Izbori u Srbiji, EU i SAD: Šta će biti sa dijalogom Beograda i Prištine

Izaći ću u susret onima koji su tražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora do kraja 2023. godine, što znači da će biti održani u martu, rekao je predsednik Srbije i tako odgovorio prozapadnom delu opozicije.

Istovremeno od specijalnih izaslanika Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država učestali su pritisci da se pitanje Kosova i Metohije reši što pre o čemu svedoče nedavne izjave Lajčaka, Eskobara, pa i američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila.

Pitanje je da li ulazak Srbije u predizbornu kampanju može da utiče na to da se dalji pregovori sa Prištinom zamrznu do daljeg.

Ni perspektiva u 2024. nije bolja, jer će i glavni posrednik u pregovorima – Evropska unija, ući u izborni proces 6. juna. Imajući u vidu da se glasa u svim članicama pojedinačno, ti izbori će trajati danima.

Nakon glasanja za poslanike Evropskog parlamenta počinju pregovori o predsedniku Evropske komisije, ali i o imenovanjima komesara i drugih zvaničnika EK.

Nakon izbora u Evropi slede izbori u Americi, koja je, takođe, strana u pregovorima Beograda i Prištine. Predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra 2024, a novi predsednik će na dužnost stupiti 6. januara 2025.

Ambasador Hil: Aplaudiram Lajčaku, SAD bi da im Srbija bude partner u savezu

Nema sumnje da će 2024. godina biti godina izbora, a kako će to uticati na pregovore Beograda i Prištine?

Situacija je zamrznuta jer je Kurti odbio sve predloge u Briselu, pa će svi pritisci ići na adresu Prištine, kaže za RT Balkan politički analitičar Branko Radun.

Dodaje da postoje pritisci da se ubrza proces, ali je pitanje kako će Zapad reagovati, ovog puta ne prema Beogradu, već prema Prištini.

"Jedino rešenje da se otkoči proces je da Zapad pritisne Kurtija. Ako on uskoro promeni stav oko Zajednice srpskih opština, onda je moguće da Zapad utiče da u narednim mesecima dođe do većeg pritiska i pomaka. Ako se to ne desi, onda će čekati da prođu izbori", kaže Radun.

Taktika kupovine vremena

Pritisci prema Srbiji će narednih meseci da eskaliraju, što će biti težak period, ocenjuje politički analitičar Đorđe Vukadinović.

"Zato će možda odluka biti da izbori ipak budu održani u decembru, da bi se smanjio taj pritisak ili prolongirao", kaže Vukadinović.

Ulazi se u izbornu godinu i Zapad će se sigurno manje baviti Balkanom, a onda je i manji pritisak, kaže Radun.

"Srbija pokušava da kupi vreme, da se dođe do izborne godine i da se možda smanji pritisak, odnosi relaksiraju ili da se dobije neka bolja ponuda", smatra naš sagovornik.

I Vukadinović smatra da će u izbornoj godini svi biti zaokupljeni svojim problemima, te da će i tada biti pritisaka, ali će oni više biti rutinski.

Bocan-Harčenko: Nema rešavanja kosovskog pitanja bez SB UN

"Popuštanja će biti 2024. ali će zato pritisci do kraja godine biti vanredni", kaže naš sagovornik.

Napominje da taktika Beograda jeste kupovina vremena, ali to nažalost zna i druga strana, pa će zato do kraja godine vršiti taj pritisak.

Naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković ima sasvim drugačiji stav.

"Prihvatanjem francusko-nemačkog plana opredeljen je tok daljih pregovora. Koliko je to usmeno prihvatanje obavezujuće za Srbiju možemo polemisati. Ali, koliko je obavezujuće za Vučića tu nema polemike. Obavezujuće je u potpunosti", kaže Proroković za RT Balkan.

Zato smo, smatra naš sagovornik, postali taoci te situacije.

"I zato ove predizborne kampanje neće uticati na sadržaj pregovora sve dok u njima učestvuje Vučić", smatra Proroković.

Pitanja Kosova i Metohije i Ukrajine - povezani sudovi

Kako će izgledati dalji rasplet neće zavisiti od nas, već u mnogo čemu od situacije u Ukrajini, saglasni su naši sagovornici.

Od toga da li će doći do smirivanja na frontu ili eventualnih pregovora, zavisiće i odnos Zapada prema Srbiji, ocenjuje Radun.

"Dinamika rata u Ukrajini dosta diktira stvari. Kada su Rusi krenuli u ofanzivu, pritisak na nas je rastao. Kad nema ruskih napredovanja, onda pada pritisak na Srbiju", kaže Radun.

Vukadinović smatra da je Zapad svestan da nije realno da dobiju u sukobu sa Rusijom, te da će zato vršiti veći pritisak na rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Još je rano govoriti o tome kakve bi promene mogle da nastanu nakon izbora u Evropi i SAD. Imajući u vidu porast popularnosti desničarskih stranaka, ali i sve više negodovanja u EU protiv jednoglasja po mnogim pitanjima, možda bi i politika prema dijalogu Beograda i Prištine mogla da se promeni.

Takođe, ako Donald Tramp bude ponovo izabran za predsednika SAD, to bi moglo da zaokrene politiku prema Balkanu.

Do tada, na Srbiji je da izabere najbolju taktiku i sačeka da se međunarodna situacija razreši.