Tatjana Milekić u "Relativizaciji": Došli smo u fazu transnovinarstva

U 43. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je sa nagrađivanom novinarkom u penziji Tatjanom Milekić razgovarala o greškama koje prave mediji u Srbiji, slamanju kritičkog mišljenja Zapada, ali i komentarima tviteraša o košarkašu Aleksi Avramoviću i novim medijskim nastupima opozicije. 

Odgovarajući na pitanje šta o savremenom medijskom ekosistemu govori to što je veću slavu stekla na Iksu (Tviteru) nego za više decenija rada na vodećem mediju sa nacionalnom frekvencijom, Milekić je podsetila da su danas ljudi retko voljni da primaju složenije sadržaje.

"Bilo mi je malo žao, jer mi se učinilo da sve to što sam radila u novinarstvu nije dobilo deseti deo reakcije koju sad dobijam. Stvar je u karakteru medija, i Iksu kao društvenoj mreži, on je neposredniji i jednostavniji. Sa ljudima koji te čitaju i koje ti čitaš ostvaruješ brz kontakt koji je sažet. Ljudi nisu voljni da primaju složenije sadržaje. To je kao igranje stonog tenisa", objašnjava gošća emisije. 

Novinar impresionističkog smera

Kako objašnjava Smajlović, njena sagovornica nije karakteristična po jetkosti i svađalaštvu, već po duhovitom posmatranju onoga što se oko nje dešava.

"Jasno nam je čiji simpatizer nisi, ali ko tebe prati ne može da nasluti čiji simpatizer jesi", dodaje.

Milekić navodi da se to postiže posmatračkim iskustvom, te da joj nije bila ideja da stvari posmatra sa smešne strane.  

"Moje novinarsko iskustvo je u jednom domenu veoma neobično i atipično. Nisam imala nikada personalne izvore, nikoga ne poznajem lično. Ni sa kim od bitnih ljudi nisam, na primer, popila kafu. Nikad mi niko nije dao neku informaciju. Zašto je tako - možda je to pitanje moje ličnosti. Možda sam zatvorenija od prosečnog novinara. Ja sam se bavila političkom dokumentaristikom, ja sam novinar nekog impresionističkog smera. Nikada nisam radila vesti, ali umem da ih čitam", objašnjava.

Kako dodaje, od domaćih političara do briselske birokratije, primetila je čitav niz beskrajno smešnih stvari. 

"Ljudi posmatraju političke pojave na dva načina, moj i tvoj način", navodi Milekić u razgovoru sa Ljiljanom Smajlović. "Tvoj način - ti si informativac, tražiš neku logiku iza svega, šta se zapravo desilo, a ima ljudi koji gledaju  kao ja - manje informativno, više kao pozorište i kao predstavu, kao niz impresija". 

Fenomen transnovinarstva

Dugogodišnja novinarka i istaknuta tviterašica komentarisala je preumljenje opozicije po pitanju održavanja izbora i medijske nastupe njihovih predstavnika.

"U zahtevu da se održe vanredni izbori, u obrazloženju, opozicioni prvak, uprkos prethodnim opravdanim zahtevima da se održe izbori kada se ispune uslovi i izjavama da nipošto neće izbore, on kaže 'uslova nema, ali ima građana', računa na broj ljudi, to nije dobro objašnjenje, a meni je i smešno. Šta nam poručuje, 'ja imam ljude iza sebe', pa nemaš, ti ljudi su drugim povodom i sa drugom idejom izašli", navodi Milekić.

Danas, kako dodaje, imamo novinarstvo bez potpitanja.

"Kao što imamo transdžendere, došli smo u fazu transnovinarstva - novinarstva koje tranzitira od onog klasičnog novinarstva ka nečemu drugom. Šta je to drugo, jedna vrsta uslužne delatnosti, na različite načine manifestovana propaganda. To više nikome nije neprijatno koliko ja vidim. Mislim da je to nepovratni proces", ocenjuje sagovornica Ljiljane Smajlović. 

Milekić je navela primer vesti koju je N1 objavila navodeći da građani koji idu na proteste, kada bi mogli da sprovedu samo jedan od zahteva, odabrali petu frekvenciju za televiziju "Nova S", što je podatak iz "Fejsbuk grupe ljubitelja protesta". 

"Pojavio se grafikon, navodno su pitali građane kada bi protesti mogli da imaju samo jedan zahtev, na prvom mestu je da N1 i "Nova S" dobiju nacionalnu frekvenciju. Zahtev da Vučić i Ana Brnabić budu smenjeni ima navodno pet puta manje pristalica. To mi je bilo malo čudno", objašnjava Milekić.

Nakon toga je otkrila da je čovek koji je radio onlajn istraživanje ispitao članove fan grupe protesta na nereprezentativnom uzorku od oko 350 članova. 

"Da ne bude samo da sam samo kritična prema medijima koji su protiv Vučića, evo primer vesti iz provučićevskih medija. Kaže naslov - NBS pomaže građanima. To sad deluje kao da je normalno. Ali pazite na izbor reči - NBS pomaže, to je institucija koja ima određene zadatke i funkciju i povlači mere koje su nekada dobre za građane a nekada nisu. Šta pomaže građanima, nije to Majka Tereza. To nije vest", objašnjava Milekić. 

Istina kao obrok u avionu - tvoje je samo da je pojedeš

Govoreći o regulaciji sadržaja na društvenim mrežama, gošća "Relativizacije" ocenjuje da ne podržava da se mediji cenzurišu i označavaju kao "mediji koje finansira država".

"Kada se desila prva velika spoljna intervencija, obeležavanje medija oznakama, tada sam videla kolika je mogućnost manipulacije kada neko hoće da nametne neko pravilo i uspostavi neku politiku. Veoma će mali broj liberalno orijentisanih ljudi stati protiv toga da se bilo kakva obeležja stavljaju. Tada mi je zazvonilo zvonce i pomislila sam da bi bilo kakva regulativa tog tipa bila jako opasna", navodi Milekić.

Ona se osvrnula na zlurade komentare pojedinih korisnika društvenih mreža povodom toga što se košarkaški reprezentativac Srbije Aleksa Avramović krstio pre slobodnih bacanja.

"Za Košarkaša Aleksu Avramovića koji se krstio pre svakog slobodnog bacanja pisali su 'al ga pretera'. Sa stanovišta ljudskih prava, svako ima pravo da ispoljava ono u šta veruje, bilo kad i bilo gde, pritom ne ugrožava nikoga. Kako možeš da meriš da je neko u ispoljavanju svog prava preterao? Ako onaj koji se ne krsti ima pravo da se ne krsti, ti ne kažeš 'e pretera ga što se ne krstiš'", ocenjuje Milekić.

Kako dodaje, ova faza liberalne ideje i prakse je došla dotle da postoji samo jedna istina, i ta se istina ljudima servira kao obroci u avionu - sve ti je zapakovano nemaš ti oko čega da se trudiš, to ti pripada i ti to treba da pojedeš.

"Sistem koji se bazirao na individualizmu i kritičkom mišljenju, ili je barem to promovisao, odjednom je jednim potezom ukinuo kritičko mišljenje u odnosu na krupne stvari koje su u domenu njuhovih krupnih političkih interesa", navodi Milekić. 

Baš kao i sada povodom sukoba u Ukrajini, kritičko mišljenje Zapada se slomilo i kada je u pitanju bio raspad Jugoslavije, ocenjuje dugogodišnja novinarka.

"Habermas je rekao da je dobro što je bombardovana Jugoslavija i onda je to obrazložio na ne naročito naučni način. Kontekst nije uzet u obzir", podseća ona dodajući da manihejske podele poput "ovi su dobri, a ovi zli", ne dovode nužno do istine. 

"Nisam sanjala da kritička misao može do te mere da bude ukinuta. Koju god nijansu pokušaš da ubaciš u priču, to ne dolazi u obzir. To je fenomen 'Hepijevih' 'Aktuelnosti', potreba ljudi da čuju nešto drugo", navodi Milekić. 

U američkim medijima, kada je u pitanju rat u Ukrajini, više je jednoglasja nego u državama koje se optužuju za medijski mrak.

Ipak, istraživanje Si-En-Ena navodi da je većina Amerikanaca, njih 60 odsto, protiv daljeg finansiranja Ukrajine. To pripisujem društvenim mrežama, navodi Smajlović.

I ovaj strahovit pokušaj cenzure je takođe posledica društvenih mreža, saglasna je njena sagovornica. 

"Podrazumeva se da ne dovodiš ništa u pitanje i to je uvredljivo", zaključuje Tatjana Milekić.