Srbija i Balkan
Venecijanska komisija odgovoriće Đukanoviću
Ustav Crne Gore predviđa da ukoliko isti Zakon o predsedniku ponovo bude usvojen u Skupštini, Đukanović će biti dužan da ga potpiše
Venecijanska komisija će, na zahtev predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, dati takozvano hitno mišljenje o Zakonu o predsedniku koji je usvojila Skupština Crne Gore, potvrđeno je podgoričkom "Danu".
Podsećamo, Đukanović se usprotivio usvojenom zakonu, te je 7. novembra odbio da ga proglasi i vratio ga Skupštini na ponovno usvajanje. Kako bi sprečio da parlamentarna većina drugi put usvoji izmene Zakona o predsedniku, Đukanović je zatražio tzv. hitno mišljenje Venecijanske komisije.
Ustav Crne Gore predviđa da ukoliko isti Zakon o predsedniku ponovo bude usvojen u Skupštini, Đukanović će biti dužan da ga potpiše, prenosi Tanjug.
Obično se događa da se mišljenje o pravnim aktima traži od Venecijanske komisije pre nego što zakon uđe u proceduru usvajanja, mada nisu nepoznati slučajevi da se to uradi i kasnije, kao sa Đukanovićevim zahtevom.
Na sajtu Venecijanske komisije piše da se u retkim slučajevima urgentnih zahteva hitna mišljenja usvajaju van četiri plenarne sednice.
Prema podacima iz 2021. godine, članice Venecijanske komisije su 62 države, od kojih su 47 države članice Saveta Evrope.
Crna Gora kao članica Vencijanske komisije ima predstavnika Srđana Darmanovića, a njegov zamenik je Zoran Pažin. Oni, međutim, neće učestvovati u raspravi o Zakonu o predsedniku jer su pravila Venecijanske komisije takva da članovi ne mogu učestvovati u raspravama o pravnim aktima iz sopstvene države.
U obraćanju predsednici Venecijanske komisije Kler Bazu Malaurije, Đukanović je naveo da bi posledica mogućeg ponovnog izglasavanja spornog zakona mogla biti urušavanje ustavnog poretka Crne Gore i univerzalnih pravnih vrednosti.
Mišljenje Venecijanske komisije o crnogorskom Zakonu o predsedniku će predstavljati dodatni mehanizam procene njegovog legitimiteta, ali ono nije obavezujuće za Skupštinu i predlagača, iako ima veliku težinu, naročito u svetlu činjenice da je Crna Gora zastala na svom putu ka EU.
Kandidat za mandatara za sastav 44. Vlade Crne Gore i lider Demosa Miodrag Lekić je ovim povodom rekao da je Crna Gora ponovo na raskrsnici i da stvari nisu optimistične, te da je za predsednika države Mila Đukanovića jedini problem "to što postoji skupštinska većina".
Lekića su za mandatara predložile stranke "stare" parlamentarne većine formirane nakon avgustovskih izbora 2020. godine, ali je predsednik Đukanović to ignorisao tražeći raspuštanje Skupštine Crne Gore, što je dovelo do usvajanja izmena Zakona o predsedniku.
Izmenjeni Zakon o predsedniku, na predlog Demokratskog fronta, ima za cilj da, kako je obrazloženo, ponašanje predsednika države i lidera DPS Mila Đukanovića vrate u ustavne okvire i predloži lidera Demosa Miodraga Lekića za mandatara nove vlade.
