Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja u RS: Ostale su trajne posledice po zdravlje srpskog naroda

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Egić izjavio je danas u Istočnoj Ilidži da je pre 28 godina NATO napao mali, ali ponosni srpski narod, ali da nije postigao cilj jer su Srbi hrabro odbranili svoja ognjišta i slobodu.

"Danas smo se okupili da odamo počast prvim žrtvama NATO bombardovanja Republike Srpske, kao i da se setimo tih strašnih dana koje smo i mi srpski vojnici i naše stanovništvo doživeli i preživeli uprkos granatama od osiromašenog uranijuma", rekao je Egić, ističući da one i danas ostavljaju ozbiljne posledice na zdravlje ljudi u Republici Srpskoj, jer je sve više obolelih od karcionoma kao posledica bombardovanja.

Prema njegovim rečima, političke karte i dalje se mešaju i to svakodnevno potresa i ostavlja posledice na srpski narod s obzirom na to da se nalazi na raskrsnici puteva.

"Najveći vojni oružani savez u to doba - NATO napao je mali, ali ponosni srpski narod, ali svoj cilj nije postigao. Srpski narod je kroz istoriju ratovao i sa mnogo većim carstvima, ali nikada se nije pokolebao niti je podlegao osvajačima u svim svojim borbama za slobodu", rekao je Egić novinarima.

On je naglasio da Srbi nikada neće dozvoliti da neko drugi preuzme prostor na kome žive, jer žele da u svojoj kući sami donose odluke i da stvaraju uslove za napredak, a ne da im to neko drugi nameće ili radi umesto njih.

"Ovi prostori zauvek će biti i ostati srpski i slobodni. I zato, živela Republika Srpska", poručio je Egić.

Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara Staša Košarac ukazao je danas u Istočnoj Ilidži da je NATO pre 28 godina izvršio agresiju na Republiku Srpsku, zbog čega RS nikada neće biti deo te strukture.

"NATO je tipičan primer agresorske sile i na to ukazuju činjenice, jer je srpski narod stradao tokom te agresije", rekao je Košarac tokom obeležavanja Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja Republike Srpske.

On je podsetio da je tri tone osiromašenog uranijuma bačeno na Republiku Srpsku.

"Mi to ne možemo, nećemo i ne smemo da zaboravimo", naglasio je Košarac.

On je istakao da će u trajno sećanje srpskog naroda biti utkani bol, nepravda i taj ratni zločin, jer je NATO, osim agresije, izvršio i ratni zločin i ugrozio zdravlje velikog broja Srba koji žive na ovim prostorima.

Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić izjavio je da su posledice NATO bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom ostavile neizbrisive, tragične i trajne posledice po zdravlje ljudi u Republici Srpskoj, posebno sarajevskih Srba, koji su utočište potražili na području Pala, Bijeljine, Brčkog, Bratunca, Srbije i u inostranstvu. 

Istakao je da je pre 28 godina tokom bombardovanja RS, odnosno najvećim delom na teritorije tadašnjeg Srpskog Sarajeva i okolnih mesta gde su živeli Srbi, Zapad odlučio na čijoj će strani biti.

"To je period kada je zapadni faktor definitivno odlučio da se svrsta na stranu našeg neprijatelja u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, pokušavajući da nas trajno istera sa ovih prostora ili da nas bar privoli na neke nepovoljne uslove, nanoseći nam pri tome ogromne žrtve srpskim civilima i vojnicima, ali i veliku štetu u materijalnim dobrima", rekao je Ćosić novinarima.

Prema njegovim rečima, to tada ništa nije bilo slučajno, jer je to bio period zločinačke akcije hrvatske vojske "Oluja", odnosno proterivanja Srba iz Krajine i Hrvatske, nakon čega je usledilo 35 neprijateljskih ofanziva na tadašnje Srpsko Sarajevo, čije je stanovništvo junački odbranilo svaki pedalj slobodne srpske zemlje.

Ćosić je podsjetio da je u toj borbi 4.222 vojnika i oko 1.500 srpskih civila dalo život za Republiku Srpsku.

"Povod za NATO bombardovanje Republike Srpske nikada nije dokazan, i niko ne spori stradanje civila na sarajevskim Markalama, ali je sporno da li je to stradanje izazvano delovanjem pripadnika Vojske Republike Srpske ili nekoga drugog", poručio je je Ćosić tokom obeležavanja Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja Republike Srpske.

On je ponovio da su posledice bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom ostavile neizbrisive, tragične i trajne posledice po zdravlje ljudi na ovim prostorima, posebno sarajevskih Srba, koji su utočište potražili na području Pala, Bijeljine, Brčkog, Bratunca, Srbije i u inostranstvu, ali su i tamo bili izloženi mnogim malignim oboljenjima.

Ćosić je izrazio zahvalnost Vladi Republike Srpske koja i na ovaj način, obeležavanjem Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja Republike Srpske, čuva sećanje na srpske žrtve jezive i sramne agresije.

On je najavio izgradnju spomenika na Palama u pomen žrtvama tog zločinačkog čina NATO nad srpskim narodom.

"Buduće srpske mlade generacija treba i moraju da znaju koliko je znoja i krvi proliveno za slobodnu Republiku Srpsku", poručio je gradonačelnik Istočnog Sarajeva.

U Republici Srpskoj se 9. septembra obeležava Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja koje su snage Alijanse izvršile od 30. avgusta do 14. septembra 1995. godine na teritoriji BiH bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Tokom NATO operacije "Namerna sila" poginulo je 46, a ranjeno najmanje 98 pripadnika Vojske Republike Srpske, te pet pripadnika radne obaveze, podaci su Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih lica.

U NATO bombardovanju Republike Srpske poginulo je najmanje sedam civila, dok je najmanje 21 ranjen.

Snage NATO-a bacile su na Republiku Srpsku 1.026 bombi, među kojima 13 krstarećih raketa tipa "tomahavk", dok je ukupna težina bačenog eksploziva iznosila oko 10.000 tona.

Zvaničan razlog za bombardovanje Republike Srpske bilo je granatiranje sarajevske pijace Markale 28. avgusta 1995. godine, kada je Unprofor bez dokaza odmah za to optužio Vojsku Republike Srpske.

Obeležavanje Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja Republike Srpske organizovao je Odbor Vlade Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

Obeležavanje ovog dana uvršteno je u republički kalendar obeležavanja značajnih datuma iz srpske istorije na osnovu inicijative Novinske agencije Republike Srpske - SRNA iz 2018. godine i predloga zamenika predsedavajućeg Saveta ministara Staše Košarca, koji je tada bio poslanik SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH.