Pravednija raspodela socijalne pomoći: Sa spiska skinuto čak 13.663 pokojnika
Prošlo je godinu dana i osam meseci otkad je počeo da se primenjuje registar "Socijalna karta", za sada se mogu čuti i pohvale i pokude. Dok u organizaciji A11 tvrde da je veliki broj ljudi isključen iz sistema socijalne zaštite i pominju brojku od 35.000, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja tvrde da je sistem konačno pravedno postavljen i "očišćen" od velikog broja preminulih.
Iz evidencija za dobijanje pomoći skinuto je čak 13.663 pokojnika, među kojima i rekorder na čije ime je država uplaćivala socijalnu pomoć pune dve decenije pošto je umro. Kako objašnjavaju u Ministarstvu, uvođenjem jedinstvenog registra "Socijalna karta", koji je umrežio nadležne institucije iz cele Srbije, pronađeno je na hiljade korisnika koji su imali isplate dva i više meseci pošto su preminuli.
Tako je 4.427 pokojnika "ostvarivalo" pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i na uvećani dodatak, njih 1.134 je ostvarivalo pravo na novčanu socijalnu pomoć i uvećanu novčanu socijalnu pomoć, a 308 na uslugu smeštaja.
Takođe, zbog uvećanja prihoda, novčane socijalne pomoći razrešeno je 27.518 ljudi, a zbog uvećanja imovine porodice njih 3.907. Međutim, istovremeno, čak 115.388 registrovano je kao potencijalni korisnici neke dodatne pomoći. U pitanju su mahom prava iz oblasti dečje zaštite - dečji dodatak i naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi, ili iz oblasti socijalne zaštite - uvećanje novčane socijalne pomoći po osnovu punoletstva člana porodice.
"Namera je da centri za socijalni rad proaktivno deluju prema građanima u cilju ostvarivanja dodatnog prava koja u trenutku formiranja obaveštenja nisu ostvarena. Proaktivnost je jedan od ciljeva uspostavljanja registra, definisan Zakonom o socijalnoj karti. Ovim država pokazuje da joj nije cilj da štedi na finansijskim sredstvima, već da prava ostvaruju oni koji ispunjavaju uslove, i obrnuto, da ih ne ostvaruju oni koji na to nemaju pravo", kažu u Ministarstvu.
Oni navode da je zahvaljujući registru obezbeđena efikasnija i pravednija raspodela socijalne pomoći, jer je sada mala verovatnoća da dođe do socijalnih prevara ili "grešaka", bilo da su u pitanju podnosioci zahteva ili službenici koji odlučuju. Postignuto je i brzo reagovanje na promene u podacima od kojih zavisi ostvarivanje prava. Više se ne čeka da li će korisnik sam prijaviti promene u podacima, već se oni dobijaju elektronski.
Korisnici registra su centri za socijalni rad, službe jedinica lokalne samouprave koje vrše poverene poslove iz oblasti zaštite dece i porodice, kao i boračko-invalidske zaštite i drugi organi.
Kritike vezane za registar "Socijalna karta" svode se mahom na to da sa njim nije došlo do pravičnije raspodele pomoći, već samo do tehničkog olakšanja, kada su se institucije socijalne zaštite umrežile.
Takođe, u organizaciji A11 navode da je u unutrašnjosti veliki broj Roma iz neformalnih naselja isključen iz sistema socijalne zaštite, pošto su se bavili sakupljanjem sekundarnih sirovina i time izašli iz limita neophodnog za dobiajnje pomoći.
Prema procenama, u Srbiji oko 170.000 ljudi prima neku vrstu socijalne pomoći. Prošle godine država je za socijalna davanja izdvojila 13,5 milijardi dinara.