Amerika ima novi zahtev za Beograd; Kurti: Srbija htela da započne rat u nedelju

Američki državni sekretar Entoni Blinken i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarali su danas o značaju preduzimanja hitnih mera za deeskalaciju napetosti sa Prištinom, posle nasilja 24. septembra i smrti narednika kosovske policije, saopštio je Stejt deparment.

Blinken je podvukao da odgovorni za napade koji su sada u Srbiji moraju da odgovaraju, ističe se u saopštenju.

On je izrazio podršku akcijama Kfora i Euleksa u reagovanju na ovaj događaj, napominjući da incidenti poput onih u blizini manastira Banjska predstavljaju neprihvatljive izazove za Kfor i međunarodnu zajednicu, i pozdravio pojačano prisustvo Kfora i odluku Severnoatlantskog saveta da odobri slanje dodatne sile.

"Razgovarao sam sa predsednikom Vučićem kako bih istakao potrebu za hitnom deeskalacijom napetosti sa Kosovom i pozivanje na odgovornost onih koji su činili nedavne nasilne napade. Takođe sam naglasio važnost potpune implementacije obaveza u okviru dijaloga koji vodi EU", napisao je Blinken na svom nalogu na mreži Iks.

Nekadašnji izaslanik bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel ukazao je da je neophodno da se sprovede potpuna istraga u vezi Milana Radoičića kao i da autopsije budu urađene od strane treće strane.

Grenel je komentarišući sve navode u vezi Radoičića, na društvenoj mreži Iks, naveo da je transparentnost potrebna što pre.

"Trebalo bi da se sprovede potpuna istraga i potpune autopsije od strane treće strane. Transparentnost je potrebna što pre", naveo je Grenel.

SAD prate raspoređivanje srpske vojske duž administrativne linije sa KiM, izjavio je danas portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi i pozvao na povlačenje tih snaga kako bi se smanjile napetosti.

Kirbi je nazvao "veliko srpsko vojno raspoređivanje duž granice sa Kosovom" destabilizujućim razvojem događaja i pozvao Srbiju da povuče te snage i doprinese snižavanju napetosti.

On je, na pres konferenciji, rekao da je NATO povećao svoje snage na KiM, kao rezultat zabrinjavajućeg ciklusa nasilja na tom području, javlja Rojters.

Opširnije pročitajte u odvojenoj vesti.

Bekim Kupina, savetnik za medije predsednice privremenih prištinskih insitucija Vjose Osmani, reagovao je na pisanje premijera Albanije Edija Rame, rekavši da je ona na svakom sastanku zahtevala da Kfor podrži kosovske institucije u zaustavljanju "srpske agresije", a ne da preuzimaju ovlašćenja.

"Predsednica Osmani je u svakom razgovoru i sastanku sa partnerima i saveznicima jasno stavljala do znanja da je mandat Kfora u službi podrške Kosovskoj policiji, koja prva reaguje i predstavlja ključnu instituciju za vladavinu prava i bezbednost u svakom delu njene teritorije", kazao je Kupina.

On je podvukao da su prištinske institucije zatražile podršku NATO-a, kako bi "u patrolama u pograničnom području bili i njihovi pripadnici, uz kosovske policajce, i tako zajednički sprečile ulazak terorističkih grupa i napada iz Srbije".

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da je Kfor misija NATO Alijanse, a ne okupaciona snaga Srbije, ističući da su reakcije na njegovu izjavu da Kfor mora da preuzme kontrolu nad severom KiM bolne i smešne.

"Podsećam ih danas da je Kfor NATO, a ne okupaciona snaga Srbije, niti sila koja deli teritoriju 'Republike Kosovo', naprotiv, velika je garancija u slučaju pretnje!", napisao je Rama.

Rama je u dugoj objavi na društvenim mrežama naveo da je Vlada Albanije komunicirala sa najvišim nivoima evroatlantske alijanse da garantuje bezbednost na severu KiM.

Najavljeno pojačanje Kfora moglo bi da dođe iz Velike Britanije, piše nemačka novinska agencija DPA.

Agencija podseća da je pre samo par meseci Velika Britanija saopštila da najmanje do 2026. može "dati značajan doprinos" Kforu.

Šef italijanske diplomatije Antonio Tajani izneo je pre nekoliko dana spremnost Italije da poveća broj vojnika u misiji Kfor na Kosovu i Metohiji, dodajući da je o tome već razgovarao sa ministrom odbrane Gvidom Krozetom.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je danas da Kfor održava vidljivo i agilno prisustvo širom KiM, dodajući da su spremni da izvrše dalja prilagođavanja položaja ove misije prema potrebi.

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je da "teroristički napad na severu Kosova nije bio građanski otpor ili otpor bandi, već napad naoružanih paravojnih formacija koje je opremio i pripremio Beograd".

On, takođe, tvrdi da je "napad izvršen po nalogu Srbije".

Upitan da li kosovske vlasti imaju obaveštajne podatke o nekim novim napadima, Kurti za "Al Džaziru" kaže da ima dosta informacija i da ove oružane grupe, kojima "Vojska Srbije obezbeđuju opremu, oružje i municiju, stalno treniraju u blizini granica Kosova i spremaju se za rat".

"Nije isključena ni ponovna agresija", kaže Kurti i dodaje da je "Srbija želela da započne rat u nedelju".

On je optužio "Beograd i oružane grupe da žele da ponove scenario početka rata u Sarajevu".

Kurti kaže i da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić "Slobodan Milošević i Željko Ražnatović Arkan" koji, kako tvrdi, žele da vrate region u 90-te.

Kurti tvrdi da su "paravojne grupe na Kosovu povezane i sa grupama iz Rusije, poput privatne kompanije "Vagner", a Vučića i Radoičića nazvao je "(Vladimirom) Putinom i (Jevgenijem) Prigožinom".

Premijer privremenih prištinskih institucija optužio je Vučića da "želi još jedan rat i genocid, jer želi Republiku Srpsku na Kosovu".

"Kao što je Rusija na početku razvila hibridni rat u Ukrajini, Srbija to radi protiv nas", zaključuje Kurti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da država ima dokaze da je jedno, a možda i dva lica, hladnokrvno likvidirano sa male udaljenosti u Banjskoj.

"Naša država ima dokaze i goniće krivce. Mi imamo dokaze da je najmanje jedno, a moguće dva lica bukvalno hladnokrvno likvidirano, kada nisu bili likvidirani u borbi, nego samo ranjeni. Bili su u životu i predali se, a nakon toga su sa male udaljenosti likvidirani. Nisam želeo da se saglasim da je to bila bilo kakva perfektna profesionalno urađena akcija", napominje Vučić.

Kosovska policija uhapsila je M. P. srpske nacionalnosti zbog sumnje da je počinio krivično delo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" u Prizrenu.

"Protiv ovog lica podneta je krivična prijava zbog sumnje da je u septembru 1998. godine u naselju 'Hoka Mahal' u Prizrenu učestvovalo u ubistvu tri civila albanske nacionalnosti, koji nisu bili vojno angažovani", navodi se saopštenju specijalnog tužilaštva u Prištini.

Po nalogu tužioca, okrivljenom je određena mera zadržavanja i policijskog zadržavanja, radi upućivanja sudiji za prethodni postupak, u zakonskom roku.

Svi, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moraju biti svesni svoje uloge za očuvanje mira u regionu, poručio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Sebastijan Fišer, istakavši da je sada najvažnije da dođe do deeskalacije.

Na konferenciji za medije nekoliko portparola nemačke vlade, Fišer je ukazao da se Ministarstvo spoljnih poslova već izjasnilo u vezi sa napadom u Banjskoj.

"Za nas je jasno da svi, a posebno predsednik Vučić, moraju biti svesni svoje uloge za mir u regionu i da sada mora biti učinjeno sve za deeskalaciju. To što je proglašen Dan žalosti, kojim treba da se, iz srpskog pogleda oda počast napadačima, sigurno ne doprinosi tome. Zato pozivamo i Srbiju da nedvosmisleno pozove na odustajanje od nasilja", preneo je Fišer.

Upitan za sankcije Srbiji, on je naglasio da je trenutno još mnogo nejasnoća kada je reč o napadu i o njegovoj pozadini.

"Važno je najpre da se potpuno rasvetli odakle je došlo oružje, pošto je pronađena značajna količina, i da li se, na primer, radi o švercu iz Srbije, kao i da se razjasni svrha tog oružja. Jasno je da se radi o veoma ozbiljnom događaju. Ne voze se svuda naoružani sa oklopnim vozilima i velikom količinom naoružanja. Znate i da postoji umešanost srpskih krugova u strukture organizovanog kriminala na severu Kosova", rekao je Fišer.

On je podvukao da je sada najvažnije da dođe do deesklalacije.

"Tome svakako doprinosi rasvetljavanje događaja. Istovremeno, bilo nam je iritantno kada je predsednik Srbije terorističke napadače prikazao kao žrtve. Počinioci moraju biti imenovani kao takvi i krivci moraju biti procesuirani i kažnjeni. U tom kontekstu je jasno da smo pozvali Srbiju da sarađuje u istrazi", rekao je Fišer.