Srbija i Balkan

Parališući strah od činjenica: Hoće li u sredu 1. novembra početi popis građana u Crnoj Gori?

Na snazi je podzakonski akt koji je donela Vlada da se popis održi od 1. do 15. novembra, podsećaju iz Uprave za statistiku Crne Gore
Parališući strah od činjenica: Hoće li u sredu 1. novembra početi popis građana u Crnoj Gori?© Martin Siepmann/imageBROKER.com

Punih dan i po do ponoći između utorka i srede, 31. oktobra i 1. novembra 2023. kada bi, kako nalaže aktualna Uredba o sprovođenju popisa Vlade Crne Gore, trebalo da počne popis u ovoj državi, niko u Crnoj Gori sa sigurnošću ne može da kaže hoće li popisa i biti.

Situacija je trenutno takva da je Uredba Vlade da se popis sprovede od 1. do 15. novembra na pravnoj snazi. Ta odluka je izglasana na Vladi i do sada nije promenjena, niti ukinuta. S druge strane, mandatar Milojko Spajić koji bi danas ili sutra trebalo da bude izabran za predsednika Vlade, najavio je mogućnost odlaganja popisa sa čime je saglasna nova skupštinska većina.

Reagujući na Spajićevu izjavu, Dritan Abazović, premijer Crne Gore u tehničkom mandatu, rekao da je da je Vlada spremna da sprovede popis i da nema nikakvih razloga za njegovo odlaganje.  

"Znam koliko i vi iz medija. Sve zavisi od toka Skupštine, da li će biti izabran predsednik, kasnije i predsednik vlade. Ono što se vidi je da opoziciji, onima koji su najavili bojkot ne odgovara ni odlaganje od mesec dana, da će oni insistirati na još nekim svojim uslovima, a oni su da se na popisu ne uvaže one kategorije koje su za nas Srbe u Crnoj Gori najvažnije, kategorije nacionalne, jezičke i verske pripadnosti", kaže za RT Balkan Momo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore.

Uprave za statistiku Crne Gore na predlog o odlaganju odgovoreno je da se "njihov rad zasniva na važećim propisima" i da je "na snazi podzakonski akt koji je donela Vlada da se popis održi od 1. do 15. novembra".

DPS kojeg je predvodio Milo Đukanović, u međuvremenu je saopštila da ne odstupa od poziva svojim simpatizerima da bojkotuju popisivače.

Što se tiče naroda u Crnoj Gori izvesno je da jedan deo jedva čeka popisivače, kažu da je konačno došlo vreme da se slobodno izjasne ko su i šta su, kojim jezikom govore, dok drugi deo javno poručuje da, kada dođu popisivači "neće biti doma".

U međuvremenu, traje kampanja DPS-a protiv popisa. "Bojkotujem falš popis – dakle postojim", "Nijesmo doma, dođite dogodine", neke su od poruka kojima se građani pozivaju da ne učestvuju u popisu. Neke poruke – "Na popis ćemo kad se vojska na Kosovo vrati" direktno provociraju neke druge koji popis jedva čekaju.

"Od 1909. godine kada je bio prvi popis u Crnoj Gori, pa sve do danas nije bilo korektnog, demokratskog i poštenog popisa što se tiče Srba. Te 1909. bilo  je 95 posto Srba kad nije bilo nikakvog uticaja Srbije, ni iz Evrope. Posle je 1921. bio nešto manji procenat, 91 ili 92 posto, a posle su komunističke strukture uradile ono što je bila strategija da se prosto rečeno, izvede rasrbljavanje Crne Gore. Takva je bila strategija i savremene Crne Gore da se Srbi asimiliraju u nacionalne Crnogorce", kaže Vuksanović.

Ipak, po njegovim rečima, pokazalo se da je potencijal srpskog naroda u Crnoj Gori izuzetno veliki da je uvek prisutan, a to je pokazao i otpor građana pre nekoliko godina preko litija i preko parlamentarnih izbora, koji su doveli do smene vlasti.

U čitavu priču oko popisa uključili su se i neki veliki zapadni medijski servisi koji ovih dana podsećaju građane Crne Gore da "popise ne treba sprovoditi u izbornim godinama". Iz istog medijskog servisa, nedavno su građane podsetili i da "dok je u Crnoj Gori popisivanje nacije, jezika i vere deo upitnika koji ima najveću političku važnost, većina zemalja EU niti SAD ne prikupljaju podatke o nacionalnoj i verskoj pripadnosti i jeziku".

Drugi strani medijski servis navodi da je "cilj određenih političkih snaga, posebno onih okupljenih oko DF-a" da kroz popis "obezbede promenu sadašnje, pre svega etničke i jezičke strukture države kako bi se ti rezultati koristili kao osnova za promenu postojeće ustavne strukture države", kao i da je "o stepenu upletenosti Srbije izlišno trošiti vreme".

Paničan, parališući strah od činjenica, od onog što će popis utvrditi, mišljenje je Vuksanovića, potiče iz straha da će biti dovedeni u pitanje rezultati nekih ranijih popisa, da ono što je utvrđeno nije bilo realan odraz situacije.

"Tu je i uticaj raznih, evropskih, svetskih centara moći koji žele da korpus srpskog naroda razbiju na više delova i te delove suprotstave jedne drugima. U Crnoj Gori se ipak pokazalo da je potencijal sprskog naroda izuzetno jak i da ne dozvoljavamo da rade ono što su smislili", kaže Vuksanović.

Po njegovom mišljenju, odlaganje popisa na mesec dana je dobro, da se uspostave svi elementi regularnosti, ali da bi dalje odlaganje popisa bilo jako loše za političke predstavnike srpskog naroda i da to ne sme da se desi.

"Predstavnici srpskog naroda ne bi smeli da daju podršku mandataru ukoliko bi se desilo dalje odlaganje ili da se ukinu kategorije za koje smo mi naročito zainteresovani", kaže Vuksanović.

Njegova očekivanja su da bi ovaj popis mogao da potvrdi da su Srbi u Crnoj Gori relativna većina i po nacionalnoj i verskoj i jezičkoj kategoriji i da Ustav, donesen 2007. godine posle referenduma nije adekvatan za normalno funkcionisanje države Crne Gore.

image