Ko trpi najveću štetu zbog uvoza robe na KiM: Reagovali i svetski proizvođači

Zbog zabrane ulaska srpske robe koju su pre tri meseca uvele privremene prištinske institucije povećan je uvoz iz Albanije i Severne Makedonije na tzv. Kosovo, proizvodi iz Srbije se zamenjuju proizvodima iz Evropske unije, dok ekonomisti ističu da je ova mera na štetu tzv. Kosova, piše Koha.

Ekonomski stručnjaci zahtevaju da zabranu uvoza srpskih proizvoda analizira kosovska vlada, jer je to, prema njima, na štetu tzv. Kosova jer pojedini međunarodni brendovi, posebno iz Nemačke, Italije, Sjedinjenih Američkih Država i Turske, takođe posluju u Srbiji i izvoze robu na Kosovo i Metohiju.

Stručnjak za ekonomska pitanja, Safet Grdžaljiu, naglašava da ova mera više nije prikladna za "Kosovo".

"Dijalog treba da bude ključni mehanizam. S tim u vezi, smatram da mere više štete 'Kosovu' nego što ga štite, na osnovu činjenice da ako se uradi analiza strukture uvoza iz Srbije, mi smo ostavili mnogo više sirovina i proizvoda koji su finalizovani u proizvodnji. U ovom nedostatku političke stabilnosti, 'Kosovu' nije potreban rat ili ekonomska bitka sa zemljom i evropskim silama koje su investirale u Srbiju. Činjenica da u Srbiji ima više od 400 evropskih ili svetskih proizvođača je nešto što treba dobro analizirati", kaže Gerdžaljiu.

Predsednik tzv. privredne komore Kosova (OEK) Luljezim Rafuna kaže da su strane kompanije koje posluju u Srbiji izrazile zabrinutost zbog mera koje je uvelo "Kosovo".

"Čak i mnoge strane kompanije koje se nalaze u Srbiji, prilikom posete 'Privrednoj komori Kosova', izrazile su zabrinutost jer je činjenica da se ti proizvodi izvoze iz Republike Srbije, ali je i činjenica da te proizvode proizvode kompanije koje su posebno prijateljske zemlje 'Kosova' i koje su od 1999. godine doprinele razvoju i izgradnji države 'Kosovo'. Ima oko 600 nemačkih kompanija koje proizvode u Srbiji, zatim imamo mnogo italijanskih, američkih, turskih kompanija koje se nalaze i proizvode u Srbiji i izvoze svoje proizvode na 'Kosovo' i druge balkanske zemlje i distribuiraju ih u Evropi. Naš zahtev je bio da kosovski privrednici, pre sprovođenja bilo koje mere, imaju rok da budu obavešteni, kako ne bi bili iznenađeni u poslednjem trenutku", naglašava Rafuna.

Reagovala je i Američka privredna komora na Kosovu, koja je hitno zatražila od Prištine da preispita mere koje ograničavaju uvoz iz Srbije, a koje ugrožavaju međunarodne komercijalne interese, tako što ograničavanje prometa robe svetski poznatih brendova.

U odgovoru OEAK-a se navodi da je prema zvaničnim podacima koje je pregledala Američka komora, uvoz kompanija sa značajnim američkim vlasništvom opao za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu, naglašavajući značajan uticaj koji aktuelne mere privremenih prištinskih institucija imaju na međunarodna preduzeća.

Prema poslednjem izveštaju Kosovske agencije za statistiku, zemlje CEFTA su u julu 2023. dostigle 73,9 miliona evra, ili 14,4 odsto ukupnog uvoza, uz pad od 16,4 procenta. Prema ovom izveštaju, zemlje sa najvećim učešćem u uvozu bile su: Severna Makedonija, Albanija i Srbija.

Meru zabrane uvoza srpske robe vlada Aljbina Kurtija donela je 14. juna.

U međuvremenu, privremene prištinske institucije su donele odluku da ublaže mere, ukidajući zabranu samo za sirovine i poluproizvode.