Skandalozna odluka suda za zločine OVK: Tužilaštvo u Hagu zabranilo naziv Kosovo i Metohija

"Pogrešili smo i nećemo više", ovako se tužilaštvo Specijalnog suda za zločine na tzv. Kosovu, sa sedištem u Hagu, uplelo i pokušalo da se izvuče iz potpuno apsurdne situacije, dozvoljavajući da im Albanac koji je pozvan na informativni razgovor drži lekcije o tome da li se pravilno kaže "Kosovo" ili "Kosovo i Metohija", pišu "Novosti".

Ovaj slučaj dogodio se kada se Sefer Godžuli uvredio, jer je jedan od dvojice službenika Tužilaštva, čitajući dokument, izgovorio Kosovo i Metohija.

To je bio povod da se obrati ombudsmanu suda Pjetru Speri, koji je nadležan za zaštitu prava svih koji su pod kapom ove institucije.

Saslušani Godžuli je naveo da je "upotreba navedenog izraza za republiku Kosovo izuzetno uvredljiva, jer se u Srbiji taj izraz koristi kada se o republici Kosovo govori na pogrdan način".

Iz Tužilaštva je stigao odgovor da je "izraz Kosovo i Metohija korišćen greškom", da se neće ponoviti, te je tako Metohija praktično zabranjena u sudskom rečniku!

Slučaj je zaključen tako što je ombdusman odlučio da odbije pritužbu, jer se tužilaštvo obavezalo da neće koristiti "Kosovo i Metohija", navode "Novosti".

Tužilaštvo je istaklo da taj izraz ne koristi u svojoj redovnoj praksi, formularima i dokumentima. Obavestilo je ombudsmana da je preduzelo više koraka da bi se otkrilo kako je došlo do "greške" i sprečilo da se ona ponovi.

Naziv južne pokrajine, Kosovo i Metohija, nalazi se u Ustavu Srbije, a Albanci stalno stalno pokušavaju da uklone "Metohiju". Od 2012. godine, vlasti u Prištini su zabranile i registraciju partija koje u nazivu imaju tu reč, pod obrazloženjem da je to suprotno ustavu "Kosova".

Metohija znači "zemlja pod upravom manastira" i potiče od grčke reči metoh, a Albancima bode oči, prvo jer je deo zvaničnog naziva srpske pokrajine, a drugo jer je simbol vekovnog, srpskog, pravoslavnog, hrišćanskog nasleđa na tom prostoru.

Prostor od Peći do Prizrena se geografski naziva Metohija upravo zbog brojnih manastirskih metoha koji su se ovde nalazili u srednjem veku, a posebno od 12. do 15. veka, i pada pod Osmansko carstvo. 

Dečanska metohija i njene međe se detaljno pominju u Dečanskoj osnivačkoj povelji kralja Stefana Dečanskog 1330. godine, i protezala se čak i na prostore današnje severne Albanije i prostor oko Plavskog jezera u Crnoj Gori.