Nova slobodna školska aktivnost: Zašto među vrlinama i vrednostima nema patriotizma

Sada je izvesno, učenici viših razreda osnovne škole od sutra će moći da izaberu još jednu slobodnu nastavnu aktivnost. Nacionalni prosvetni savet danas je usvojio program slobodne nastavne aktivnosti - Vrline i vrednosti kao životni kompas I i II namenjen učenicima viših razreda osnovnih škola, koji je kreirao Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Sadržaj programa podeljen je na četiri tematske celine - životne vrednosti, ljudske vrline, socijalne veštine i dobročinstvo. Stručnjaci se slažu da razgovore o "životu, porodici, zdravlju, obrazovanju, ljubavi i drugarstvu" treba voditi, ali smatraju da bi đaci na ovim časovima trebalo da saznaju nešto više i o  patriotizmu, spontanosti i religioznosti što su, takođe, suštinske vrednosti.

Specijalista medicinske psihologije Vlajko Panović podseća da je civilizacija u kojoj živimo promovisala agresivnost i nasilje u svim segmentima života, počevši od crtanih filmova, svađa roditelja, društvenih mreža, video igara, preko političara koji se svađaju, sportskih komentatora koji prenaglašavaju uspehe i emocije i diskursom u kome preovlađuje rečnik 'ubio ga, srušio ga, olešio ga', a to se sve nesvesno utiskuje u dečje iskustvo.

"Važno je krenuti u preobražaj, pre svega od govora kojim se služimo i favorizovanjem poželjnog ponašanja, lepote i dobrote", naglašava Panović za RT Balkan. 

Deca odrastaju u svetu ružnog, naglašava sagovornik RT Balkana, pa bi se empatiji - odnosno razumevanju osećanja drugog i drugačijeg, trebalo učiti u najranijim danima.

"Različitost je prednost, bez empatije nema razumevanja, bez razumevanja nema poštovanja i ljubavi. To se mora učiti u prvim godinama dečjeg odrastanja u kući. Potrebno je paradigmu potpuno okrenuti na drugu stranu, ali smatram da nije kasno za decu od 11 do 14 godina. Nakon što su naučili za `molim te`, `hvala` i `izvini` stekli empatiju, ide se na razumevanje drugih vrlina i vrednosti", objašnjava Vlajko Panović.

On primećuje da nedostaju pojmovi poput patriotizma, spontanosti i radosti.

"Zaboravili su otadžbinu, ljubav prema rodu. Patriotizam se do sada nije smatrao vrlinom. Stvoren je ambijent u kome je nacionalizam stavljen u negativan kontekst, iako to podrazumeva da volite svoju naciju, a ne mrzite drugog. Nama je od strane Zapada godinama nametana druga teza, da ne smete da se identifikujete kao Srbin. Lekcija koju treba da nauče je da imate svest o pripadanju, o potrebi žrtvovanja, požrtvovanosti i rodoljublju", kaže i dodaje da ako civilizacija ne želi da propadne mora da se okrene ljubavi, toleranciji, razumevanju itd.  

Podvlači da je spontanost nosilac radosti, kao i da su vera i istinska religioznost značajne za čoveka koji živi u moru ružnog, zlog, naopakog, veštačkog...

"Religija, fina, umerena, daje odgovore na sva pitanja. Bojim se da se neće time baviti na verskoj nastavi", zaključuje on. 

Eleonora Vlahović, rukovodilac Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za RT Balkan kaže da nastavnici imaju slobodu da osmisle načine na koje obrađuju sadržaje i ključne pojmove, da ih povezuju i prilagođavaju grupi.

"Ne može sve da se stavi u tabelu. To su preporučeni ključni pojmovi sadržaja. Ideja je da se učenicima ponude što različitije aktivnosti kako bi mogli da zadovolje i razvijaju svoja interesovanja. Sve je afirmativno, bez pomena negativnosti, segregacije, nasilja, diskriminacije, stereotipa... Da budu kao što smo mi nekad bili izviđači, da idu na orijentiring, više borave u prirodi, gledaju filmove, debatuju, neguju poštovanje, solidarnost, zajedništvo, da im se pruži određeni kompas za kretanje kroz život", objasnila je ona.

Dodala je da na vrlinama i vrednostima neće biti kontrolnih, pismenih i ocena, ali ni predavača.

"Mi smo dali predlog da slobodnu nastavnu aktivnost realizuju psiholozi i pedagozi, ali je na današnjem nacionalnom prosvetnom savetu Ministarstvo prosvete zatražilo da se u program uključe sociolozi i filozofi.

"Dali smo saglasnost, ali ne rešavamo mi pravilnik. To radi resorno ministarstvo. Bitno je da je program formalno-pravno usvojen, ali do objave u `Službenom glasniku` on je nepostojeći, tako da je naš predlog bio da se određene teme pokriju u okviru prve dve nedelje školske godine za koje smo izradili smernice" , objasnila je sagovornica.

Cilj programa Vrline i vrednosti kao životni kompas I i II  je osnaživanje ličnog razvoja učenika i podsticanje razvoja vrednosti i vrlina kao glavnih oslonaca i vodiča u životu za dobrobit pojedinca i društva, kao i razvoj socijalnih veština značajnih za prosperitet, fizičko i mentalno zdravlje i život u atmosferi uzajamnog uvažavanja i brige jednih za druge. 

Program se ne odnosi na lepo ponašanje već zadire u suštinu prihvatanja sebe i drugih i namenjen je učenicima koji su u uzrastu kada se samoidentifikuju i rešavaju brojne dileme o tome šta je ispravno a šta ne, kako biti prihvaćen u grupi a ne izneveriti sebe, kako rešavati konfliktne situacije i sl.

Kompetencije koje bi trebalo da steknu su celoživotno učenje, pravilna komunikacija, odgovoran odnos prema zdravlju i okolini itd.