Srbija i Balkan
Picula preti: Ako Srbija ne izruči Radoičića Prištini, međunarodna zajednica će strože delovati
Evroposlanik se obrušio na Beograd zbog dešavanja u Banjskoj, ali i konstatovao da Srbija mahom ne mari na apele, što potvrđuje činjenica da nije uvela sankcije Rusiji
Autor nedavno usvojene Rezolucije o sukobu u Banjskoj i poslanik Evropskog parlamenta Tonino Picula izjavio je da ukoliko Milan Radoičić ne bude izručen Prištini, to će zakomplikovati ionako teške odnose Srbije i tzv. Kosova.
"Odbijanje izručenja može samo dodatno zakomplikovati ionako teške odnose Srbije i 'Kosova'. Osim toga, potencijalne reakcije međunarodne zajednice mogu rezultirati još strožim političkim i diplomatskim delovanjem prema Srbiji", rekao je Picula u intervjuu za "Novu".
Dodao je da je u pomenutoj rezoluciji koju je usvojio EP navedeno da restriktivne mere koje očekuju Srbiju obuhvataju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova, poput Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za organizovanje incidenta u Banjskoj.
Upitan da li će Srbija sarađivati u istragama, kako se apeluje u Rezoluciji, Picula je rekao da Srbija ne mari na apele, čemu ide u prilog činjenica da nije uvela sankcije Rusiji, iako su s tim u vezi stizali mnogo jači pritisci iz EU.
"Što se tiče saradnje Srbije, teško je s apsolutnom sigurnošću potvrditi njen angažman u rasvetljavanju konflikata, a kada Srbija i sarađuje, često to čini s 'figom u džepu'. Kada je ovaj incident došao na dnevni red Evropskog parlamenta, više od 90 posto poslanika osudilo je taj događaj. Žele promenu politike EU prema dijalogu koji očito ne funkcioniše, te inovativniji pristup trenutnih voditelja procesa, kako bi mu se vratila verodostojnost", istakao je Picula.
Srbiji su namenjene restriktivne mere, a tzv. Kosovu ukidanje istih kako bi se tamošnji političari privoleli na nastavak dijaloga.
"Evropski parlament traži ukidanje restriktivnih mera protiv Prištine, zbog načina kojim su uvedene nakon ozbiljnog majskog incidenta kada je odgovornost pripisana isključivo kosovskoj strani. To ne znači da su svi sporazumi već sprovedeni, jer nažalost nisu, ali je to deo nastojanja da se obnove pregovori i podstakne postizanje neophodnog kompromisa", rekao je Picula.
Evroposlanik se dotakao i pitanja odgovornosti za dešavanja u Banjskoj predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, te konstatovao da će samo dubinska istraga otkriti sve relevantne dokaze i informacije.
Rusija kao faktor destabilizacije na Zapadnom Balkanu
Napomenuo je da je Evropski parlament nekoliko puta već izrazio duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i poteza srpskih vlasti, naročito zbog odnosa Beograda s Rusijom i Kinom.
"Ovo predstavlja dodatni faktor koji se uzima u obzir prilikom razmatranja potencijalne upućenosti i uključenosti srpskih lidera u ovu situaciju. Ova je situacija ozbiljan izazov i test za sve aktere u regionu", dodao je Picula.
Autor Rezolucije u kojoj se napominje da je neophodno pojasniti potencijalnu ulogu Rusije u napadu u Banjskoj ističe da upravo ta zemlja nastoji da naruši situaciju na Zapadnom Balkanu.
"Rusija godinama kontinuirano pokušava da destabilizuje Zapadni Balkan. Iako za sada još nema nepobitnih informacija o upletenosti Rusije u vezi s napadom u Banjskoj, mnogi su zabrinuti zbog sve zaoštrenijih geopolitičkih odnosa koji se prelamaju širom regiona. Srbija, koja nije uvela sankcije Rusiji, održava bliske odnose s Kremljom. Aleksandar Vučić ima kontroverzne pozicije prema EU, a izrazito afirmativne prema Moskvi i Pekingu što dodatno pojačava pažnju Zapada na geopolitičku dinamiku u regiji", zaključio je Picula za "Novu".
