Izbori u Srbiji: Ko će s kim i u koliko kolona?

Do izbora u Srbiji ostalo je manje od dva meseca, a u javnosti se pominju brojne koalicije i kolone u koje bi partije mogle da se udruže.

Kada je u pitanju proevropska opozicija, situacija je poprilično jasna, jer su stranke i pokreti okupljeni oko protesta "Srbija protiv nasilja" zvanično dogovorili zajednički izlazak na vanredne parlamentarne i beogradske izbore.

Stranke desnice, sa druge strane, i dalje su nesigurne. Saradnju na izborima dogovorili su Dveri i Zavetnici, a izvesno je da će druge partije desnice formirati još kolona.

Drugu kolonu trebalo bi da čine koalicija Novog DSS-a i POKS-a, a kao članovi treće kolone desnice pominju se Narodna stranka i pokret Dosta je bilo.

Nije isključeno da se Narodna stranka priključi drugoj koloni, ali o tom pitanju nije doneta odluka, već je sve na nivou razgovora.

Analitičar Dejan Vuk Stanković za RT Balkan ocenjuje da je rano za projekcije o tome šta partije dobijaju ili gube ujedinjavanjem i da ćemo precizan uvid u to imati nakon glasanja.

"Međutim, ujedinjavanjem lakše rešavaju sve što prati kampanju, od pravljenja kandidacione liste, do kontrolora i aktivista na terenu... U nekim slučajevima može da dođe i do podudarnosti među biračkim skupovima, pa onda može da se očekuje i bolji rezultat koalicije, u odnosu na onaj koje bi imale pojedinačne stranke. Međutim, kada se ujedinjuju opozicione stranke, tu se u stvari sabiraju jako male veličine. Onda se, na konto same ideje ujedinjenja stvara fama o nekom visokom rezultatu. Kada posmatrate pojedinačno te partije, mehanički zbir njihovog rejtinga je prilično mali. Zato ni dobitak ne može da bude naročito veliki", navodi Stanković.

On dodaje da motiv ujedinjenja može biti koristan u kampanji, "jer građani više vole stranke koje se pojavljuju kao saradnici, a ne kao rivali".

On ističe da stranke koje imaju sličnu programsku i vrednosnu orijentaciju ujedinjenjem stvaraju mogućnost da vode zajedničku, a ne odvojenu kampanju. One, stoga, nisu u sukobu koji bi mogao da se desi ukoliko bi nastupale odvojeno, jer bi onda, "s obzirom na iste poruke i sličnu biračku grupu morale da vode kontrakampanju jedne naspram drugih".

"Kada se ujedine, mogu zajedno da 'napadaju' deo biračkog tela za koji su zainteresovane. Ujedinjenje može da deluje kao pozitivna ideja, jer građani politiku u Srbiji gledaju kao neki izvor sukoba oko vlasti. Ujedinjenjem šaljete poruku da ste spremni na saradnju", kaže Stanković.

On dodaje da je delikatno govoriti o tome koje partije bi mogle da formiraju koaliciju, jer "najčešće može svako sa svakim, i to posebno nakon izbora, jer je ključni kvalitet koalicioni potencijal".

"Mislim da će ključni politički duel biti između SNS i koalicije oko Dragana Đilasa, uz desnicu koja će ambiciozno ići na izbore, ali pitanje da li u jednoj, dve ili tri kolone. Teško je prognozirati kako će to da izgleda", zaključio je Stanković.

"Desnica šalje lošu poruku svojim biračima"

Politički analitičar Đorđe Vukadinović za RT Balkan kaže da je proevropska opozicija očigledno shvatila da nema smisla na izbore izlaziti sa 15 lista, "koje ni oni, a kamoli njihovi simpatizeri ne mogu razlikovati". Sa druge strane, ističe, desnica oklevanjem i kašnjenjem šalje lošu poruku biračima.

"Očito je da je nešto ili neko, da li razum ili savetnici, uspeo da relativno brzo ujedini prozapadnu opoziciju, bez obzira na to što među njima ima političkih razlika, ali i ličnih animoziteta", dodaje.

On kaže da se ukrupnjavanjem dobija efekat snage, šalje poruka da glas dat toj opciji nije bačen glas i da može da dovede do promene odnosa snaga.

Sa druge strane, mogu se javiti problemi ako su koalicije suviše široke ili ako ima previše političkih razlika između onih koji u njih ulaze.

"To može da bude problem, jer bi politički protivnici, kako iz vlasti, tako i drugog dela opozicije, potencirali te razlike i  oslabili grupaciju. Ukrupnjavanje je generalno poželjno, ali mora da bude principijelno, jer u protivnom može biti kontraefekata", dodaje.

On ocenjuje da desnica po ovom pitanju nema razloga za strah, jer su razlike u njihovim stavovima minimalne ili nepostojeće.

Vukadinović napominje da je paradoksalno što su najavljene najmanje tri ili četiri kolone, jer, za razliku od proevropske opozicije, koja ima ozbiljnih razlika između sebe (odnos prema sankcijama protiv Rusije, iskopavanju litijuma, Srebrenici...), desnica gotovo i da nema nikakvih političkih razlika. Zato, dodaje, desnica ovim potezom šalje jako lošu poruku svojim simpatizerima.

"Gotovo da bi mogli da formiraju jednu stranku, a kamoli izbornu kolonu, a opet se ne udružuju ili teško ujedinjavaju", ocenjuje i dodaje da Dveri i Zavetnici jesu napravili važan korak u poželjnom pravcu, ali da je to "samo korak". Tu bi, dodaje, moglo da bude mesta i za druge patriotske pokrete, stranke i pojedince.