Šta se desilo 5. oktobra: Klasičan puč ili odbrana volje naroda?

Prošle su 23 godine od 5. oktobra, a Srbi još ne mogu da se dogovore šta se tog dana tačno dogodilo. Iako je zapaljena zgrada Skupštine Srbije odavno renovirana, polupani prozori promenjeni, a policija i demonstranti se davno razišli, izgleda da je suzavac ostavio trajne posledice.

U toj magli živi se danas, pa neki taj dan opisuju rečima da se "dogodio narod", dok drugi pak misle da su imali plemenitu ideju, ali da je ona zloupotrebljena, posebno kada se pogleda gde su danas pojedini sa tih protesta, upravo oni koji su u međuvremenu obukli skupa odela i seli u funkcionerske fotelje.

Oni koji nisu bili tada u Beogradu sigurno znaju nekoga ko je bio, pa se o tom danu ispredaju razne priče koje, kako vreme prolazi, prelaze u mitologiju.

Predmeti ukradeni iz Skupštine tog dana povremeno se nađu na sajtovima za prodaju polovnih stvari. Tako su 2018. tri stolice vraćene državi, od kojih je jedna pronađena 225 kilometara daleko od Beograda, u Sokobanji.

Da li se 5. oktobar sveo na to ko će pre da sedne u stolicu, ili je ljude vodila plemenita ideja?

Nakon što lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević nije hteo da prizna poraz u prvom krugu predsedničkih izbora 24. septembra, ujedinjena opozicija pod nazivom Demokratska opozicija Srbije imala je dve opcije: da izađe u drugi krug glasanja za koji bi se Milošević sigurno bolje pripremio ili da odbije odlazak u drugi krug i od Miloševića traži da prizna rezultate.

Odlučili su se za drugu opciju, riskantnu čak i po živote ljudi. Zakazali su velike demonstracije za četvrtak, 5. oktobar, kada se nezadovoljstvo iz cele Srbije slilo u Beograd.

Bilans tog dana je jedna poginula osoba, razbijena stakla na Skupštini, popijen suzavac, zapaljena zgrada Radio televizije Srbije i više povređenih. Milošević je priznao da je izgubio izbore, a DOS je potpisao "Ugovor sa narodom" od 10 tačaka uz obećanje da će sve ispuniti.

"To je bila odbrana volje naroda"

Istoričar Čedomir Antić, koji je u to vreme bio jedan od vođa studentskih protesta i bivši član Demokratske stranke, kaže da se 5. oktobra dogodilo ono što je bilo očekivano, te da se politička promena desila uz najmanje moguće nasilja.

"To nije bila obojena revolucija, nego odbrana volje naroda. Srbija je pod Slobodanom Miloševićem bila pod prinudnom upravom, ona je bila država pod stečajem", ovim rečima Antić opisuje tadašnje stanje u izjavi za RT Balkan.

Napominje da se opozicija odlučila na demonstracije jer niko nije verovao da će Milošević iskreno ući u drugi krug glasanja, jer se pokazalo da su glasovi pokradeni i na prethodnim glasanjima.

Dodaje da su Amerikanci pomogli, ali nisu rukovodili dešavanjima tog dana.

"Niko nije mogao da falsifikuje 800.000 ljudi na ulicama Beograda, niti je neko mogao da podmiti rudare iz 'Kolubare' da zaustave rad", kaže Antić.

Naš sagovornik je izričit u oceni da je DOS, iako je postojao kao ujedinjena opozicija samo dve godine pre toga, ispunio svoja obećanja u narednih pet godina, te da nema govora o izneverenim nadama 5. oktobra.

"Šta ste očekivali? Opozicija je bila sistematski uništavana godinama. Imali smo razvoj u prvih 10 godina nove vlasti veći nego u drugim državama u tom periodu", ocenjuje Antić i dodaje da je već četiri godine kasnije prosečna plata bila veća nego za vreme Miloševića.

Danas smo razočarani jer Srbija nije postala Belgija, kaže Antić.

"Je l' Bugarska postala Belgija? Šta ima bolje Bugarska od Srbije? Ušli su i u Evropsku uniju i u NATO, a oni su ih naterali da idu glavom gde ne sme Nemačka nogom - protiv Rusije", kaže naš sagovornik.

"Tog dana sam zadužio pištolj"

Vladimir Kršljanin, nekadašnji član rukovodstva Socijalističke partije Srbije, a 2000. na funkciji u rangu ambasadora, kaže za RT Balkan da je 5. oktobra zadužio pištolj, iako pre toga nikada nije nosio oružje.

"Dan sam proveo u kancelariji u Palati 'Jadran' blizu glavne železničke stanice. Pošto sam bio radnik Ministarstva spoljnih poslova i na to imao pravo, kada sam uveče krenuo kući tražio sam da mi služba bezbednosti dodeli pištolj. Nikada nisam nosio oružje, ali u tom trenutku opšte nesigurnosti odlučio sam da posle ponoći odem kući naoružan", kaže Kršljanin.

Dodaje da je sledećeg jutra prošetao centrom grada koji je bio prekriven kamenicama i smećem, a ljudi su i dalje išli po kolovozu unezvereni.

"Verovatno su i sami učesnici u podsvesti osećali da učestvuju u nečemu protivprirodnom. Pištolj sam nekoliko dana kasnije razdužio", kaže naš sagovornik.

U to vreme Kršljanin je bio rukovodilac radne grupe za strane posmatrače pri Saveznoj izbornoj komisiji, a bio je i diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova.

Kaže da je Beograd uspeo da dovede veći broj međunarodnih posmatrača izbora koji su pratili prvi krug izbora, a dan uoči 5. oktobra Kršljanin je slao obaveštenje da drugog kruga izbora neće biti jer je ujutru tog dana na veštački način uskraćena mogućnost za održavanje drugog kruga.

Naš sagovornik smatra da je još uvek teško dati konačne sudove o 5. oktobru, ali se radi o klasičnom puču koji je pripreman više meseci.

Kako kaže, Zapad nije uspeo NATO agresijom da izvrši smenu vlasti, ali je zemlju iscrpeo raznim sankcijama što je trajalo 10 godina. Odlučio se za drugi način – pripremu puča svim sredstvima, uz ogroman novac, uz uticaj na medije, ali i korumpiranjem velikog broj pripadnika bezbednosnih i političkih struktura.

"Demonstracije su bile masovne, jer je Zapad pripremao tu stvar. Kao i kod svih pučeva, i te demonstracije nisu ni uzrok ni metod, već su samo paravan da bi se pokazalo da puč navodno ima masovnu podršku naroda", smatra Kršaljanin.

Kršljanin kaže da niko nikada neće moći da dokaže da je većina podržala 5. oktobar.

"To je samo naivnost koja se može naći u mišljenju da će Zapad, ako dođe do promene režima, ostaviti Srbiju na miru i neće više vršiti pritiske i ucenjivati nas. Samo su se promenile metode, ali su naredne godine, posle 2000. bile godine uništavanja privrede, socijalne strukture, vojske i svake samostalnosti Srbije", kaže Kršljanin.

"Šesti oktobar bi bio početak građanskog rata"

Nebojša Bakarec, koji je tada bio član Demokratske stranke Srbije, kaže za RT Balkan da je 5. oktobar danas potpuno nebitan datum.

"Normalni ljudi 5. oktobar pamte kao jedan od najcrnjih dana u novijoj srpskoj istoriji. Autošovinisti, peta kolona, antisrbi, kolaboracionisti, kapitulanti, kompradorski propagandisti i zapadni denuncijanti ga pamte kao propuštenu priliku da se u krvi obračunaju sa patriotskom Srbijom, i kukumavče nad 'šestim oktobrom' koji se nije dogodio", kaže Bakarec.

Podseća da je u vreme predsedničkih izbora 2000. bio ovlašćeno lice Vojislava Koštunice i napominje da je u Skupštini otkrio evidentnu krađu glasova na Kosovu i Metohiji, o čemu je u ime DSS-a obavestio javnost.

Ipak, smatra da bi šesti oktobar bio početak građanskog rata u Srbiji, koji su priželjkivali "petooktobarci", ali to, kaže, Đinđić i Koštunica, srećom, nisu dozvolili.

"Važan datum je bio 24. septembar 2000. godine kada je narod Srbije glasao na izborima za promene. Pobednik tih izbora - DOS je potpuno izneverio građane. I to odmah, organizujući 5. oktobar, uz asistenciju Zapada. Petog oktobra ekstremisti DOS-a su zapalili, opljačkali i uništili zgrade Skupštine Srbije, RTS, SPS, i zgradu policijske stanice Stari grad. Linčovali su ljude, a jedna osoba je izgubila život", smatra Bakarec.

Kad ni učesnici, ali ni svedoci ne mogu da se saglase šta se desilo tog dana i šta on znači, kako je tek onim generacijama koje dolaze, a koje će o tom događaju čitati različite, ideološki obojene, verzije tog istorijskog događaja.

Nije bez razloga postistina 2016. proglašena za reč godine, a kad se uđe u tu sferu, više niko neće znati šta je istina, a šta laž.