Relativizacija sa Ljiljanom Smajlović: Gost Srđan Bogosavljević

U 27. epizodi "Relativizacije" Ljiljana Smajlović razgovarala je sa istraživačem javnog mnjenja Srđanom Bogosavljevićem, čovekom koji je devedesetih godina pokrenuo "Stratedžik marketing" koji je brzo postao najveća kuća za istraživanje javnog mnjenja na Balkanu, a iz kog se rodila agencija "Ipsos".

"Deset godina sam bio direktor Instituta za statistiku i to je bila najveća kuća koja se bavila istraživanjima za potrebe državne statistike. Nakon toga sam bio profesor na fakultetu i onda sam pokrenuo istraživačku kuću koja nije samo javno mnjenje, iako je po njemu poznata. Javno mnjenje je malo tržište i mali deo svih empirijskih istraživanja koja se vode. Prvo u 'Stratedžik marketingu',a kad je došlo vreme, da se borimo ili sa velikim konkurentima u svetu ili da se nekome prodamo, zbog godina većine vodećih ljudi smo odlučili da se ipak prodamo, a ne da krenemo u akvizicije", objašnjava Bogosavljević kako je nastala agencija "Ipsos Stratedžik marketing".

Kada su u pitanju anketna istraživanja, "Ipsos" je broj jedan u svetu, dok je na drugom mestu po istraživačkom budžetu. Po društvenim istraživanjima ima apsolutnu prednost, oko 400 miliona evra prometa u svetu.

Navodi da su istraživanja javnog mnjenja najjednostavnija koje ova agencija sprovodi.

"Ona su i najškakljivija zato što se vrlo brzo proveravaju. Nekada se samo istraživalo licem u lice, a to je u međuvremenu napredovalo. Sada anketari idu sa tabletima i kontrola je mnogo bolja, na primer da li su anketari nešto slagali, da li odu u kafanu i popune... U svetu već dugo, a kod nas jedno šest ili sedam godina, postalo je skoro nemoguće ući u kuće, pogotovo u velikim gradovima, tako da pada učešće istraživanja licem u licem, koja su, po nekim udžbenicima najbolja", kaže Bogosavljević.

Sa druge strane, rastu vrste istraživanja koje se zovu "miks mod", u sklopu kojih se podaci skupljaju na različite načine, što je za teoretičare koji su radili taj posao pre 50 godina "katastrofa". Jedan deo populacije ispituje se onlajn, drugi preko mobilnih telefona, treći putem fiksnog telefona...

"Istraživanjem lice u lice više ne možete da dobijete mlađe od 35 godina, nikad ih nema. Ta greška pokrivenosti, to jest 'coverage error' je ogromna kod klasičnih istraživanja ako nemate miks mod", dodaje Bogosavljević.

Da li je septembar dobar mesec za izbore

Najave da bi u Srbiji početkom jeseni mogli da budu održani vanredni izbori pokrenule su polemiku o tome da li je ovaj deo godine dobar za političare, ali i za birače.

Septembar dolazi posle leta tokom koga ljudi manje gledaju televiziju, počinje škola, vraćaju se sa odmora, stižu dažbine... Bogosavljević kaže da su sve to logična objašnjenja, ali da nije tako lako potvrditi ih.

"Tačno je da je septembar mesec u kome ljudi imaju problem da prežive, ali nije tačno da ne gledaju televiziju. Niko ne pravi izbore 6. septembra, već krajem meseca. Ne postoje loši izbori za sve, već loši izbori za nekog. Septembar ne bi bio najbolji za vlast jer je ljutnja zbog nemanja novca uvek usmerena ka vlasti, a ne ka opoziciji", objašnjava Bogosavljević.

Dodaje da se za vladajuću Srpsku naprednu stranku pokazalo da je proleće dobar termin za izbore, ali da ne veruje da bi "ta stranka imala neki termin u kome ne bi dobila u proteklom periodu", iako su poslednji izbori došli u lošem trenutku.

Navodi da je mali broj ljudi u Srbiji dramatično zainteresovan za politiku, već svoje favorite biraju po opštom utisku.

"Opšti utisak je mnogo važniji od pojedinačne poruke, a opšti utisak o opoziciji u Srbiji je loš. Birači idu na prvi utisak, ne drže olovku i čitaju novine i zapisuju šta je ko rekao, pa još i pamte. Mi imamo jedan broj birača koji je neopredeljen i po pravilu ne utiče na rezultate kada se pojavi na izborima. Imamo visoku izlaznost, jer je veliki broj ljudi upisanih u biračke spiskove u inostranstvu i ne utiču ni na šta. Od prisutnih u zemlji glasa više od 70 odsto što je veliki broj", rekao je Bogosavljević.

Napominje da najveći broj ljudi koji su opoziciono orijentisani zapravo ne gaji simpatije prema njenima liderima, već ne vole vlast.

"Vrlo je važno dobiti titulu najozbiljnijeg protivnika Vučića, ima mnoštvo malih stranaka, a i cepanje Demokratske stranke na mnogo delova dovelo je do toga da niko nije značajan. Važno je da te Vučić napadne jer time dobijaš titulu najvažnijeg protivnika, i onda možeš da privučeš one koje ne vole tebe, nego su protiv Vučića. Naša opozicija se uglavnom svela na priču o Vučiću, a ne na priču da li ova politika valja ili ne valja."

Kinezi trenutno najpopularniji u Srbiji

Ističe da u Srbiji postoji ozbiljan sentiment prema Rusima, a da su skokovi popularnosti u anketama vezani za posete velikih lidera, Vladimira Putina, Dmitrija Medvedeva ili odlazak naših političara u Rusiju.

"Kada je u pitanju odnos prema Americi, kada je Džozef Bajden bio ovde, kakav god je, javio se dupli skok, ali i kada je Vučić otišao kod Donalda Trampa. Rusi su mnogo ulagali, a trenutno su u padu, a Kinezi su lideri koji su skočili za vreme kovida", navodi Bogosavljević.

Kako političari u Srbiji koriste ankete

Otkriva da je sarađivao sa velikim brojem političara u Srbiji, ali i regionu, a da one koje najbolje poznaje nikada nije video da vladaju u skladu sa onime što su saznali na istraživanjima.

"Svi gledaju na istraživanje kao taktički instrument, a ne statički. Neki šefovi stranaka pravili su programe prema istraživanjima, ali je to sve doživelo neuspeh. Neće Koka Kola promeniti svoj recept zbog istraživanja, ali pakovanje, način da te ubedi da kupiš Koka Kolu je nešto što radimo sa istraživanjima", ističe Bogosavljević.