Rama: Možda Makron i Šolc utiču na predstavnike Beograda i Prištine

Premijer Albanije Edi Rama, koji će u ponedeljak biti domaćin Samita Berlinskog procesa, izjavio je da je malo verovatno da bi tom prilikom moglo da dođe do sastanka premijera Srbije i takozvanog Kosova, ali da, s obzirom na prisustvo francuskog predsednika i nemačkog kancelara, to nije sasvim isključeno, prenosi "Albanijan post".

"Malo je verovatno da će se desiti, ali nije sasvim isključeno", rekao je Rama za televiziju Juronjuz Albanija.

On je naveo da ništa slično nije planirano u okviru Samita, te da čak ni sam ne očekuje da se takav sastanak može dogoditi, sa bilo kojim od lidera bilo koje zemlje učesnice, ali je napomenuo da, s obzirom na prisustvo francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, kao inicijatora Samita – "u takvim uslovima ništa nije isključeno".

Prema Raminim rečima, pošto su Makron i Šolc pozvani na Samit, a Francuska i Nemačka autori plana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, može se desiti da dvojica evropskih lidera zatraže sastanke sa predstavnicima tzv. Kosova i Srbije.

Kada je reč o situaciji u regionu i prisutnim tenzijama, Rama ne misli da će one oslabiti, jer je dnevni red Samita odavno odlučen i dogovoreno je šta bi tamo trebalo da se postigne.

Rama je u emisiji "Insajd Albanija" rekao da je Samit koji se 16. oktobra prvi put održati u Tirani, važan događaj i dobra prilika da zemlje Zapadnog Balkana zatraže više sredstava od Evropske unije na putu ka članstvu.

"Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen će predstaviti novi plan ekonomskog rasta za zemlje Zapadnog Balkana, kao rezultat dugih napora i suštinskih razgovora koje smo vodili sa Briselom o potrebi da se nekako odvojimo od tradicionalnog metoda u procesu pristupanja Uniji", rekao je Rama.

Podsećajući da je tradicionalni proces podrazumevao da, ako zemlja započne razgovore ili dobije status zemlje kandidata, ima pristup nekim malim programima, a da bi pristupila onim većim, mora biti član EU, ocenio je da "tako dalje ne može".

"S jedne strane, potrebna nam je veća finansijska podrška, s druge strane potreban nam je pristup jedinstvenom tržišnom prostoru, što bi nam mnogo pomoglo. To će biti glavna tema tog dana i mislim da će ovo biti samit na kojem će dostignuća biti veoma važna", rekao je Rama.

Prema njegovim rečima, postoji niz nacrta koje je Evropska unija pripremila.

"Videli smo neke nacrte koji su poboljšani. Mislim da se oni još usavršavaju i verovatno ćemo za nekoliko dana tačno znati, ne samo šta, nego i kako će taj mehanizam funkcionisati", objasnio je albanski premijer.

Berlinski proces započeo je 2014. godine inicijativom bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, s ciljem povezivanja i integracije zemalja Zapadnog Balkana pre ulaska u Evropsku uniju.

Kada je reč o 2030. godini kao mogućem roku za pristupanje EU, koju je nedavno spomenuo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, Rama je rekao da ga iskustvo naučilo da se ne oslanja na rokove koje postavlja Unija.

"Budimo iskreni i realni. Evropa radi na svoj način, Komisija, Savet se zasnivaju na izborima, promenama. Mišel je fantastičan predsednik Evropskog saveta, ali neće biti tamo sledeće godine. Komisija u sadašnjem sastavu takođe. Članstvo 2030. godine nije odluka. Iskustvo me je naučilo da se ne treba oslanjati na rokove koje nam postavlja EU, jer se oni menjaju kada je u pitanju odnos prema našim zemljama. Sada kada smo u procesu razgovora. Nisam zabrinut, jer je važno obaviti zadatke. Ako ih radimo dobro, onda smo država koja funkcioniše kao i države članice, po standardima, načinu na koji ljudi pristupaju državi i obrnuto, kako društvo funkcioniše, kako institucije rade i kako se razvija ekonomija. Formalizacija nije nešto o čemu Mišel ili svi danas mogu odlučiti, jer se stvari mogu promeniti", naveo je Rama.

Prema njegovim rečima, nijedna država Zapadnog Balkana sada nije spremna da bude punopravna članica Evropske unije.