Kako smo od "Igra rokenrol cela Jugoslavija" došli do "Veseli se srpski rode"

Igrala je svoj rokenrol "cela Jugoslavija" i godinama nakon raspada, da bi sinoć, na čuvenom balkonu Skupštine grada "zemlja Lazara i Stefana" konačno zaboravila na jugonostalgiju i uglas zapevala "Veseli se srpski rode".

Viralni snimak na kome se vide košarkaši, basketaši i Novak Đoković dok zajedno i to "iz dubine duše" pevaju čuvenu pesmu Danice Crnogorčević, poslao je u svet sliku srpskog jedinstva, snage i veličine nacionalnog ponosa.

Nikad jasnije videlo se da "sila može sve da otme al' ne može snove", kao što kaže i pesma "Beogradskog sindikata" posvećena Novaku Đokoviću koja se takođe čula na proslavi srpskih pobeda. Nesalomivi Džoker čuvši ove stihove, sinoć se ipak nakratko "slomio" i zaplakao pred publikom.

"Bio je to stvarno predivan osećaj, sve deluje kao jedan divan san koji smo svi sanjali. Ljubav je ono što se najviše osećalo juče sa tog balkona, kao i bratstvo i zajedništvo, tako da mnogi tvrde da je to bio jedan najemotivniji doček srpskih sportista u istoriji tih proslava na balkonu. Mislim da nam je taj osećaj svima i falio, jer non-stop smo podeljeni oko svega i svačega. Ali svi smo mi tu bili zbog tih ljudi koji su nam doneli veliku radost, da njih dočekamo i ispratimo i to je ono što će ostati za večnost", priča za RT Balkan Feđa Dimović, jedan od članova "Beogradskog sindikata".

Ni "zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića" sinoć se ipak nije odobrovoljio jedan deo društva koji je ostao potpuno zgranut muzičkim izborom srpskih sportista. Džiberaj, nacionalizam i srboprimitivizam - ocenili su muzički "stručnjaci" (čija je perjanica, uzgred budi rečeno bila Vesna Pešić).

Dosije Iks srpskog Tvitera: Igra rokenrol, ceo srpski rod

Možda zato što su, kako ocenjuje politički analitičar Đorđe Vukadinović, Noletove suze radosnice na balkonu Starog dvora i pet minuta horskog "Veseli se srpski rode" kao gumicom prebrisali "sve višemesečne trudove gospodina Hila, briselske opozicije i nevladinog sektora"?

"Kud se dede 'Igra rokenrol cela Jugoslavija'", čudio se kolumnista "Danasa" Aleksej Kišjuhas, misleći na popularnu pesmu "Električnog orgazma" koja je ranije puštana na balkonu šampiona.

"Odgovori koje tražiš nisu baš daleko, pogledaj u sebe, pogledaj u sebe", moglo bi se stihom iz te numere odgovoriti zaintrigiranom Kišjuhasu.

On, naime živi u Srbiji, a ne u Jugoslaviji, a te pesme više nema na balkonu - iz prostog razloga što Jugoslavija odavno ne postoji i što sada slavimo uspehe reprezentacije Srbije. 

Jer, prvi put uspeh sportista na terasi Starog dvora proslavljen je u julu 1995. kada su se košarkaši u zemlju vratili sa evropskim zlatom braneći boje SR Jugoslavije. Tada su još bili "plavi".

Menjala su se vremena, a umesto "Igra rokenrol cela Jugoslavija" i "Plava četa", stigle su pesme poput "Jedna zemlja, jedan tim", "Igraj i pobedi"... i sada konačno i "Veseli se srpski rode".

"Hvala Bogu da sada možemo da slavimo i Srbiju i srpstvo i sve ono što je dugo bilo u zapećku dok je Jugoslavija postojala. Ja sam 'Električni orgazam' voleo i odrastao sam na njemu i to nema nikakve veze sa tim bendom, ali mi jednostavno više nismo Jugoslavija, i ne treba nam ni ta 'treća Jugoslavija'. Mi smo Srbija i tako treba i da slavimo. Treba da budemo ponosni. Drago mi je što postoje neki novi klinci koji nemaju hipoteku bratstva i jedinstva i Jugoslavije, nego su odrasli uz prave priče o Kosovskom zavetu i o pravoslavlju i o svemu onome što krasi našu bogatu istoriju. Nadam se da će se što više pevati "Veseli se srpski rode"", ističe Dimović, dodajući se da se nada i budućoj saradnji sa Danicom Crnogorčević sa kojom je "Beogradski sindikat" već zajedno radio pesmu "Jedina Srpska".

Činjenica da se na dočecima sportista sada peva "Veseli se srpski rode" umesto "Igra rokenrol cela Jugoslavija", za pisca i publicistu Marka Tanaskovića, predstavlja pouzdan znak da je naš narod konačno mentalno sazreo i izašao iz "konfuzne i nezdrave jugonostalgičarske hipnoze koja se dugo održavala preko medija, od strane onih snaga bivšeg komunističkog režima koje su se međuvremenu presvukle u demokratske i globalističke odore".

"Uostalom, njihova Brozova Jugoslavija odavno više ne postoji, dok se ni rokenrol ne drži mnogo bolje, kako lokalno tako i globalno. Iluzorno je očekivati da mladi ljudi u svojim dvadesetim godinama, koji se Jugoslavije i ne sećaju niti su u njoj živeli, žele da slušaju prevaziđene eks-ju rok pesme Električnog orgazma, EKV-a ili Prljavog kazališta. Etno pesma "Veseli se srpski rode" postala je prepoznatljiva himna vaskolikog srpstva tokom litija u Crnoj Gori i kao takva se spontano nametnula kao egzaltirana i radosna oda tradiciji i slavnoj prošlosti", ukazuje Tanasković.

U ovoj pesmi nema ničeg spornog, jer, kako kaže, "afirmiše najčistije i najuzvišenije rodoljublje, a ne poziva na mržnju prema bilo kome".

"Isto važi i za pesme 'Beogradskog sindikata', grupe koja je na najbolji mogući način spojila urbano i patriotsko i koja zahvata i miri nekoliko generacija, te je kao takva idealna za ovakve dočeke i proslave. Ne treba previše pažnje pridavati snobovskom gunđanju i otrovnim strelicama koje dolaze sa Tvitera, jer se radi o procentualno vrlo maloj grupi ljudi koji žive u svom autošovinističkom mehuru u kome je sve nacionalno i pravoslavno nepoželjno i degutantno", jasan je sagovornik RT Balkan.

I u ovakvim preispitivanjima nečeg što ne može ni po čemu biti upitno - a to je činjenica da su pobede sportista, pa i sama proslava njihovog dočeka ujedinili Srbe svih meridijana, na videlo izlazi licemerje jednog dela javnosti. Na sreću, manjinskog.

"Ti isti ljudi kojima smeta 'Veseli se srpski rode' nisu našli ništa sporno u proslavama fudbalske reprezentacije Hrvatske na kojima su se pevale Tompsonove pesme koje prizivaju progone i ubistva Srba, već su kao papagaji ponavljali frazu 'bravo komšije' i pozivali da se navija za reprezentaciju sa otvoreno ustaškim simbolima", zaključuje Tanasković.

Srpski rod ovih dana zaista ima puno razloga da se veseli, iako se još uvek nije u potpunosti ostvario Daničin stih "nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije". Uz generacije koje stasavaju, a koje se sve više vesele uz patriotske pesme, pitanje je dana kada će se taj barjak i zavijoriti.