Sraman čin kod Ohrida: Prefarbano obeležje pokolja 400 srpskih regruta 1915. godine
Lane postavljena ploča kao podsetnik stravičnog pokolja, na ostacima srušenog memorijala sa kosturnicom "Četiri stotine - 1915" kod sela Ramne, nadomak Biljaninih izvora, kraj Ohrida, podignutog 1925. na mestu gde su bugarski pobunjenici zverski ubili 400 srpskih regruta, nedavno je od nepoznatih provokatora prefarbana crvenom bojom, uz potpis - VMRO. Tu istu kosturnicu su, podsećaju "Večernje novosti" bugarski okupatori 1941. sravnili sa zemljom.
Farbanje je otkriveno, ali se niko zvanično ne oglašava ko stoji iza tog sramnog neljudskog čina i skrnavljenja ionako davno srušenog obeliska ispod čijih osnova i dalje počivaju kosti poklanih srpskih regruta.
Predsednik udruženja za zaštitu i očuvanje srpskih spomenika u Makedoniji Saša Ristić za "Novosti" kaže da bi trebalo očekivati da se neko od "potpisanih" oglasi ili, pak, možda, ogradi od tog sramnog čina.
"Postavljanje ploče na ostacima spomenika je podržalo rukovodstvo lokalne samouprave u Ohridu koje je iz redova VMRO-DPMNE. Izvesno je da je neko pomračen mržnjom želeo sramnom provokacijom da 'zakloni' čak i ploču na ostacima memorijala, koji bi trebalo zajednički obnoviti", ističe Ristić.
U selu Ramne, tik uz put koji vodi prema drevnoj svetinji Sv. Nauma, na lokalitetu Studenčišta, prema projektu poznatog srpskog arhitekte Momira Korunovića 1925. podignut je četvorougaoni obelisk, od belog mermera, Spomenik stradalim srpskim mučenicima golobradim regrutima - "Četiri stotine".
Ostalo je zapisano da je taj tužni spomenik naručio tadašnji ohridski arhiepiskop Nikolaj Velimirović, u znak podsećanja na mučeničku smrt četiri stotine mladih regruta koje su izboli i poklali Bugari, kod sela Ramne, 1915. godine.
Naime, u toku povlačenja srpske vojske prema Albaniji, u zimu 1915. godine, kod manastira Sv. Naum, bugarski pobunjenici zarobili su 400 regruta i golobradih pitomaca đačke čete, uzrasta od po petnaestak godina. Sproveli su ih do sela Ramne, kraj Ohrida, i tu ih - bolesne, iznemogle, izmrzle i izmrcvarene od teškog marša, mučki pobili.
Zapisano je da je nekim čudom, taj pokolj preživeo samo jedan dečak, koga je spasao lokalni Makedonac.
Spomenik su, međutim, 1941. bugarski fašistički okupatori srušili i praktično sravnili sa zemljom.
Prošle godine je na ostacima monumenta postavljena spomen ploča, a sada je i ona - prefarbana.