Eskobar: Pomalo sam zabrinut izjavama iz Prištine, ne sumnjam u Lajčaka

Nakon poslednje, neuspešne runde dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u Briselu, Evropska unija je označila premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija kao odgovornog za to što nije bilo pomaka u dijalogu.

Kurti je na to izjavio da se specijalni predstavnik Evropske unije "pozicionirao protiv Kosova".

Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao da "ne nalazi nikakve dokaze pristrasnosti" kod specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

"Ne nalazim nikakve dokaze o dosluhu u radu kako bi se davala prednost interesima Srbije u ovome", rekao je Eskobar.

Eskobar je rekao da je "pomalo zabrinut" porukama iz Prištine, u kojima se kritikuje Lajčak.

On je istakao da SAD očekuju da obe strane "pojačaju svoju posvećenost, a za Kosovo da pokaže više pragmatizma i realizma u svom pristupu EU".

Na pitanje šta vidi kao izlaz iz zastoja u kom se trenutno nalazi dijalog, Eskobar je rekao da trenutno nema alternativa za dijalog, tako da je važna stvar za obe strane da nastave da se drže dijaloga.

"Siguran sam da ste videli izjavu Borelja. Mi zaista pozivamo kosovsku stranu da bude konstruktivnija. I moram da kažem da sam pomalo uznemiren zbog poruka koje dolaze iz Prištine. Ja sam radio sa specijalnim predstavnikom EU. Ne nalazim nikakve dokaze pristrasnosti. Ne nalazim nikakve dokaze o dosluhu u radu kako bi se davala prednost interesima Srbije u ovome", naglasio je Eskobar.

"Ono što mi pokušavamo da uradimo, što EU pokušava da uradi jeste da stvorimo uslove za normalizaciju i harmonizaciju za integraciju u EU u isto vreme. Tako da mislim da je odgovor da obe strane pojačaju svoju posvećenost, a za Kosovo da pokaže više pragmatizma i realizma u svom pristupu EU", dodao je.

Na konstataciju da je Evropska unija saopštila da će razmotriti dodatne mere ka obema stranama ukoliko ne krenu napred sa implementacijom Ohridskog sporazuma i njegovog aneksa i pitanje da li SAD razmatraju potencijalne mere prema obe strane u tom slučaju, Eskobar kaže da ne bi rekao da su to mere, već posedice.

"A ja ću vam reći da posledice sa kojima se suočava Kosovo jesu da ako odbiju da sarađuju sa EU, EU se neće angažovati na dodatnoj pomoći i dodatnim merama za integraciju. Mislim da te mere imaju uticaja na Kosovo i na kosovsku ekonomiju. Nadam se da ćemo barem bilateralno, Sjedinjene Države moći da radimo sa Kosovom na pronalaženju načina da se te mere uklone u 2024", rekao je Eskobar.

Kaže da ne postoji rok za to i da je to nesrećna okolnost.

"Tako da su te mere na neodređeno vreme dokle god se ne krene ka napretku u implementaciji Ohridskog sporazuma i plana za deeskalaciju", naglasio je.

Govoreći o Zajednici srpskih opština, on je podsetio da je više puta rečeno da ona ne bi trebalo da stvori probleme "unutar Kosova, u njegovom funkcionisanju".

"Treba da bude u skladu sa njihovom zakonskom legislativom, treba da bude u skladu sa Ustavom. U okviru toga i dalje mislim da postoji ogroman kapacitet, kako bi se dozvolilo Srbima da upravljaju svojim opštinskim službama na način koji najbolje odgovara njihovim građanima, a da ne postanu Republika Srpska. Tim pitanjem smo se više puta bavili", istakao je Eskobar.

Naglašava da je razočaran što se i dalje postavlja pitanje - da bi to bila Republika Srpska.

"Neće to biti. Zaista se radi o tome da opštinske vlasti rade ono što opštine već rade na srpskom jeziku", dodao je.

Govoreći o tome što je skupština Republike Srpske, otišla je korak dalje ka usvajanju "zakona o stranim agentima", sličnog onom koji se već primenjuje u Rusiji, Eskobar je rekao da ne bi rekao da je sličan kao tamo, već da je identičan.

"Dakle, za nas je to antidemokratski čin, opasan čin. I mi to vidimo kao očajnički potez vlasti koja pokušava da ućutka nezavisne novinare da ukažu na sve nedostatke. Govoreći novinarima da ne mogu da objave istinu, oni ne mogu da sakriju istinu. Mislim da ovaj zakon nikako ne može pomoći da se Bosna i Hercegovina, a posebno Republika Srpska, približi Evropi", dodao je.

Smatra da je to plan i da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zapravo nema nameru da pomogne približavanju Republike Srpske Evropi.

Na pitanje, da li visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit uživa dovoljnu podršku s obzirom na poslednja dešavanja i izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da će Šmit biti deportovan ako pokuša da uđe u Republiku Srpsku, Eskobar kaže da Dodik nema ta ovlašćenja.

"Dozvolite mi još da kažem da je uloga visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini zacrtana u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Dakle, on je važan deo Dejtona. Njegov legitimitet se crpi iz Dejtona. I on ima našu punu podršku, ima i punu podršku Evropske unije. I ne samo to, ima punu podršku Saveta za implementaciju mira", zaključio je Eskobar.