Ko hoće da zatvori sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o KiM?

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće 23. oktobra drugu godišnju sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji, ali bi ona ovoga puta mogla da bude sasvim drugačija.

U izveštaju koji je objavio generalni sekretar UN Antonio Gutereš, sugeriše Brazilu, koji će predsedavati sednicom, da razmisli o promeni formata, te da sednica bude zatvorena za javnost.

Gutereš kao opravdanje za ovakav zahtev navodi da su tenzije između Beograda i Prištine bile vidljive tokom prethodnog sastanka SB UN 27. aprila, te da su obe strane otvorenu sednicu iskoristile da predstave narative koji promovišu nestabilnost u regionu.

Još nije odlučeno da li će sednica biti zatvorena za javnost, a u sadašnjoj najavi navodi se samo da će biti održana 23. oktobra.

Navedeno je i da su članovi Saveta bezbednosti jedinstveni u podršci dijalogu kojim posreduje Evropska unija, ali da postoje duboke podele između pet stalnih članica – onih koje priznaju samoproglašenu nezavisnost "Kosova" (SAD, Velika Britanija i Francuska), i onih koje ne priznaju (Rusija i Kina) i snažno podržavaju poziciju Srbije.

Među ostalim članicama koje će prisustvovati sednici, sedam priznaje samoproglašenu nezavisnost tzb. Kosova (Albanija, Gabon, Gana, Japan, Malta, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati), a tri ne priznaju (Brazil, Ekvador i Mozambik).

Zna se da će Srbiju predstavljati predsednik Aleksandar Vučić, a tzv. Kosovo Vjosa Osmani.

Kome i zašto odgovara da sednica SB UN bude zatvorena?

Predlog Gutereša o zatvorenoj sednici ne mora nužno da bude njegova vlastita inicijativa, pre bi se reklo da mu je sugerisano sa neke strane da to učini, kaže za RT Balkan bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.

"Otvorena diskusija u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, čak i o relativno tehničkom izveštaju, može da se pretvori u scenu kritikovanja zapadne politike na KiM, što bi bilo neprijatno za uši Zapada", ocenjuje Jovanović.

Naš sagovornik očekuje burnu raspravu, tim pre što će sednici prisustvovati Vučić, koji će ponoviti ono što je rekao u svom govoru na Generalnoj skupštini UN.

Predsednik Srbije će izneti i druge primere na koji način se Rezolucija 1244 sistematski krši i blokira, posebno u delu koji se odnosi na Srbe na Kosovu i Metohiji.

Jovanović naročito ukazuje na to da se o odredbi spomenute rezolucije koja se odnosi na upućivanje do 1.000 srpskih vojnika uopšte ne razmišlja, te da se ona "baca kroz prozor".

"Da ne govorimo o sadašnjoj politici prinude prištinske policije nad Srbima, a bez bilo kakve ograde Zapada od takvog postupanja. To je samo drugi vid nasilja i prinude da se Srbi što pre isele, te da takozvano Kosovo postane albansko", kaže Jovanović.

To je politika sa genocidnim prizvukom, ocenjuje Jovanović i dodaje da svako stvaranje države na bazi nestajanja delova neke nacije je genocidno stvorenje po sebi.

"Sve ovo bilo bi neprijatno za uši Zapada da se čuje na otvorenoj sednici, jer je Zapad već u popriličnom moralnom škripcu zbog toga što se njegovo prisvajanje uloge zaštitnika međunarodnog prava sa mnogo strana osporava i to na veoma uverljiv način", kaže Jovanović.

Sednice Saveta bezbednosti UN postale su otvorene za javnost 2008. godine, a depeše koje je objavio Vikiliks otkrile su kako je došlo do toga.

Naime, u depeši 08USUNNEWYORK12 od 7. januara 2008. navodi se da je Vuk Jeremić molio tadašnju američki ambasadorku u SB UN Džeki Volkot da sednica o izveštaju UNMIK-a bude otvorena za javnost, kako bi predsednik Srbije Boris Tadić mogao da se obrati.

Ovakav zahtev nije bio u svrhu bolje diplomatske pozicije Srbije, već je bio upotrebljen za unutrašnje političke prilike, jer je Tadić tada bio u izbornoj kampanji protiv Tomislava Nikolića.

Jeremić je čak tražio da sednica SB UN bude u popodnevnim satima, da bi Tadić tog dana mogao da održi predizborni skup u Srbiji.

Uslov pod kojim je sednica bila javna, a Tadić bio govornik, bio je da se prvi put obrati i neko od kosovskih Albanaca. Jeremić je ovaj uslov prihvatio, pa se na sednici obratio Hašim Tači.

Tada je, u ime unutrašnjih političkih potreba, uspostavljen presedan da sednice budu javne i da Priština ima svog govornika, iako tzv. Kosovo nije priznata članica Ujedinjenih nacija.

Banjska nije u izveštaju Unmika, ali će sigurno biti tema rasprave

Na sednici će biti razmatran izveštaj UNMIK-a, koji ne obuhvata događaj koji se desio 24. septembra u selu Banjska, ali će o tome sigurno biti reči u raspravi.

Izveštaj se odnosi na tenzije do kojih je došlo na severu KiM u maju. Navodi se da je da su Srbi bojkotovali lokalne izbore, da su albanski gradonačelnici izabrani sa svega 4 odsto glasova i da je došlo do sukoba kada su ti "gradonačelnici" pokušali da uđu u opštinske zgrade.

Navodi se da je do sukoba došlo u Zvečanu i da je srpska vojska tada stavljena u stanje pripravnosti i raspoređena uz administrativnu liniju.

Kada je sednica zatvorena, ukazuje Jovanović, nema mogućnosti da se upotrebljava pravo veta, jer se smatra da je ona proceduralnog karaktera.

Srbija traži da sednica bude otvorena za javnost, jer je stav Beograda o Kosovu i Metohiji apsolutno otvoren, napominje naš sagovornik.

"Pozicija Beograda je otvorena knjiga, kada je reč o Kosovu i Metohiji, mi smo za očuvanje mira i za rešavanje tog problema kroz dijalog uz poštovanje srpskih nacionalnih interesa. Ali druga strana želi da dijalog bude sveden na jedan jedini cilj, a to je da se Srbija natera da prizna nezavisnost tzv. Kosova", kaže Jovanović.

U poslednje vreme pritisak na Srbiju se izvodi na provokativan način, tako što premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju dopuštaju da neprekidno izaziva Srbe na KiM i Srbiju, čime pomaže Zapadu da postigne navedeni konačni cilj – priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.