Ekonomija
Analiza RT Balkan: Šta za dužnike znači što inflacija usporava, a referentna kamata više ne raste
U Narodnoj banci Srbije kažu da je odluka da ne povećavaju referentnu kamatu doneta u skladu sa očekivanjem da će inflatorni pritisci, narednih meseci početi da se smanjuju
Narodna banka Srbije je, prvi put posle godinu dana, u četvrtak odlučila da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou iz prethodnog meseca od 6 odsto. Na ovu odluku NBS uticali su i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji pokazuju da su cene i u aprilu rasle, ali da je poskupljenja konačno bilo manje nego prethodnih meseci.
Stručnjaci kažu da bi ova pauza u "zatezanju monetarne politike" trebalo da znači i predah za dužnike - odnosno da rate njihovih dinarskih kredita, neće dalje rasti - bar neko vreme.
S druge strane, građani koji otplaćuju kredite u evrima, uglavnom stambeni, mogu da računaju na dalji rast mesečnih rata, s obzirom da je Evropska centralna banka podigla referentne kamate pre nekoliko dana. Ipak, stručnjaci smatraju da će i evropski bankari narednih meseci konačno olabaviti restriktivnu politiku.
Ekonomista Ivan Nikolić kaže za RT Balkan da smo dostigli vrhunac zatezanja monetarne politike koja se manifestuje u referentnoj kamatnoj stopi NBS .
"To znači da je ocena da smo negde na vrhuncu inflacije i da se očekuje da će se taj trend njenog usporavanja nastaviti u narednim mesecima. Osim posledica restriktivnosti, politike koja se već duže vodi, pozitivan doprinos dolazi i iz uvoza, jer svi ti proizvodi - energenti, sirovine i poluproizvodi - sada deluju na snižavanje inflacije. Ili su jeftiniji nego prošle godine ili je njihov rast bitno usporen. Sve ono što je pre godinu dana bilo izvor porasta cena, sada doprinosi potpuno suprotnom trendu i deluje deflatorno", objašnjava Nikolić.
Ekonomista napominje da i dalje postoji "malo odupiranje od strane maloprodaje i nekih proizvođača koji se ne prilagođavaju tim okolnostima onako brzo kao što su to činili kada je trebalo da povećaju cene pod izgovorom inflacije". Veruje, ipak, da će to biti neminovnost narednih meseci.
"Izvesno je, kao što je i plan NBS, da već u poslednjem tromesečju ove godine prepolovimo međugodišnji rast cena i da on bude jednocifren, između 8 i 9 odsto. Ulazimo u jedan period obaranja te međugodišnje inflacije. To ne znači automatski da će u periodu do kraja godine referentna kamata ostati na istom nivou, ali verujem da smo dostigli vrhunac zatezanja monetarne politike i zato je i odloženo dalje povećanje", kaže ekonomista za RT Balkan.
Nikolić objašnjava da pauza sa podizanjem referentne kamate NBS znači da neće biti daljeg porasta rata kredita za građane koji su se zadužili u dinarima. Napominje da nam tokom leta predstoji period stagnacije kamatne stope.
"Narednih meseci ne očekujemo promene kada je u pitanju referentna kamata NBS, do pred kraj godine. Za klijente koji imaju evroindeksirane kredite, na koje utiče euribor, verovatno će još neko vreme biti blagog porasta rata. Iako je inflacija u Evropi u blagom padu, u nekim zemljama se ona ipak odupire, poput Francuske, gde je došlo do blagog porasta na međugodišnjem nivou, jer su oni ranije imali nešto niži rast u odnosu na ostale zemlje. Kamate će ići dok ne bude nekog ubedljivijeg smanjenja inflacije u EU, ali verujem da su i oni tu negde pri tom nekom maksimumu porasta njihove kamatne stope", smatra Nikolić.
NBS: Neophodna opreznost monetarne politike
U Narodnoj banci Srbije kažu da je odluka da ne povećavaju referentnu kamatu doneta u skladu sa očekivanjem da će inflatorni pritisci, narednih meseci početi da se smanjuju. Oni ipak navode da NBS zadržava mogućnost da, ukoliko bude potrebno, odnosno ukoliko kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju to budu zahtevala, nastavi pooštravanje monetarnih uslova i u narednom periodu.
Potrošačke cene u aprilu su u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane za 15,1 odsto, dok je međugodišnja inflacija u martu bila 16,2 odsto. Najnoviji statistički podaci pokazuju da cene i dalje rastu, ali da je inflacija dostigla pik prethodnog meseca i da je počela da pada.
Izvršni odbor NBS ističe da je opreznost monetarne politike neophodna i u narednom periodu zbog i dalje prisutnih rizika - geopolitičkih tenzija, kao i dinamike cena primarnih proizvoda i energenata i njihove buduće raspoloživosti.
"Takođe, neizvesnost je i dalje prisutna u pogledu i dalje relativno visoke bazne inflacije (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) u mnogim zemljama, čemu doprinose faktori s tržišta rada, kao i u pogledu budućih odluka monetarnih politika vodećih centralnih banaka, a time i uslova na međunarodnom finansijskom tržištu i uticaja na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Zbog toga je moguće da period povišenih kamatnih stopa potraje nešto duže od prethodno očekivanog", napominju u NBS.
Stanovništvo u Srbiji, ukupno duguje bankama 1.433 milijardi dinara (12,2 milijardi evra), a najveći deo pozajmica odnosi se na keš i stambene kredite. U ukupnim zajmovima stanovništvu učešće stambenih kredita iznosilo je 44 odsto na kraju marta.
