Srbija i Balkan
RT Balkan analiza: Zašto su Hrvati i Bošnjaci odbili da potpišu Dodikovu Deklaraciju o suverenitetu
Strani intervencionizam izgleda ne smeta nikom sem Republici Srpskoj
Bosna i Hercegovina izgleda je još uvek nespremna da se izbori za uspostavljanje punog suvereniteta, budući da je sporazum koji je na sastanku partnera u vlasti predstavnicima Hrvata i Bošnjaka predložio lider Republike Srpske Milorad Dodik – ostao nepotpisan.
Deklaracija o uspostavljanju punog suvereniteta podrazumeva ukidanje stranog intervencionizma, i to prestankom mandata stranih sudija Ustavnog suda BiH i ukidanjem kancelarije visokog predstavnika (OHR), i o njoj bi trebalo da odlučuje parlament BiH.
"Ako hoćete suverenu BiH, ako nećete, onda priznajte da ste poltroni, da ste podanici, da niste suvereni", izjavio je Dodik u Mostaru pred predlaganje sporazuma, dodajući da u Federaciji BiH stalno pričaju o teritorijalnom integritetu i suverenosti.
Ipak niko od SNSD-ovih partnera u vlasti (ni HDZ ni SDP) nije hteo da potpiše Dodikov predlog.
Šta "fali" sporazumu?
Bosanski portal "Kliks.ba" u tekstu "Zašto je Dodikov predlog sporazuma o suverenitetu BiH zamka", navodi da su najveći problem zapravo reči iskorišćene u dokumentu.
"Jedna od njih je konstrukcija da je 'BiH sastavljena od dva entiteta'. Iako neminovno u Dejtonskom sporazumu piše da se BiH sastoji od (consist of) dva entiteta, u narativu Dodikove politike se koristi fraza 'sastavljena od' (composed). Ključni detalj takvog pristupa je da se istraje na priči da je BiH sklop sastavljen od nekih elemenata. A ono što je sastavljeno se može i rastaviti", uverava ovaj portal.
Druga "zamka" je, kažu, to što je u predlogu navedeno da je Bosna i Hercegovina zajednička država tri konstitutivna naroda - Srba, Bošnjaka i Hrvata i ostalih naroda i građana, i da će se njena ustavna struktura razvijati na osnovu dogovora i konsenzusa.
"I u ovoj frazi se može tražiti zamka. Dodik u ustavnoj strukturi pokušava naglasiti konsenzus. A to bi mogla biti vrlo rastegljiva kategorija, pa bi se hipotetički sutra neko mogao pozvati da se odluke Ustavnog suda mogu smatrati donetim samo ako za odluku glasa predstavnik svakog konstitutivnog naroda", kritikuje ovaj portal.
Sednu na sećiju i dogovore se šta da radi OHR
Analitičar Anđelko Kozomora, međutim, ističe da je sve što je Dodik u sporazumu napisao prihvatljivo za "svakog ko želi dobro BiH".
Nije problem nikakva "igra reči" o kojoj piše bosanski portal, već se odgovor na pitanje zašto je dokument ostao nepotpisan krije samo u interesima Bošnjaka.
"Bošnjaci iz Sarajeva su odmah rekli da njima ne odgovara odlazak svih stranaca. Oni nisu spremni ni za odlazak stranih sudija, a ni da se ukine OHR i visoki predstavnik. Stranici u BiH im odgovaraju, jer sve intervencije sa strane su u poslednjih 28 godina bile protiv Srba a u njihovu korist. Nermin Nikšić, na primer, koji važi za umerenog Bošnjaka odmah je rekao da oni podržavaju odlazak stranih sudija, ali tek kad BiH uđe u EU, a ko zna kad će to da bude! Srbiji su rekli 2030. godine, a Bosna još nema ni kandidatski status. A EU je rekla da među onih 14 uslova koje BiH treba da ispuni jesu i odlazak stranih sudija, i ukidanje kancelarije visokog predstavnika", ukazuje sagovornik RT Balkan gorko primećujući da po njihovom ovakvo stanje u BiH treba da potraje čitavu jednu generaciju.
On ističe i da je sve sporne odluke koje su destabilizovale i iz temelja uzdrmale BiH doneo upravo Ustavni sud, izlazeći iz okvira svoje nadležnosti.
"Sve te odluke su donete i preglasavanjem, pet na prema četiri glasa. Dva Hrvata i dva Srbina su bili na jednoj strani, a tri stranca i dva Bošnjaka na drugoj. Tako da je očigledno da njima ne odgovara Deklaracija koju je Dodik predložio i da je oni neće prihvatiti", ističe Kozomara.
Ista stvar je sa Šmitom. Kolonijalni upravnik koji sebi tituliše kao visokog predstavnika, takođe je vid "keca u rukavu" bošnjačke strane.
"Oni ne mogu da pobede Dodika na izborima, jedino mogu da se bore ovakvim antidodikovskim zakonom koji je Šmit nametnuo, da se onom ko njegove odluke ne poštuje zabrani da se 10 godina bavi političkim radom i da dobije od šest meseci do pet godina zatvora. Kod njih se sve svodi samo na to da se Dodik skloni sa vlasti, tako da njima visoki predstavnik ispunjava želje. Samo sednu na neku sećiju u Sarajevu i dogovore se šta će visoki predstavnik da radi", ilustruje Anđelko Kozomara.
Za politikologa Radomira Neškovića, međutim, Deklaracija koju je Dodik predložio je potpuno nepotreban akt.
"Sve bitne stvari o suverenosti pišu u Ustavu BiH. A ustav decidno kaže da su tri naroda suverena, dok deklaracija kaže da su suverena dva entiteta. Deklaracija je akt koji jednim delom prati ustav, drugim delom ga ne prati, a trećim delom je kontra od njega", tvrdi Nešković.
On navodi da su uslovi za ukidanje OHR jasno definisani još 2008. godine, i da OHR postoji sve dok je na snazi Dejtonski sporazum.
"Kako ćete međupartijskim ugovorom ukinuti normu koja postoji u Dejtonu? Sudije se ne mogu ukinuti sve dok se ne promeni ustav BiH, i to je svima jasno. Svi oni znaju da to ne može, ali guraju to radi naroda", uverava Nešković.
Ništa od Sporazuma, šansa je u Srbiji, Rusiji i Kini
I Milan Blagojević, profesor Ustavnog prava, međutim, kaže da je Dodikov predlog osuđen na neuspeh, iako on za to navodi potpuno drugačije razloge.
"Sve to je posledica notorne činjenice koju nikako da prihvate Dodik i vlasti u Srbiji. U decembru 1997. skovan je savršen i istovremeno protivpravni plan za desuverenizaciju BiH kao države članice, time što su usvojeni tzv. Bonski zaključci o spoljnjem upravljanju Bosnom i Hercegovinom kao da je ona teritorija pod starateljstvom (protektorat), a ne država, što je suprotno članu 78 Povelje UN koji izričito zabranjuje da se protektorat uspostavlja nad državom članicom UN", ukazuje Blagojević.
Sagovornik RT Balkan dodaje da su vreme i brojni primeri od tada do danas dokazali da je OHR upravo Bonske zaključke koristio ne bi li vladao BiH kao svojim protektoratom. S jedne strane, tako je BiH potpuno desuverenizovana, dok je s druge strane sve to sprovedeno na štetu ustavnih nadležnosti Republike Srpske koje joj je visoki predstavnik "naprosto otimao svojom despotskom vladavinom".
"I time je OHR ostvarivao sve najvažnije strateške ciljeve bošnjačkog političkog Sarajeva za postepenu centralizaciju BiH i razaranje Republike Srpske, što je proces koji traje neprekidno sve do danas. I hrvatska strana u BiH je od toga imala koristi, o čemu svedoči slučaj izborne noći u oktobru prošle godine, kada je Kristijan Šmit nametnuo amandmane na Ustav Federacije BiH i Izborni zakon BiH čime je, kako se videlo ubrzo nakon toga, omogućio formiranje vlasti u Federaciji BiH i na nivou BiH koja odgovara interesima HDZ-a", ukazuje Blagojević.
Zbog svega ovoga, kaže, zaista je "iluzorno" očekivati da bošnjačka strana potpiše predloženi sporazum, kada i njoj, pa u nekim trenucima i hrvatskoj strani, takva vladavina OHR-a odgovara.
"Istina, to što oni na takvu vladavinu pristaju, njoj ne može dati pravni legitimitet, jer je ona flagrantan i najteži oblik desuverenizacije BiH kao države članice UN, što je teška povreda Povelje UN koja jasno zabranjuje takvo upravljanje nad bilo kojom državom", podvlači Blagojević.
Kolonijalni jaram nametnut Republici Srpskoj i BiH ne može se, zato, zbaciti Dodikovim sporazumom, već, kako naš sagovornik tvrdi, samo uz pomoć Srbije ili Rusije i Kine. Te države bi, ako žele mogle da pokrenu proceduru da Generalna skupština UN zatraži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde o legalnosti ovakvog upravljanja OHR Bosnom i Hercegovinom.
"Ne treba sumnjati u pozitivan ishod tog postupka. Jer taj sud bi mogao dati samo jedno mišljenje, a to je da Povelja UN zabranjuje da se bilo kojom državom članicom UN upravlja na način na koji to čini OHR prema BiH, pošto se time krši imperativno načelo državnog suvereniteta, koje svakoj državi garantuje Povelja UN u svojim članovima 2 i 78, a od toga načela Povelja UN ne dozvoljava nikakva odstupanja, u odnosu na bilo koga", zaključuje profesor Blagojević.
