Srbija i Balkan
"Kolektivni Zapad pokušava da lomi zube kolektivnim Srbima": Kako je Dodik postao glavna meta napada
Sve dosadašnje mere Zapada protiv Dodika nisu predsednika Republike Srpske uzdrmale, pa je ostala još jedna stepenica - osuditi ga i zabraniti mu političko delovanje, ali to neće ići tako lako
Zapad je do sad protiv predsednika Republike Srpske i lidera SNSD-a Milorada Dodika isprobao sve moguće mere. Od 2017. nalazi se na američkoj crnoj listi, od 2022. sankcije su uvedene i njegovoj porodici.
Vašington je nedavno proširio sankcije i na Dodikove političke saradnike.
Međutim, ove mere nisu donele Zapadu željeni rezultat - da predsednika RS izoluju u političkom i ekonomskom smislu, jer Dodik niti putuje u zapadne zemlje, niti u njima poseduje imovinu.
Kako sankcije nisu uzdrmale Dodika, već služe kao svojevrsni orden za otpor neokolonijalizmu, ostala je još jedna, poslednja stepenica kako bi Zapad postigao svoj cilj - optužnica bez bilo kakvog pokrića.
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv Dodika i direktora Službenog glasnika RS Miloša Lukića zbog "nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita" koje Banjaluka ne priznaje, jer Savet bezbednosti UN nikada nije zvanično izabrao Šmita na funkciju.
Da je u pitanju politička odluka, a ne pravosudna, kako to Sarajevo tvrdi, jasno je po kazni koja se traži - zabraniti Dodiku političko delovanje.
Ova odluka Tužilaštva pokazuje najbolje zašto je Dodik pokrenuo odbranu Dejtonskog sporazuma - pravosudni sistem Bosne i Hercegovine ne vrši svoju dužnost.
Odluke se već duže vreme donose preglasavanjem i na štetu srpskog naroda, što je bio razlog da Banjaluka pokrene akciju da zaštiti svoja prava koja joj po Dejtonskom sporazumu pripadaju.
Zato je Narodna Skupština Republike Srpske (NSRS) donela Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat, taj zakon je poništio, a NSRS je potom usvojila i Zakon o neobjavljivanju Šmitovih odluka u Službenom glasniku Republike Srpske.
Kolektivni Zapad protiv "kolektivnog Srbina"
Šta je cilj optužnice najbolje je objasnio politikolog i profesor Nenad Kecmanović koji ocenjuje da oni koji stoje iza nje dobro znaju da bi uklanjanjem Dodika sa političke scene "kolektivni Zapad polomio zube kolektivnom Srbinu".
"Dodik je postao jedan od nekoliko lidera otpora neokolonijalizmu. Ne kao najjači, ali jeste kao prvoborac tog otpora i time je RS učinio većom i jačom nego što jeste", rekao je Kecmanović za Srnu.
Prema njegovom mišljenju, ne treba sumnjati u to da će Dodik i ovoga puta bez kompleksa inferiornosti uzvratiti još žešće, ali da je u ovom slučaju podrška naroda ključna, jer sve dok protektorat vidi da je većina aktivna i da opozicija reaguje patriotski, neće stati, ali hoće zastati.
Problem Zapada, na koji Dodik neprestano ukazuje je to što Šmit nije izabran u savetu bezbednosti UN, kako bi trebalo. To je za RT Balkan potvrdila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja je rekla da Šmit nije bio, niti je sada, visoki predstavnik u BiH.
"Mesto je upražnjeno već dve godine", kazala je Zaharova.
Zapad je u lancu Stejt department - ambasada SAD - Savet za primenu mira - visoki predstavnik ostao bez poslednje operativne karike, ukazuje Kecmanović.
"I umesto da se ljute na Rusiju i Kinu koje su glasale protiv njegovog izbora, Šmit se okomio na RS. Ako hoće da postane visoki predstavnik, on treba da traži prijem kod predsednika Rusije Vladimira Putina i Kine Si Đinpinga, a ne da trči za Dodikom i proganja ga", smatra Kecmanović.
Saopštenje američke ambasade i Visokog predstavnika kao da je pisala ista osoba
Ko stoji iza progona Dodika bilo je jasno nakon vesti o podizanju optužnice, jer se prva oglasila ambasada SAD u Sarajevu rečima da je u pitanju "važan korak u provođenju vladavine prava, koja je temelj svake demokratije".
"Zakoni BiH važe za sve građane. Nijedan pojedinac ne stoji iznad zakona. Očekujemo od institucija BiH i svih građana da poštuju relevantne procese uključene u poštovanje tih zakona", stoji u objavi Ambasade SAD na Tviteru.
The Prosecutor’s Office of Bosnia and Herzegovina’s indictments against Mr. Dodik and Mr. Lukic are an important step in enforcing the rule of law, which is foundational to every democracy. BiH laws apply to all citizens. No individual stands above the law. We look to BiH…
— US Embassy Sarajevo (@USEmbassySJJ) August 11, 2023
Iste fraze upotrebljene su i u saopštenju Kancelarije visokog predstavnika u kojem se navodi da je "poštovanje zakonskog i ustavnog okvira i podržavanje vladavine prava od suštinskog značaja za svako demokratsko društvo".
"To je obaveza za svakoga jer niko nije iznad zakona. OHR poziva sve građane i zvaničnike da poštuju zakone", navode iz OHR-a.
— OHR BiH (@OHR_BiH) August 12, 2023
Sud BiH ima rok od 15 dana da odluči o optužnici Tužilaštva. Advokat Goran Petronijević pokrenuo je inicijativu za formiranje Saveta za odbranu Milorada Dodika.
Petronijević je u izjavi za RTRS rekao da nema dilemu da Kristijan Šmit i njegovi "sarajevski poslušnici" najgrublje gaze Dejtonski sporazum, ruše Ustav BiH i krše Povelju Ujedinjenih nacija.
Da Dodik u BiH ne bi bio sam protiv svih, pismo podrške su poslali ambasadori i generalni konzuli BiH iz reda srpskog naroda. Najavili su da će u svom daljem radu pojašnjavati da mere SAD, Velike Britanije i dela EU urušavaju ustavni poredak BiH i boriti se za ustavni poredak BiH propisan Dejtonskim sporazumom.
Retki su glasovi razuma iz međunarodne zajednice, među kojima su se našli mađarski šef diplomatije Peter Sijarto i hrvatski predsednik Zoran Milanović.
Na globalnom nivou u toku je hajka na političare koji se otvoreno suprotstavljaju međunarodnom liberalnom mejnstrimu, hrabro zastupajući nacionalne interese, tvrdi Sijarto.
"U Sjedinjenim Američkim Državama, najperspektivniji kandidat za naredne predsedničke izbore suočava se sa krivičnim prijavama. U Slovačkoj je uhapšen istaknuti lider najperspektivnije stranke za predstojeće parlamentarne izbore, dok je u Bosni i Hercegovini podignuta optužnica protiv demokratski izabranog lidera srpske zajednice", napisao je Sijarto na Tviteru.
Milanović je pak nemačkog penzionisanog političara Kristijana Šmita nazvao pravim imenom - kolonijalni upravnik u BiH, ukazujući na to da Savet bezbednosti UN nije Šmita izabrao za funkciju po kojoj se predstavlja u javnosti.
"Kristijan Šmit koristi svoja ovlašćenja kako bi zaštitio sebe. Kad tim istim ovlašćenjima treba da zaštiti prava jednog naroda u toj zemlji onda - baš nema vremena", poručio je Milanović komentarišući optužnicu protiv Milorada Dodika.
