Odbrana slobode ili kapitala: Medijski zakoni u raljama Junajted grupe

Šta je prošlog četvrtka usvojila Skupština Srbije - zakone o informisanju koji će zemlju odvesti u medijski mrak, kako tvrdi štampa u vlasništvu Junajted grupe, ili korak u pravcu evropskih medijskih standarda, kako se hvale predstavnici vlasti?

Za nevladine organizacije, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i njihove partnere iz Koalicije za slobodne medije, dileme nema – država se preko "Telekoma" vraća u medije i stavlja ih pod još tvrđu kontrolu.

Programski direktor televizije N1 Igor Božić alarmirao je javnost tvrdnjom da će vlast pomoću novih zakona da uspostavi novi medijski monopol - iz Srbije će da "najuri" Junajted grupu (JG) i njene medije N1, Novu S, Sport klub, novine "Danas" i "Novu" i brojne portale. Ujedno je sugerisao građanima da ne brani samo svoj, već i interes šire javnosti i slobodu medija. 

Potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić tvrdila je da su novi medijski zakoni "ubistvo s predumišljajem N1 i Nove S, "režimska i ’Telekomova’ podvala" posle koje "ostaju samo ’bunkeri’ SNS klike".

Ipak, izgleda da ni jedni ni drugi nisu uspeli da ubede Brisel da Srbija klizi nazad u mračna vremena.

Protivnici novih zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima pridobili su na svoju stranu hrvatsku novinarku Maju Sever, aktuelnu predsednicu Evropske federacije novinara, koja je tvrdila da oni "nisu u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima".

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji na ove propise gleda drugačijom dioptrijom, kao na "ključ napretka u oblasti slobode izražavanja". Sa tim se izgleda složio i šef OEBS-a za Srbiju Jan Bratu, koji se premijerki Ani Brnabić zahvalio na trudu da zakone uskladi sa evropskim standardima.

To se, po svemu sudeći, odnosilo na amandmane koje je neposredno pred usvajanje zakona podneo Nebojša Bakarec, a kojim se produžuje zabrana funkcionerske kampanje na mesec dana, a državnim preduzećima koji u vlasništvu imaju medije zabranjeno je da primaju državnu pomoć.

Dakle, negde od sredine novembra ljudi iz vlasti više neće smeti da otvaraju nove fabrike i puteve, tj. koriste državne poslove za promociju vladajućih stranaka. A "Telekom" je zadržao pravo da ima medije poput "Blumberga", "Juronjuza" i "Arene sport" – pod uslovom da ne dobija novac od države.

Teško je reći koliko je Brisel zadovoljan ovim kompromisom, ali je jasno koliko je Junajted grupa nezadovoljna što je EU na njega pristala.

Televizija N1 je i nastala tako što je Junajted grupa uspela da uz pomoć Evropske komisije natera Srbiju, odnosno vladu Aleksandra Vučića, da promeni svoje medijsko zakonodavstvo.

Odredba po kojoj kablovski operater ne može da proizvodi medijski sadržaj izbačena je iz zakona na pritisak ove kompanije koja je uspela da ubedi Brisel da tako naloži Beogradu.

Srbija je kao kandidat za članstvo u EU imala obavezu da zakone, pre usvajanja, šalje na proveru u Evropsku komisiju. Nakon tog sa radom je počela televizija N1.

Junajted grupa je devet godina posle povela bitku da se "Telekomu" uskrati ono što je njima 2014. omogućeno. Međutim, ovoga puta nije uspela da ubedi ni Brisel ni Beograd da je poslovni interes jednog medijskog mogula istovetan interesu građana Srbije.

Zakonsko rešenje koje je 2014. u Briselu skrojeno po meri Junajted grupe postalo je, paradoksalno, omča oko vrata iste.

Junajted grupa nije uspela da spreči "Telekom" da pokrene kanale "Juronjuz" i "Blumberg", otkupi prava na Premijer ligu, pokrene produkciju filmskog i serijskog programa i pridobije stotine hiljada novih klijenata. 

Zahvaljujući hrvatskom privatnom portalu 'Dejli medija' saznalo se da i u drugim zemljama EU državni operateri mogu da budu vlasnici medija, suprotno onome što je tvrdila JG. Tako se JG u Sloveniji i Hrvatskoj tome uopšte ne protive – čak su i pokušali da kupe slovenačke državne medije koji su u vlasništvu državnog Telekoma Slovenija, samo nisu uspele. Ima i neke poetske pravde u tome što je Maja Sever demantovana primerom sa kućne adrese.