Srbija i Balkan

Progon oca Fotija sa KiM: Koristi li Aljbin Kurti crnogorski i ukrajinski rukopis po receptu Zapada?

Sagovornici RT Balkan na Kosovu i Metohiji slažu se u proceni da nije pitanje hoće li biti novih pritisaka na SPC, već samo u kom obimu i ko će se naći na udaru i po kom osnovu
Progon oca Fotija sa KiM: Koristi li Aljbin Kurti crnogorski i ukrajinski rukopis po receptu Zapada?© Епархија рашко-призренска

Još je tadašnji premijer Crne Gore Duško Marković, početkom avgusta 2020. godine, poručio javnosti da će "sveštenike Srpske pravoslavne crkve trpeti do 30. avgusta, posle čega će otvoriti granice i vratiti ih njihovim kućama jer nemaju utemeljenja u Crnoj Gori".

Na predizbornom skupu na Cetinju, Marković je rekao da sveštenika SPC odmah posle 30. avgusta neće biti "za mikrofonima gde preklinju naše očeve, naše dedovi, nas same i našu decu" i da će država Crna Gora takvo stanje trpeti samo do tog datuma.

"Nakon toga se to više neće tolerisati. Zakon i pravni poredak će jednako važiti kao za nas tako i za Amfilohija i Backovića i za sve druge. A za one koji kormilare Crnom Gorom i proklinju Crnu Goru i žele da je sahrane, otvorićemo granice, jer nemaju ovde utemeljenja i vratićemo ih njihovim kućama, odakle su došli, neka uređuju na takav način njihove domove, njihovu zemlju, a Crnu Goru neka prepuste nama koji je volimo i poštujemo", rekao je tada Marković, pozdravljen ovacijama na Cetinju.

Pre toga bile su litije, Marković, Đukanović i DPS izgubili su većinu u Skupštini Crne Gore, nekoliko meseci kasnije za premijera je izabran Zdravko Krivokapić, pa ražalovani premijer nije bio u prilici da sprovede svoj plan proterivanja sveštenstva SPC iz Crne Gore.

Markovićeva najava masovnog proterivanja sveštenika SPC bila je samo finale teških pritisaka tadašnje crnogorske vlasti na Srpsku pravoslavnu crkvu, držanja u neizvesnosti desetina sveštenika, monaha, a džaba su iz Mitropolije crnogorsko-primorske i eparhija SPC na teritoriji Crne Gore upozoravali da za takve postupke vlasti ne postoji ni jedan razlog pravne prirode.

Dve godine ranije, krajem 2018, brojni monasi, monahinje, sveštenici, članovi njihovih porodica dobili su nalog MUP-a Crne Gore da su dužni da državu napuste u roku od 30 dana. Protojerej Velibor Džomić tada je izjavio da je progon sveštenstva i monaštva nastavak institucionalnog bezakonja. Džomić je tada rekao još da je odluka MUP-a donela veliko nezadovoljstvo i ogromne uznemirenje.

Do tada, neki od sveštenika i monaha već su napustili Crnu Goru, kako ne bi bili deportovani. Mitropolija je uložila žalbe na sva rešenja, u 12 slučajeva žalbe su uvažene, ali je naloženo ponavljanje postupka pa odluke crnogorskog pravosuđa tada i nisu donele nekakvo olakšanje sveštenicima i monasima na spiskovima za progon. DF je isticao da se, kada su u pitanju najave progona sveštenstva radi, o "histeričnim i šovinističkim ispadima aktuelnog režima koji pokušava da od Crne Gore napravi ono što nikada nije bila".

Istoričar Aleksandar Raković, koji se tih dana našao na listi srpskih intelektualaca nepoželjnih u Crnoj Gori, izjavio je da je u toj državi "prisutna srbofobija da se Srbima zagorča život a to su odlučile elite koji bi da promene identitet društva da iz srpskog pređe u antisrpsko".

Tridesetak sveštenika i monaha tada su dobili rok od 30 dana da napuste državu, dok je dvadesetak očekivalo da svakog dana dobiju sličan nalog.

Na Petrovdan 2020. godine, u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Andrijevici, vladika Joanikije, tada episkop budimljansko-nikšićki govorio je o slučaju progona jednog od sveštenika, koji je morao da ode iz Crne Gore i koji je primljen u Hrvatskoj.

"U našoj Episkopiji ima 20-tak sveštenika, koji su na tom spisku za gonjenje iako su prijavljeni svi, iako nijednog dana u Crnoj Gori nisu bili ilegalno, iako su došli da vrše i propovedaju reč Božju, iako se u celom svetu poštuje da verska služba mora biti zaštićena i da se verskim službenicima ne postavljaju granice, jer granice za vere ne postoje u ovom svetu. U svakoj uređenoj državi, to se lako rešava. Jedan naš prognani sveštenik, otac Sava sa Trepče, već je primljen u Hrvatskoj, u srpskom manastiru u Jasenovcu. Hrvatska država mu daje odobrenje da može služiti i boraviti koliko hoće. Hrvatska to čini, a Crna Gora progoni", kazao je episkop Joanikije, koji se zapitao kuda to vodi.

Pokušaja i progona sveštenstva bilo je i ranije. Početkom 2008. tadašnji crnogorski premijer Igor Lukšić izjavio je da je policija za mesec dana odložila izvršenje rešenja kojim je sedmorici sveštenika Eparhije mileševske naloženo da napuste državu jer nemaju regulisane boravišne dozvole. Lukšića je tada pred zgradom SO Pljevalja dočekalo nekoliko stotina građana protestujući zbog odluke MUP-a. Crnogorski premijer, obraćajući se građanima koji su nosili transparente "Ne dirajte popove, hapsite lopove" rekao je da se mora poštovati "Zakon o strancima".

Eparhija mileševska obratila se tih dana MUP-u Crne Gore, navodeći da su rešenja o neizdavanju dozvola sveštenicima za boravak u Crnoj Gori nezakonita i da od vlasti očekuje da sveštenicima odobre ostanak u Crnoj Gori do okončanja upravnog spora.

Eparhija je pozvala najviše predstavnike državne vlasti u Crnoj Gori da svojim autoritetom "stanu na put ovakvim zloupotrebama i nezakonitim postupcima" koji se preduzimaju "samo kada su u pitanju pravoslavni sveštenici i monasi u Crnoj Gori".

Navedeno je i da će, ako se rešenja policije o proterivanju sprovedu, Pljevlja ostati bez sveštenika, iako su dve trećine stanovnika tog grada Srbi.

Da li sveštenstvo i monaštvo SPC na Kosovu i  Metohiji čekaju pritisci po raznim osnovama?

Četiri, pet dana posle iznenadnog i ničim izazvanog progona oca Fotija, dugogodišnjeg igumana manastira Devine vode kod Zvečana, ostaje otvoreno pitanje da li vlasti tzv. Kosova preuzimaju recept Crne Gore iz vremena Mila Đukanovića i da li i sveštenstvo i monaštvo SPC na Kosovu čekaju rešenja o progonu i drugi pritisci po raznim osnovama?

Naši sagovornici na Kosovu i Metohiji slažu se u proceni da i nije pitanje hoće li biti novih pritisaka, već samo u kom obimu i ko će se naći na udaru i po kom osnovu.

"Optužbe britanske poslanice Ališe Kerns od pre koji mesec prema kojima se oružje na Kosovo i Metohiju švercuje u vozilima hitne pomoći i skladišti u crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve ma koliko budalaste bile i ma koliko u njima nema truna istine, poslužile su da atmosfera straha eskalira, da niko više nije siguran, na udaru se dakle našao i sam kamen temeljac srpskog identiteta, vere na Kosovu i Metohiji. Zašto? Zato što nema boljeg svedoka srpskog postojanja, srpskog trajanja, srpskih korena na Kosovu i Metohiji. Proterivanje oca Fotija samo je nastavak ne višedecenijskih, nego viševekovnih pritisaka na srpsku crkvu na Kosovu", kaže jedan od sagovornika RT Balkan sa severa Kosova i Metohije.

Naša sagovornik koji zbog opšteg stanja nije želeo da mu pominjemo ime, podseća na desetine primera otimanja crkvene imovine, odbijanja da se ta imovina vrati i posle sudskih presuda, na pokušaje da se srpski manastiri na Kosovu i Metohiji proglase "albanskom kulturnom baštinom", na otmice, premlaćivanje, ubijanje sveštenika.

"Oca Fotija znam kao mirnog, tihog, povučenog čoveka posvećenog do krajnjih granica veri i crkvi. Koliko znam, proteran je na jedan brutalan način, bez ikakvog obrazloženja. I, kao što već mesecima, mi obični građani živimo u strahu, svako od nas sa pitanjem u kom trenutku će nas neko zaustaviti, uhapsiti, odvesti u Južnu Mitrovicu ili u Prištinu, optužiti za bilo šta, u istoj atmosferi žive i sveštenici, monasi, svako od njih sada može da se pita da li je on sledeći, da li će neko zakucati na vrata njegove crkve, manastira, odvesti ga, proterati", kaže naš sagovornik.

Verski analitičar Jovan Janjić kaže za "Kosovo onlajn" da je u slučaju progona oca Fotija - "poruka jasna - privremene prištinske institucije nastoje ovim činom da pošalju poruku SPC da njeno sveštenstvo i monaštvo, a samim tim i verujući narod nisu dobrodošli na Kosovu, koje bi oni da zaokruže kao svoju nezavisnu državu".

"Ovim se šalje poruka da će nastaviti da se obračunavaju sa srpskim narodom i sa srpskom crkvom jer crkva je, osim monaštva, i verujući narod, tako da je to poruka svim Srbima. Na taj način, pokušavaju da demonstriraju svoju vlast pred spoljnim svetom i ono što je možda još paradoksalnije jeste da slede one satanističke krugove iz sveta koji se obračunavaju sa pravoslavnom crkvom. Čim krenu napadi na pravoslavlje bilo gde u svetu, za tim posegnu i te takozvane vlasti u Prištini", rekao je Janjić, podsećajući i na "nedavno sprovedeno nasilje u Ukrajini, kada je parlament te zemlje zabranio kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu".

Po rečima Janjića odmah su "posegli ti šrafčići iz Prištine da se na taj način dodvore svojim gazdama u Briselu, Vašingtonu i drugim centrima moći, gde se neguje satanizam i gde se propagira nasilje nad međunarodnim poretkom".

image