Bila su to epska vremena: Šta je ostalo od pobede i nade rođene u Crnoj Gori pre tri godine?

Bila je to "epska noć", javili su ujutru 31. avgusta 2020. iz Podgorice egzaltirani izveštači, među kojima sam, priznajem, i sam bio. Pred ponoć, tog 30. avgusta, kada je postalo jasno da Milo Đukanović i DPS više nemaju većinu u Skupštini Crne Gore, kada je opozicija proglasila pobedu, gradom su krenule duge kolone automobila sa trobojkama, sirene, radost, pesme  - "Ustala je Crna Gora, svetinja se branit mora", pa dalje "Crna Gora i Srbija to je jedna familija", pa još "Milo lopove, Milo lopove"... 

U jedan sat i 23 minuta iza ponoći, iz bulevara blizu hrama Hristovog Vaskrsenja krenula je litija, bez sveštenika na čelu, ali litija, krsni hod ulicama oko hrama. Izveštači su javili da se, u do tada praznoj i pustoj ulici, iza velike crkve odjednom stvorila velika masa naroda, duga i preduga kolona, da se čulo klicanje – "Ustala je Crna Gora", i pesma "Ne damo te raspeto Kosovo"...

"Da se nikad više u ovoj zemlji brat ne nazove okupatorom. Da nas nikad više niko ne svađa i deli", rekli su mi te večeri neki od učesnika litije dok su kraj nas ljudi nosili u čvor vezane zastave Srbije i Crne Gore.

U štabu koalicije "Za budućnost Crne Gore" u Srpskoj kući u Podgorici, nosilac liste, profesor Zdravko Krivokapić te noći je, kad je postalo izvesno da je lista osvojila čitavih 33 posto glasova izjavio da je "u Crnoj Gori pao Berlinski zid".

Dok su podgoričkim bulevarima prolazile kolone vozila sa srpskim trobojkama, u štabu Mila Đukanovića bilo je nestvarno mirno i tiho.

"Poštujemo sve rezultate koje su ostvarile sve političke opcije. Sačekaćemo da vidimo kome pripada presudni 41. mandat", izjavio je Milo Đukanović.

I dok je Podgorica slavila, narod iz sveg glasa pevao – "I čuje se do nebesa, nema više DPS-a", i druge slične pesme, dok su nepregledne kolone vozila uključenih sirena prolazile na sve strane, tek jedan stariji gospodin, uzdržano je stajao sa strane i sve to posmatrao:

"Bojim se da nije sve gotovo. Milo je uvijek nalazio načina da se izvuče, sad je u teškoj situaciji, ali, on se neće predati tek tako dok postoji za njega i najmanja šansa da se izvuče, budite sigurni", proročki mi je te večeri rekao ovaj Podgoričanin dok je gledao stotine, hiljade ljudi koji su pevali, slavili pobedu.

Kad su blizu hrama, neki momci sa bakljama u rukama zapevali - "Oj Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena", pa posle i pesmu kosovskih junaka – "Zbogom prvi nerođeni sine", mnogi ljudi koji su stajali sa strane plakali su, iskreno, duboko ganuti slikom ispred sebe, rečima pesme.

Ujutru, odmah iza devet sati, na telefon se uredno javio nosilac liste pobedničke koalicije i budući premijer Zdravko Krivokapić.

"Sad se narod pita. Neće više preletači moći da menjaju volju naroda. Ja sam samo jedan iz naroda i pokušaću da u svakom trenutku poštujem volju naroda“, rekao mi je profesor u prvom pobedničkom intervjuu, dodao da 'ima u vidu da Crnogorci po difoltu vole slavu, da je slavoljublje jedno od velikih iskušenja, ali, da će učiniti sve da ne podlegne tim slabostima".

Slavilo se te noći i u Kučima iznad Podgorice, malo je ko zaspao do jutra. Prethodnih meseci, iz Kuča je narod sedam, osam ili desetak puta pešice išao do Podgorice, u litijama, da brani svetinje, da pokaže zube Milu Đukanoviću...

"Sve su prilike da ćemo ponovo morati pešice u Podgoricu, moraće se praviti repriza", rekao mi je juče Sveto Pavićević iz sela Ubli u Kučima kad sam ga podsetio da su  danas tri godine od 30. avgusta 2020. godine i pitao šta je ostalo od one pobede, one radosti i one nade rođene tog dana.

"Sutra ćemo popodne u jednu auto kolonu kroz čitavu Crnu Goru. Narod je prevaren i to 100 posto. Pa, sećaš se, nije davno bilo, kako smo na ove poslednje predsedničke izbore, sve srpske partije, podržali i glasali Milatovića a sad smo na putu da budemo ponovo izigrani", pričao mi je juče Sveto iz Kuča.

Ma koliko Spajić bio siguran da ima većinu, da vlada smo što nije, Sveto Pavićević uveren je da tu 'vlade nema' i to mi je nekoliko puta ponovio.

"A, s kim to ovaj stručnjak naš pravi vladu? Sa Bošnjacima, Albancima, evo, sad se uključuju i Socijaldemokrate... Sa njima se dogovara da ga podrže, pošto ga ni njegovi iz stranke ne podržavaju. Evo, dvoje – troje su podnijeli ostavke i makli se, neće to. Sve je to igra stranih ambasada i nekih izdajnika koje smo glasali i koji su prevarili narod. Planiraju oni da svi mogu u vladu, samo Srbi ne mogu, ali, rano je još da se to kaže, ne vjerujem ja da će oni ovu vladu formirati onako kako su zamislili. Milatović je juče pozvao da se pravi vlada onako kako je pravljena vlast u Podgorici, što će Spajić da uradi, viđećemo, verovatno, ono što mu kažu Nemci, Amerikanci i Britanci", kaže Sveto Pavićević iz Ubla.

Malo dalje od Svetove kuće, dan uoči 30. avgusta 2020. Vidak Nikočević kome je tada bilo 87 godina skočio je na noge kad su mu unuci rekli da dolazim iz "bratske Srbije". Rekao mi je da će ujutru da porani na glasanje, da je "vreme da narod kaže šta misli o onima koji brata zovu okupatorom".

"Na Kučima su mnogi vladari lomili zube. Znam, da ovima koji vole ovog vladara neće biti lako kad se promeni vlast, ali, nemaju šta da se boje, ljudi smo", rekao mi je tog jutra Vidak pun nade u pobedu narodne volje i u dane koji dolaze.

Vladislav Dajković, godinama je bio u prvim redovima mitinga, protesta, litija, okršaja sa Milovom policijom. Jedan iz prvih redova pobede 30. avgusta 2020, tri godine kasnije, na pitanje šta je od one pobede, nade i radosti ostalo, kaže:

"Kratko i jasno: Ništa!"

Dajković je uveren da su "zapadni centri moći u kombinaciji sa domaćim NATO strankama učinili sve da obezvrede, omalovaže, marginalizuju i unište fantastičnu  energiju koju je ispoljio srpski narod tokom trajanja litija, zaključno sa 30. avgustom".

"Po ko zna koji put u svojoj istoriji srpski narod je pobedio u ratu, a izgubio u miru. Narod se nakon izbora ušuškao i mislio da je pretnja po crkvu, po naše interese i postojanje - prošla. Međutim, ta pretnja se samo trenutno pritajila, a onda i prepakovala u novi oblik đukanovićevske ideologije, kroz lik i delo novih mladih, lepih i pametnih, kaže danas Dajković.

Po njegovim rečima, "već sada se vide posledice tog prepakivanja koje više nego očigledno saopštavaju: svi mogu sve, ali Srbi ne mogu ništa".

"Nadam se da će srpski politički predstavnici locirati sopstvene greške, te da ćemo zajedno napraviti jasan pravac daljeg delovanja i da ćemo se, kao uslov svih uslova, držati zajedno. Samo jedinstveni možemo opstati i zaštititi nas narod, a razdvojeni i usamljeni ne možemo pomoći ni sebi da opstanemo", kaže Dajković.

Pesnik i književnik Bećir Vuković uveren je da će se "ona energija od pre nekoliko godina brzo obnoviti i oporaviti" -  "ako smo svesni, a nadam se da jesmo, da je u pitanju država i crkva, i opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori".

"Nije ta energija presušila, nigde ta energija nije nestala, naprotiv. Od 30. avgusta 2020, samo prevara prevaru stiže, prevare i izdaje. Uostalom, i Milatović i Spajić stižu iz Krivokapićevog inkubatora. Kada je Krivokapić pijan leteo u Patrijaršiju da, tobože, potpiše Temeljni ugovor, pratio ga je dvojac Milatović - Spajić, i kontrolisao da slučajno ne bi potegao olovku i potpisao Ugovor. Svakako, nisu u pitanju nekolika ministarstva koja bi po svim pravima i pravilima trebalo da dobije ZBCG, nego je problem mnogo dublji, i temeljniji", kaže Vuković za RT Balkan.

Prekrajanje Temeljnog ugovora?

On je uveren i da će vlada Spajića "brzo iz fioke izvaditi Temeljni ugovor, i krenuti na prekrajanje".

"To je u programu i planu svetskih moćnika: udari na pravoslavlje i redom, na porodicu, tradiciju, istoriju, rečju, neprestani udari na srpski narod uopšte, od Republike Srpske do Kosova, i redom do Crne Gore. Na čelu sa maticom Srbijom. Kao što se Tito doskit'o iz bela sveta da uništi srpski narod, tako se, mnogo godina docnije, iz sveta doskitao ovaj dvojac Milatović - Spajić. Ko se god namerio da uništi jedan narod, nije dobro obršio. Srpski narod u CG na bolje nije ni navikao", kaže Vuković.

Gledajući šta se radi po Crnoj Gori, pesnik Vuković se, inače, ni punu godinu po 30. avgustu već pitao "al je đavo, ali su mađije".

"Poštovani čitaoci, dok ovo pišem – na televizoru – odigravaju se prizori nad prizorima, koji mogu da opišu samo Njegoševi stihovi: Al’ je đavo, ali su mađije, ali nešto teže od oboje?. Krivokapić i Bečić proslavljaju 21. maj – dan nezavisnosti Crne Gore – ali – nema predsednika nezavisne Đukanovića", napisao je još 2021. Vuković opisujući postizbornu pobedničku atmosferu u Crnoj Gori.