RT Balkan istraživanje: Srbi rekli apsolutno "ne" zabrani ruskih medija

Pretnje i ucene ne funkcionišu, a pokušaji Evrope da cenzuriše sve one koji misle drugačije, u Srbiji jednostavno - ne prolaze. Rezultati istraživanja koje je Nova srpska politička misao (NSPM) tokom septembra obavila za potrebe RT Balkana pokazali su da su Srbi gotovo jednoglasno protiv zabrane ruskih medija.

Ovakve inicijative, prema podacima, podržava svega 3,1 odsto ispitanika, što je, kako objašnjava koordinator istraživanja i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, na nivou statističke greške.

"O tome se šuška, ali se ne priča mnogo u javnosti jer se otprilike zna kakvo je raspoloženje građana, međutim to pominju evropski zvaničnici i mnogo glasnije pojedinci iz prozapadnog NVO sektora. Čini mi se da će se to pitanje sve češće stavljati na dnevni red, ali za građane Srbije to ne samo da nije tema nego je ovo pitanje dobilo najubedljivije 'ne' u moru pitanja oko kojih postoji apsolutno protivljenje (oko ulaska u NATO, sankcija Rusiji, ili nezavisnosti 'Kosova' recimo)", ističe Vukadinović.

Za gotovo 90 odsto građana, odnosno, preciznije, njih 88,2 cenzura koju nameće Zapad nije prihvatljiva, jer toliko je njih odgovorilo da se protivi inicijativi za zabranu ruskih medija. Njih 8,7 odsto izjasnilo se da o tom pitanju nema stav.

"Ako u Srbiji njih na primer, sedam ili osam odsto podržavaju ulazak Srbije u NATO, desetak posto ih podržava sankcije Rusiji, iz ovog istraživanja se vidi da ni polovina od tog broja, dakle, ne podržava zabranu ruskih medija, a to je vrlo interesantan i ohrabrujući nalaz", interpretira Vukadinović.

Istraživanje RT Balkan: Ubedljiva većina Srba protiv sankcija Rusiji, NATO kriv za sukob u Ukrajini

Činjenica da je znatno manje od polovine onih (ionako malobrojnih) koji su za sankcionisanje Rusije istovremeno i protiv "rampe" za medije iz Rusije, govori da tu temu "niko ne može ozbiljno da stavi na sto" pred javnost Srbije.

"Neko bi to mogao da tumači slobodarskim duhom ili iskonskom demokratičnošću Srba, a ja bih rekao da je reč o gladi za istinom i drugačijim mišljenjem, pošto smo i mi kao i većina Evrope praktično bombardovani informacijama koje stižu sa jednog izvora i sa jednom intonacijom", ukazuje Vukadinović.

Ovi podaci posebno su interesantni kada se uzmu u obzir ostali dobijeni rezultati istraživanja koje je uradila NSPM.

"Svega šest odsto građana Srbije u potpunosti veruje medijima, a tek nešto malo više od petine kaže da im više veruje nego ne veruje. To je definitivno poražavajući podatak, kako za ukupnu medijsku scenu u Srbiji, pa i političku kastu koja stoji iza medijske sfere", objašnjava sagovornik RT Balkana, dodajući da je to što gotovo dve trećine ljudi ne veruje medijima, ili dominantno ili uopšte, "strahovito loš nalaz".

Posebno je takav podatak, kako on kaže, "interesantan i porazan" u postsocijalističkim zemljama gde je tradicionalno poverenje u medije i ono što pišu novine, nekad bilo i preterano i preveliko, te su "vlasti znale da njime manipulišu".

"Nije to samo vezano za Srbiju, već i za druge regione – pitanje kako smo od tog preteranog i pomalo naivnog poverenja stigli do apsolutnog nepoverenja je veliko. Odgovor je delom zbog globalnih razloga, ali i zbog lokalnih specifičnosti. Za uspeh društvenih mreža treba da zahvalimo prvo tome što su tradicionalni mediji izgubili poverenje koje su apriori imali. To opet može da se objasni svojevrsnim jednoumljem, odnosno totalitarnim duhom političke korektnosti koji se u poslednje vreme naziva 'vouk' kulturom, koja ne dozvoljava ozbiljnu raspravu i razmimoilaženje u stavovima i temama koje vladaju medijima", naglašava Vukadinović.

U lokalne specifičnosti, naš sagovornik ubraja, kako tradicionalno veliki uticaj vlasti na medije, odnosno stav da su mediji rezonantne kutije vlasti, tako i globalne poslovne strukture.

"Nije bilo neočekivano da ljudi imaju najviše poverenja u internet, a onda u RTS koji ima duplo manji stepen poverenja nego gledanost. Treće i četvrto mesto dele dve rivalske kuće, Pink i N1, sa stepenom poverenja od 6 do 7 odsto što je opet 2, 5 puta manje od njihovog rejtinga. A ovo zapravo ukazuje da kod nas ove programe gledaju i ljudi koji ne veruju u ono što oni izveštavaju, već prosto žele da se informišu", zaključuje koordinator istraživanja NSPM Đođe Vukadinović.

Sputnjiku, koji je u Srbiju stigao pre devet godina se, prema tom istraživanju, veruje više nego bilo kom pisanom mediju, uključujući i one sa velikom tradicijom.