Vučić za "Fajnenšel tajms": EU nikada Srbiji nije pružala istu podršku kao Ukrajini

Neki lideri Zapadnog Balkana su frustrirani zato što Ukrajina prestiže njihove zemlje u pridruživanju EU.

Nemam ništa protiv Ukrajinaca, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za "Fajnenšel tajms".

"Ali nivo podrške EU Ukrajini, dodeljivanje statusa kandidata za članstvo u EU u roku od godinu dana od datuma podnošenja zahteva i potencijalno otpočinjanje pregovora o članstvu sledeće godine pokazuje nam da takva politička podrška nikada nije postojala za nas", rekao je on.

Kijev je podneo zahtev za članstvo u februaru 2022, nekoliko dana nakon početka konflikta u Ukrajini, a samo četiri meseca kasnije dodeljen je status kandidata. Nasuprot tome, Beograd je čekao više od četiri godine za početak pregovora o članstvu.

Pregovori Srbije i EU su u zastoju zbog nekoliko pitanja, među kojima je i "neuspeh Beograda da normalizuje odnose" sa takozvanim Kosovom. Osim toga, kako naglašava FT, Srbija je jedina država Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji, što je smanjilo njene izglede za članstvo u EU.

Unija je obećala da će ubrzati proces članstva za šest zemalja Zapadnog Balkana, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je izjavio da bi prva pristupanja mogla da se dese 2030. godine.

Na nedavnom skupu u Sloveniji, nakon Mišelove izjave, albanski premijer Edi Rama je napravio šalu sa datumom od 2030, primećujući da slučaj Ukrajine pokazuje da rat može da ubrza pristupanje.

"Ko treba koga da napadne na ovom panelu da brže dobije članstvo?", pitao je Rama u šali. "Bugarska može da napadne Severnu Makedoniju, Hrvatska može da napadne Srbiju, Srbija može da napadne Kosovo, a Bosna može napasti samu sebe."

Raspad Jugoslavije 90-ih doveo je do ratova između Srbije, Hrvatske i Bosne, kao i do izbijanja rata na Kosmetu, što je prouzrokovalo na desetine hiljada mrtvih i milione raseljenih.

Posle još jednog bezuspešnog samita lidera zemalja u četvrtak, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da "bez normalizacije neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo, ni za Srbiju."

Ipak, Vučić tvrdi da odlaganje članstva ne odražava realnost u Srbiji, za koju kaže da je "u mnogo boljem stanju nego što su bile Rumunija i Bugarska 2007, kada su ušle u EU."

Vučić je ukazao i na opadajuću sposobnost EU da apsorbuje nove članice. "Najpre smo čuli za 2025, sada za 2030", rekao je Vučić. "Ko zna šta će se dogoditi za sedam godina? Apsorpciona moć EU nije veća nego što je bila."

Na konferenciji u Sloveniji, Šarl Mišel je za obećanje o 2030. godini rekao da je njegov predlog "ambiciozan i neophodan", i da on "pokazuje da smo ozbiljni."