Analiza RT Balkan: Zašto cene hrane u Srbiji najviše guraju inflaciju?

Skupi energenti bili su glavni pokretač rasta cena u Evropi prošle godine, ali je u Srbiji mnogo više od struje i gasa na rast inflacije uticalo poskupljenje hrane. Bez obzira što mesecima stižu izveštaji o globalnom padu indeksa svetskih cena sirovina, na policama u domaćim trgovinama za sada nema naznaka da bi cene mogle da krenu u rikverc. Proizvođači i trgovci su, smatraju stručnjaci, munjevito pratili potrese na globalnom tržištu kada su cene išle na gore, ali suprotan trend se teško prima u našim radnjama. 

Glavni izgovor za poskupljenja do sada su bile skupe sirovine, ambalaža, veštačko đubrivo, poteškoće u lancima snabdevanja, a jedan od uzroka je bio i suša, koja je doprinela da prinos poljoprivrednih proizvoda bude manji od prognoziranog, što im je diglo cene.

Stručnjaci, međutim, napominju da su sve ove okolnosti pogodile i druge zemlje, u kojima namirnice nisu toliko poskupele, ali da je Srbija specifična zbog visokog udela hrane u potrošačkoj korpi, zbog čega ona ima i jači uticaj na inflaciju. Pitanje je, međutim, da li je ovo povećanje cena hrane opravdano. Ekonomisti ukazuju da su pojedina preduzeća iskoristila priliku da povećaju svoje profitne marže, da su poskupljenja pogurala i inflaciona očekivanja.

NBS prognozira pad inflacije: Kada bi cene mogle da krenu u rikverc

Analitičari kažu da su više cene posledica psihološkog efekta i da trgovci u Srbiji često u cenu proizvoda uračunaju i inflaciju za koju kalkulišu da će se tek dogoditi, ali i da ovaj period nestabilnosti koriste da bi ostvarili visoke profite. Sad imamo dug period rasta cena i potrošači daju mnogo više za hranu nego ranije, što za mnoge porodice postaje sve teže izdrživo. 

Prosečna porodica troši oko 40 odsto budžeta na hranu

Prema podacima koji su objavljeni u stručnom časopisu "Makroekonomske analize i trendovi" u EU je rast cena hrane prošle godine bio oko 10 odsto, a u zemljama Zapadnog Balkana od 15 do 20 odsto. Energenti su u istom periodu u EU poskupeli za skoro 30 odsto, a na Zapadnom Balkanu u proseku za oko 17 procenata. Učešće hrane u inflaciji na Zapadnom Balkanu prošle godine bilo je u proseku 42 odsto, a energenata 16 odsto. 

U Srbiji inflacija nije posustala ni ove godine i posle rekorda od 16,2 odsto koji je dostigla u martu, u aprilu beleži tek minimalan pad na 15,1 odsto.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za RT Balkan da je udeo hrane u inflaciji veliki, jer kod nas hrana u budžetu četvoročlane porodice učestvuje sa oko 40 odsto, dok je u zemljama EU do ove aktuelne krize to učešće bilo 12 do 15 procenata, dok je sada oko 22 odsto.

Analiza RT Balkan: Koliko na inflaciju utiču pohlepa i visoke trgovačke marže

"Kod njih je i dalje to lakše izdrživo, jer manji deo prihoda odlazi na hranu i manje je zastupljena u strukturi inflacije. Kod nas je potrošnja na hranu dominantna u dohotku porodice. Na cene utiču i visoke trgovačke marže koje za neke proizvode idu i do 30 odsto. Francuska, koja je najveći proizvođač hrane u EU, vodi rat sa trgovcima i proizvođačima. Čak su zapretili i prehrambenim proizvođačima i trgovcima da će da uvedu dodatne poreze i da ih na neki način kazne zbog držanja cena na visokom nivou koje su izazvale inflaciju, koja nikako ne može da padne na nivo od pre dve godine", navodi Prostran.

On smatra da će na cene hrane u Srbiji narednih meseci sigurno uticati pad potrošnje koja se očekuje.

"Potrošači već sada 'beže' ka jeftinijim namirnicama. Kupac neće uzimati but i biftek, pa čak ni pileći file, već će preći na krilca, a kada vide da im ne ide prodaja trgovci će morati da spuste cene. Građani više ne mogu da kupuju te visokovredne proizvode i već redukuju svoju potrošnju i ostavljaju prostor da pojeftine ti proizvodi, kojima pada tražnja", kaže agroekonomista.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za RT Balkan da je uticaj cena pojedinih grupa proizvoda na ukupan iznos inflacije pre svega određen visinom učešća te grupe u ukupnoj potrošnji.

"Kod nas je nažalost, kao i u svim siromašnim zemljama, udeo hrane i pića u raspoloživom dohotku ogroman i ide iznad jedne trećine. Kako je rast cena hrane i osnovnih životnih namirnica enormno visok i značajno viši od proseka rasta cena, sasvim je razumljivo da je inflaciju povuklo ovo nadprosečno povećanje cena hrane", kaže Milićević.

Neka je i bajato, samo da je jeftinije: Petina Britanaca jede hranu kojoj ističe rok upotrebe

Rigidnost cena naniže

U Narodnoj banci Srbije navode da postoji posledična veza između cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, cena hrane u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji na domaćem tržištu i cena hrane u finalnoj potrošnji, ali da se efekti tih uzročno-posledičnih veza ispoljavaju sa određenim vremenskim pomakom i da je prisutan psihološki fenomen "rigidnosti cena naniže".

Iako se potrošačima čini da trgovci munjevito prilagođavaju cene globalnim trendovima kada one rastu, za suprotan smer im je potrebno vreme.

Razlog za to je, kako navode u NBS, je kompleksnost prehrambenog lanca vrednosti i ugovornih odnosa između većeg broja učesnika. Na to ukazuje i Prostran i dodaje da se jedna stvar mora priznati i proizvođačima, a to je da su sirovine koje sada koriste platili po cenama iz ugovora koje su zaključili prošle godine, kada su one bile visoke.

Predsednik "Efektive" Dejan Gavrilović za RT Balkan kaže da su analize ovog udruženja potrošača na više primera pokazale da su proizvođači ili trgovci neopravdano podigli svoje marže. On ukazuje da se zbog toga dešava da su namirnice koje se proizvode u domaćim fabrikama u Srbiji skuplje nego u zemljama regiona ili EU, gde se izvoze.

"Ulje koje se proizvodi u Srbiji kod nas svi trgovci prodaju po maksimalnoj ceni koju je država odredila od oko 220 dinara, dok u Crnoj Gori može da se kupi za 165 dinara. Kafa domaćeg proizvođača je jeftinija u marketima u Nemačkoj. Brojni su takvi primeri", kaže Gavrilović.

Šta je najviše poskupelo?

Maloprodajne cene povrća i svežeg i prerađenog voća, koje u potrošačkoj korpi učestvuju sa 6,5 odsto, u proseku su povećane za 18,4 procenata u 2022, a u prva tri meseca ove godine za 28,1 odsto međugodišnje.

"Na to se, pored visokih troškova proizvodnje, odrazila i prošlogodišnja suša, koja je zahvatila naš region tokom letnjih meseci i znatno smanjila ponudu ovih proizvoda. I potrošačke cene industrijsko-prehrambenih proizvoda, koji u strukturi potrošačke korpe učestvuju sa skoro 25 odsto, beležile su znatan rast u toku prošle godine, koji se povećavao iz meseca u mesec, što je nastavljeno i početkom 2023, tako da je u martu iznosio 24,7 odsto međugodišnji rast", navode u centralnoj banci.

Pregovori o minimalcu: Sindikati traže povećanje najniže plate pre januara

Prema podacima NBS, najveći međugodišnji rast zabeležile su maloprodajne cene jaja i mleka i mlečnih prerađevina, dok se rast cena mesa i mesnih prerađevina, ulja i masti, kao i hleba i proizvoda od hleba, u toku prvog kvartala kretao u rasponu od 19 do 25 odsto međugodišnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, litar mleka je u januaru prošle godine koštao 95 dinara, a u istom mesecu ove godine 150 dinara, a jaja su sa oko 16 dinara poskupela na 22 dinara, koliko sada u proseku koštaju.

"Uz pretpostavku prosečne poljoprivredne sezone u našoj zemlji, procenjujemo da su cene hrane u potrošnji dostigle vrhunac u prvom kvartalu 2023. i da bi trebalo da započnu silazni trend, u tako ključno doprinesu usporavanju ukupne inflacije do kraja perioda projekcije. Prema majskoj srednjoročnoj projekciji inflacije, doprinos cena hrane, bez voća i povrća, ukupnoj inflaciji trebalo bi da se smanji u narednih godinu dana za oko 5,5 procenata", kažu u NBS.