Srbija i Balkan
Mine prete senima srpskih junaka na Zebrnjaku u Severnoj Makedoniji
Za 7. septembar, kako je potvrđeno "Novostima", zakazana su probna miniranja površinskog kopa Zebrnjak koja bi mogla ozbiljno da oštete vojni memorijal posvećen poginulima u Kumanovskoj bici
Upozorenje Srpskog kulturno-informativnog centra (SPONA) iz Skoplja na opasnost od uništenja kompleksa vojnog memorijala Zebrnjak kod Kumanova nikog se u Severnoj Makedoniji ne dotiče. Spomen-kosturnica gde počivaju zemni ostaci 678 ratnika Srpske armije poginulih u Kumanovskoj bici, kojom je trijumfalno odlučen Prvi balkanski rat, mogla bi da bude dodatno oštećena s obzirom na to da su za 7. septembar, kako je potvrđeno beogradskim "Večernjim novostima", ovde zakazana "probna miniranja" površinskog kopa Zebrnjak.
Umesto objašnjenja predstavnici srpskog centra su, kako je rečeno listu, dobili čudan odgovor nadležnih - "poziv da prisustvuju merenjima efekata planiranog miniranja".
Upozorenje centra SPONA upućeno je nadležnima i u Severnoj Makedoniji i u matici Srbiji. Na apel da se spreče katastrofalne posledice po ovaj memorijal zbog najavljenog daljeg miniranja u procesu eksploatisanja kamena u obližnjem rudniku podno memorijala Zebrnjak, iz Državnog inspektorata tehničkih inspekcija Severne Makedonije stigao je ponovni odgovor - da se predstavnici asocijacije pozivaju da prisustvuju planiranom miniranju.
Iz centra SPONA za "Novosti" je potvrđeno da je ovim ponovo, kako kažu, "bagatelisan važeći akt resornog Ministarstva kulture u Skoplju koji datira još od 17. marta 2004. godine". Ovim dokumentom je upravo Državni inspektorat tehničkih inspekcija doneo rešenje o zabrani svih daljih aktivnosti u blizini spomenika Zebrnjak.
"Miniranjem i podrivanjem brda Zebrnjak i eksploatacijom kamena opasno se ugrožava osnova ostataka spomen-kompleksa. Naš zahtev za utvrđivanje stepena uticaja eksploatacije površinskog kopa Zebrnjak na spomenik bio je prvenstveno motivisan kako bi se utvrdio stepen oštećenja izazvan prethodnim miniranjima, kao i da se spreči bilo kakvo iskopavanje, a posebno miniranje u rudniku podno memorijala", kažu u centru SPONA.
Srpskom kulturno-informativnom centru stigao je početkom avgusta odgovor resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije u kojem se, između ostalog, navodi da bi "prema informacijama sa kojima raspolaže srpsko ministarstvo, za pomenutu vrstu radova trebalo da bude izdata posebna dozvola Uprave za kulturno nasleđe, koja, međutim, nije primila nikakav upit te vrste".
Spomen-kosturnica Zebrnjak na istoimenom brdu nadomak Kumanova, podignuta je po projektu poznatog srpskog arhitekte Momira Korunovića. Osvećena je 30. oktobra 1937. na godišnjicu slavne Kumanovske bitke. U kripti kosturnice tada su sahranjene kosti 678 izginulih vojnika Srpske armije kojom je komandovao regent Aleksandar Karađorđević.
U vreme fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu, u noći između 24. i 25. maja 1942. pripadnici bugarskih trupa i njihovi lokalni saradnici, minirali su spomenik na Zebrnjaku - srušene su dve trećine objekta.
Od tada nikada nije kompletno obnovljen, a za spomenik kulture proglašen je 1954. godine.
