"Politika": Ko finansira Kurtijeve ratne fondove?

Da je naoružavanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) prioritet premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija, pokazuje podatak prema kojem je u aktuelnom mandatu njegove vlade ulaganje u naoružanje i vojnu opremu KBS-a poraslo za 191 odsto, piše "Politika" i navodi da je za 2023. godinu budžet za vojsku 141 milion evra.

Postavlja se, međutim, pitanje, iz kojih sve fondova Priština crpi sredstva za kupovinu naoružanja koje uglavnom nabavlja sa Zapada.

List navodi i da postoji opravdana sumnja da pripadnici KBS-a, preobučeni u pripadnike tzv. Kosovske policije, vršljaju po severu. 

"Iste ljude 'prepakuju' u uniforme Rosu, obične policije, KBS-a", ističe za "Politiku" nekadašnji predsednik Privremenog izvršnog veća za KiM Zoran Anđelković.

Stoga i ne čudi ulaganje upravo u KBS, jer je očigledno tu formaciju Kurti angažovao da proteraju Srbe sa KiM.

Prošle godine, samo nedelju dana nakon što je počeo sukob u Ukrajini, Kurti je osnovao, po svemu sudeći, "ratni fond", formalno nazvan fond za bezbednost. Posredstvom ministarstva finansija, rada i transfera u Prištini, uplate su se vršile i iz inostranstva, a vlada tzv. Kosova je tada saopštila da će prikupljena sredstva biti dodatni budžet za ministarstvo odbrane.

Godinu dana kasnije, na pitanje "Albanijan posta" koliko se novca tu slilo i na šta je potrošen, resorno ministarstvo je odgovorilo da je u pitanju "državna tajna".

Crni fondovi 

List podseća da finansiranje albanskih oružanih formacija na "Kosovu" iz ratnih fondova nije novina, te da je i OVK dobijala novac iz takvih izvora. U medijima na albanskom jeziku pominju se dva - "Tri odsto" i "Mesto rođenja zove".

Anđelković objašnjava da je tokom devedesetih godina, tokom rada privremene vlade Bujara Bukošija, albanska dijaspora u Švajcarskoj ili tzv. izgnanstvo na taj način doniralo novac.

"Svaki Albanac je morao da da tri odsto plate. Tada su finansirali obrazovanje koje je bilo samostalno, van sistema Srbije, na KiM, ali i druge stvari, kao što je kupovina vojne opreme. Tako su formirali FARK", kaže Anđelković.

Novac za naoružavanje dolazi i iz crnih fondova, u čemu kriminalni krugovi imaju veliku ulogu, navodi za "Politiku" Ljuban Karan, oficir KOS-a u penziji. 

"Kriminalni krugovi bave se distribucijom droge, trgovinom ljudima, u ratu je bilo trgovine ljudskim organima, sve su to njihove vrste biznisa. Otprilike, ista je šema, kao što su zapadne države svojevremeno dozvolile Crnoj Gori da se finansira od šverca duvana iz Italije", navodi Karan. 

Objašnjava da su i obaveštajne službe uključene u aktivnosti finansiranja Prištine, a da je Kurti na vezi sa bar tri moćne službe - CIA, BND i MI6.

I Anđelković ukazuje da pomažu i saveznici tzv. Kosova, odnosno države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost, a to je, prema njegovim rečima, pre svega Nemačka. 

On podseća i da su Albanci, bez obzira na imovinsko stanje, morali da izdvajaju sredstva za OVK i ocenjuje da slična tradicija postoji i danas. 

"Svi su bili ucenjeni da kupe pušku u vrednosti od 50 do 100 maraka. Bogati su morali da daju više novca. Sasvim je sigurno da danas imaju slične mehanizme, jer ucene uvek postoje", ističe Anđelković  i dodaje da je bilo slučajeva gde su albanske porodice, osim novca, bile primorane da nekoga iz kuće pošalju u tzv. OVK.