Od Otpora do Kanvasa: Kako je Srbija postala izvoznik obojenih revolucija?

Grupa mladih ljudi, mahom studenata, sedi okupljena u jednom beogradskom kafiću i pravi plan da sa vlasti sruši predsednika države. Nezadovoljni su kako žive, režim im nije dobar i žele da promene sistem.

Jedan od njih skicira crnu pesnicu, a već nekog sledećeg jutra ceo grad će osvanuti išaran tom slikom. Dve godine kasnije predsednik će biti smenjen sa vlasti zahvaljujući ovim mladim ljudima koji su samo hteli bolji život.

Zbog njih koji su se humorom, cvećem na tenkove i šarenim reklamama borili protiv režima, režim je i pao.

Kako lepa bajka za uspavljivanje, ali kao i sve bajke, poprilično neistinita.

Otpor od početka bio poduhvat američke tajne službe

U trenutku kada se ova "bajka" odvija, odnosno u vremenu političkih previranja u Srbiji pokret Otpor je imao odbore u 168 mesta, što nije imala nijedna stranka. Imali su propagandni materijal, dva miliona ištampanih nalepnica "Gotov je", kancelarije i plaćene telefone.

Odakle samoorganizovanim mladim ljudima novac za sve to?

Bilo je to vreme kada nismo u dovoljnoj meri poznavali koliko su obojene revolucije organizovane, dobro pripremljene i finansirane, kaže za RT Balkan nekadašnji oficir Kontraobaveštajne službe (KOS) Ljuban Karan.

"Iskoristili su to što su državu ekonomskim pritiscima i sankcijama doveli u tešku situaciju koju su pripisivali državnom rukovodstvu", pojašnjava naš sagovornik.

Tada je počeo princip koji se ponavlja svuda u svetu – nemamo ništa protiv naroda prema kome je usmeren prevrat, nego želimo čak da pomognemo, ali smo protiv predsednika države.

"Onda kada se prevrat izvrši postane jasno da je akcija sve vreme bila usmerena protiv države, ali tada bude kasno. Čak i oni koji su bili uključeni u te borbe ne znajući o čemu je reč, shvate kada bude kasno", napominje Karan. 

Srbi u Gruziji: Spremaju li obojenu revoluciju?

Prema rečima Pola M. Makartija, tadašnjeg regionalnog predstavnika američke Nacionalne fondacije za demokratiju, Otpor je primio veći deo od tri miliona dolara koje su američke organizacije potrošile u Srbiji nakon septembra 1998. Ova sredstva koristila su se za organizovanje demonstracija i izradu propagandnog materijala – majica, letaka i nalepnica sa stisnutom pesnicom – kao i za obuku i koordinaciju aktivista.

Da je Otpor od početka bio proizvod Vašingtona, potvrdilo se nakon što je Vikiliks objavio prepisku privatne američke obaveštajne kompanije "Stratfor".

U mejlovima poslatim od 2007-2010. vođa Otpora Srđa Popović navodi se kao "naš srpski revolucionarni prijatelj", a za njegovu organizaciju se tvrdi da "obara diktatore i autokratske režime" koji nisu po volji Vašingtona.

Popović je bio glavni čovek za kontakt sa "Stratforom", za šta je koristio šifru SR501, a zauzvrat im je slao obaveštajne informacije iz Gruzije, Venecuele, ali i iz Srbije.

Navodi se da je Otpor finansiralo više američkih navodnih nevladinih ali i vladinih organizacija. U pitanju su Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID), "Fridom haus", "Institut za otvoreno društvo", "Međunarodni republikanski institut", "Američki institut za mir" i "Institut Albert Anštajn".

Jedan od lobista za američko finansiranje srpskih otporaša bio je nekadašnji američki ambasador u Rusiji Majkl Makfol koji je svoje veze sa aktivistima Otpora i Kanvasa detaljno opisao u svojoj knjizi "Širenje demokratije u inostranstvu: Zašto smo dužni da to uradimo i kako to možemo da uradimo" (2009) i mnogim drugim.

Otporaši postali Kanvasovci

Nakon uspešno obavljenog posla u Srbiji 5. oktobra 2000. Otpor nije prestao da radi, jer se pokazao kao dobra investicija Vašingtona.

Srđa Popović i Slobodan Đinović osnivaju 2005. Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategije Kanvas, iako nisu prestajali sa svojim radom – izvozom revolucija.

Prvi "klijent" bio im je 2002. pokret Zubr koji je hteo da sruši sa vlasti Aleksandra Lukašenka u Belorusiji. Šest meseci kasnije su Kanvasovce proglasili za nepoželjne osobe.

U novembru 2003. učestvovaće u "Revoluciji ruža" u Gruziji tako što su obučavali pokret Kmara.

Njihove metode će potom uzeti maha u Ukrajini u jesen 2003. i zimu 2004. godine.

Crna pesnica se ponovo pojavila u Libanu 2005. godine, na početku "Revolucije kedra", kao i na Maldivima, tri godine kasnije. Petnaestak egipatskih aktivista iz pokreta 6. april i Kefaje stiglo je 2009. godine u Beograd kako bi izučavali strategije koje bi mogle da im pomognu da sruše Hosnija Mubaraka.

"Obučavali smo ih kako da osnuju i organizuju pokret, kako da stvore brend, naprave svoj logo, simbole i ključne poruke. Podučavali smo ih kako da identifikuju najvažnije slabosti u društvu i koji problemi ljude najviše pogađaju, šta ih može motivisati", rekao je aktivista srpskog Otpora u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Svoje prste umešali su i u "Revoluciju lala" u Kirgistanu 2010. godine. Navode da su "radili" u 50 zemalja, misleći na Gruziju, Ukrajinu, Belorusiju, Albaniju, Rusiju, Kirgistan, Uzbekistan, Liban i Egipat i druge.

Njihov simbol, stisnuta pesnica koristila je grupa Obrona u Rusiji, a viđen je i u Venecueli, Iranu i Egiptu.

Za razliku od Otpora koji se devedesetih finansirao tako što su aktivisti odlazili u Budimpeštu i vraćali se sa vrećama novca, sada je evoluirao u Kanvas koji se finansira preko raznih projekata.

"Uzimaju novac i pravdaju ih nekakvim projektima, koje niko ne čita, niti su ikome potrebni. Ili odlaze u inostranstvo gde za jedno predavanje uzimaju enormni novac", kaže Karan. 

Centar im je u novobeogradskom tržnom centru, imaju petoro zaposlenih, internet i telefonske veze, što je sasvim dovoljno za "posao" koji obavljaju širom sveta.

Popović, inače diplomirani biolog i magistar životinjske ekologije, izvršni je direktor centra, dok je Đinović formalno direktor "Orion telekoma", a u "slobodno vreme" drži kurseve o "nenasilnoj borbi" širom sveta. 

Na Kanvasovom sajtu navedeni su "prijatelji" organizacije, ali ne i strani donatori. Drugi izvori pokazuju da je američki ogranak belgijske Fondacije kralja Boduena Kanvasu dao 2,5 miliona dolara između 2006. i 2015. godine, za sprovođenje projekata u Siriji i Egiptu.

Srbija ne može da bude izvoznik revolucija

Karan napominje da Srbija ne može da bude izvoznik obojenih revolucija, jer to nije njen interes, niti ima veze sa ovom organizacijom.

"Popović je još devedesetih bio pod kontrolom moćnih stranih obaveštajnih službi, najverovatnije CIA, a pod njihovom kontrolom je i danas. On nastupa prema državama gde je interese SAD da se izvrše nekakve obojene revolucije i prevrati", kaže Karan.

Kanvas se hvali uspehom svojih kurseva o revolucijama i pokušava da privuče još aktivista za posao.

Kijev je 2013. godine zabranio ulaz jednom od osnivača Otpora i Kanvasa Marku Ivkoviću zbog rada na destabilizaciji zemlje. Ivković je u ime organizacije Glas bio posmatrač na izborima za rusku Državnu Dumu 2010, a zbog aktivnosti protiv ruskih interesa bio mu je zabranjen ulazak u Rusiju.

Ujedinjeni Arapski Emirati proglasili su Kanvas za terorističku organizaciju 2014.

Mnogi bivši otporaši su se zaposlili u američkim organizacijama poput "Fridom hausa" ili nekih fondacija Džordža Soroša.

Koliko je jak lobi onih čiji su poslanici govori to da je Popović 2012. bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir, časopis "Forin polisi" ga je 2011. uvrstio u top 100 svetskih mislilaca, a na ekonomskom forumu u Davosu 2014. dobio je titulu mladog globalnog lidera.

Kakav veliki politički uspeh za jednog diplomiranog biologa iz Srbije.