Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Šta je Kfor radio u nedelju kod Banjske?
Misija koja bi trebalo da zaštiti Srbe ponovo je otvoreno stala na stranu Kurtijeve paravojske
Kosmet ponovo gori, a Kfor, ne samo da se, po dobrom starom običaju češlja, već ovog puta i aktivno učestvuje u progonu Srba, budući da je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sebe preuzeo da zatvori mogući izlaz ka Centralnoj Srbiji, "da slučajno neko ne bi mogao da pronađe spas i da svi ostali mogu da budu pobijeni".
Bez obzira što još od avgusta svako malo stižu vesti da Kfor "ponovo vežba" i što "sile" poput Albanije šalju dodatne kontigente "da zaštite mir", ova međunarodna misija, kada je reč o bezbednosti Srba, ne samo da je ispala potpuno beskorisna – već je, što bi Vučić rekao - dala "kard blanš" za njihovo ubijanje nakon pogibije albanskog policajca u Banjskoj.
Ili, kako kaže ministar odbrane Miloš Vučević, "Srbija očekuje mnogo aktivniju ulogu Kfora i da ne dozvoli lov na Srbe do istrebljenja".
"Kfor je zakazao jer nije preventivno delovao i još odavno sprečio delovanje šiptarskih oružanih formacija na severu Kosova i Metohije. Ni u čitavih godinu dana nije rešio problem bezbednosti Srba na severu, a dozvolio je samovolju oružanih formacija Albanaca koje raspoređuju punktove, maltretiraju ljude, pucaju, i neselektivno hapse bez bilo kakve njihove reakcije", ukazuje general-major u penziji Mitar Kovač, dodajući da se misija stavila u funkciju pomoćnika Kosovskoj policiji da blokira komunikacije i naselja i po svome hapsi učesnike događaja na severu.
Nije, ovo, međutim, prvi put da se Kfor ponaša kao bodigard Kurtijeve paravojske i bič Zapada za "disciplinovanje" neposlušnih Srba. Misija se tako otvoreno predstavila još u maju, u sukobima ispred opštine Zvečan. Mirovnjaci su tada, do zuba naoružane Kurtijeve nasilnike "štitili" od golorukih Srba, napadajući ljude koji su zagrljeni klečali ispred njihovog kordona.
"Kfor se pristrasno stavio na stranu šiptarskih vlasti i šiptarske policije koji zlostavljaju srpski narod. Nije zaštitio ljude, već se pokazao kao strana koja hapsi ili pomaže u hapšenju lica koja su osumnjičena", ukazuje Kovač.
Dok su Kurtijevi specijalci maltretirali monaštvo i hodočasnike manastira Banjska, pokušavajući da pred očima međunarodne zajednice od njih načine teroriste, misija je sedela skrštenih ruku, svako malo šaljući saopštenja kako "posmatra situaciju", i istovremeno "osuđujući napad na Kosovsku policiju".
Pripadnici snaga separatističke Prištine ubili su četvoricu Srba, a od misije koja je srpski narod trebalo da štiti od progona, stiglo je saopštenje da će oni "reagovati ako bude potrebno".
Kfor nije precizirao koliko bi Srba trebalo da izgine, da bi oni reagovali, ali na osnovu prethodnog iskustva sa ovim mirovnjacima – jasno je da je njihova tolerancija na antisrpske akcije Kurtijevog zlostavljačkog režima beskonačna.
"Mogli bi da deeskaliraju situaciju i povuku deo tih oružanih formacija Albanaca sa severa. Potrebno je i da se što pre uključe srpski policajci i da se obezbedi njihova veća prisutnost na severu u skladu sa prethodnim sporazumima. Od momenta izlaska srpskih policajca iz oružanih formacija na severu, bezbednost je potpuno urušena a narod se našao potpuno nezaštićen. Ovako kako jeste, na snazi je suštinska okupacija Kosova i Metohije", ukazuje Kovač.
Kfor je, prema njegovom mišljenju, trebalo da zabrani gradnju baza na severu KiM, razmeštanje punktova i maltretiranje stanovništva. Da su sve to uradili, danas, prema rečima sagovornika RT Balkan, ne bi ni bilo ovog oružanog konflikta.
"Jasno da je Kfor zatajio, jer njegova je obaveza da garantuje mir, slobodu kretanja i bezbednost na čitavoj teritoriji pokrajine KiM u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Kfor je iz nekog razloga prepustio svoja ovlašćenja policijskim i drugim snagama Prištine i nije postupio u skladu sa svojim obavezama. To je dovelo do tragičnog ishoda i do dalje eskalacije tenzija sa teško predvidivim posledicama", uveren je nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović.
On podseća da je misija Kfora na Kosmetu po ovlašćenju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, te da "faktori na terenu" moraju da rade u skladu sa svojim mandatom i da moraju preduzeti sve mere da se prekine dalja eskalacija, otklone pretnje, pritisci i nasilje nad srpskim narodom.
"Očekujem od Kfora da preduzme sve mere da se ispoštuje dogovor sa NATO-om da nikakve snage Prištine, a pogotovo ne naoružane dugim cevima ne mogu biti prisutne na severu Kosova. I isto tako očekujem da se prekine stvaranje baza paravojnih snaga na imanjima oduzetim od Srba", jasan je Jovanović.
Sagovornik RT Balkan kaže da je situacija sa Kforom takva da bi trebalo da bude predmet razmatranja na posebnoj sednici Saveta bezbednosti.
"Činjenica je da EU pa ni komandant Kfora nisu u stanju da obezbede ono što je predviđeno rezolucijom SB, i zato taj savet treba da razmotri ovu situaciju i preduzme mere kako bi svako izvršavao svoje obaveze u skladu sa mandatom UN", zaključuje Jovanović.
I Mitar Kovač je uveren da bi delovanje ove misije trebalo da bude tema u Ujedinjenim nacijama.
"Odavno je trebalo da se u UN redefiniše status Kfora i da se redefiniše njegov sastav, jer većina snaga koje učestvuju u toj misiji su pristrasne - počev od vodećih zemalja Zapada pa do turskog kontingenta, hrvatskog i albanskog kontingenta. Sve to dovodi do ovakve, bezbednosno veoma opasne situacije koja može biti uvod u veće oružane konflikte", upozorava Kovač.
