Vuk Branković: Najoklevetanija ličnost srpske prošlosti

Heroj ili zločinac, ko je u srpskoj istoriji Vuk Branković? Da li je bio u pravu narodni guslar koji ga je kleo stihovima "Bog ubio Vuka Brankovića, on izdade tasta na Kosovu i odvede dvanaest hiljada, pobratime, ljutih oklopnika" - ili se srpski narod o njega ogrešio?

"Kosovka devojka" izložena na Vidovdan: Izložba u čast srpskih junaka

Srpskog velmožu koji je bio oženjen Marom, ćerkom kneza Lazara, a koji je, prema nekim izvorima, umro na današnji dan, mnogi i dan danas nazivaju "srpskim Judom", krive za poraz Srbije tokom Kosovskog boja, i njeno potpadanje pod tursko ropstvo.

On je u kosovskom mitu koji je u osnovi srpskog identiteta - ostao simbol dvoličnosti i izdaje - po svemu sudeći potpuno nepravedno.

Prvi koji je, kako će se kasnije ispostaviti, oklevetao Vuka Brankovića, bio je istoričar Mavro Orbini u svom delu "Kraljevina Slovena". On je imidž jedne od najznačajnijih političkih figura u srpskoj istoriji pokvario čak dva i po veka nakon Kosovskog boja koji se odigrao 1389. godine.

"Zet kneza Lazara, Vuk Branković spasio se gotovo sa svim svojim ljudima, pošto je (kako neki kažu) imao tajne pregovore sa Muratom da izda (kako je učinio) svoga tasta da bi se dokopao njegove države. Tako je posle njegove smrti i ostao gospodarem jednog dela Raške, dok je drugi deo dobila Lazareva žena Milica i Lazareva dva nejaka sina Stefan i Vuk", pisao je Orbini.

Ovakvu sliku o Brankoviću u narodu kasnije je "zakucao" film snimljen povodom 600. godišnjice Kosovske bitke. Voja Brajović kome je pripalo da igra Brankovića, prilično je bio ubedljiv u svom predstavljanju Lazarovog viteza kao podmuklog i pokvarenog.

"Ruka onog ko će da te izda večeras je s tobom na trpezi", upozorio je filmski Branković kneza, pokušavajući da mu u glavu i dušu ubaci crv sumnje u drugog zeta - Miloša Obilića.

U stvarnosti je, međutim, Branković bio žrtva klevetnika. Jedina njegova krivica bila je, po svemu sudeći, u tome što je preživeo bitku.

Brojni ozbiljni istoričari raskrinkali su neistine, vekovima s kolena na koleno prenošene o čoveku koji je zapravo otpor Turcima pružao do svog poslednjeg daha.

Prvi koji je ovaj mit razbio bio je istoričar i arhimandrit Ilarion Ruvarac, od koga smo saznali ne samo da Branković nije bio izdajnik, već i da Lazar nije bio car, kako ga je narodno sećanje zabeležilo, već srpski knez.

I istoričar Ljubomir Kovačević je utvrdio da se narod ogrešio o Brankovića.
Srpski ponos je, verovao je on, bio kriv za to što je ovaj vitez proglašen Judom. Narodu je bilo lakše da prihvati da je bitka na Kosovu izgubljena zbog srpske nesloge, nego zbog turske nadmoći.

3D model Lazareve odore: Propeti lavovi na italijanskoj svili za srpskog svetog kneza

Neki veruju da je Vuku Brankoviću etiketa izdajnika zalepljena samo zbog zabune s imenima – jer je vojvoda Vlatko Vuković bio je taj koji je sa svojom vojskom napustio bojno polje, dok je Vuk Lazarević 1409. godine ušao u savez sa Turcima u borbi za vlast sa bratom Stefanom.

"U pogledu hrišćansko-turskih odnosa i poruka kosovske tradicije, Lazarevo delo više su izdali njegovi naslednici nego Vuk Branković, koji je posle Kosovske bitke i do smrti proveo više vremena odupirući se Turcima nego što je bio njihov vazal", napisao je i istoričar Rade Mihaljčić.

Naš izbor

Ko se plaši murala "Kad se vojska na Kosovo vrati": Prekrečiti tek kad se vojska vrati na Kosovo

Istorija, za razliku od nacionalnog mita koji je Brankovića optužio za izdaju još u vreme bitke, pokazuje zapravo da je on najoklevetanija ličnost srpske prošlosti, jer je i posle boja bio nepokolebljiv u otporu Turcima.

Branio je svoje zemlje od Osmanlija sve dok 1932. godine nije poražen i primoran da postane vazal. I tada se Lazarev zet pokazao kao nepokoran - odbio je, između ostalog da sa vojskom u Rovinju bori na Bajazitovoj strani.

Branković je zato na kraju, prema jednoj verziji priče, u najstrašnijim mukama skončao u turskoj tamnici. Druga verzija priče, kaže, međutim, da ga je otrovala kneginja Milica ne bi li ga poštedela muka.

Istorija govori i da je on za života bio veliki dobrotvor i ktitor mnogih manastira. Kako to obično biva sa onima koji su lažno optuženi, grob mu se danas ne zna – jedni misle da je sahranjen u svetogorskom manastiru Svetog Pavla, dok drugi, ipak veruju da je u pitanju Hilandar.

"Videćemo u polju Kosovu, ko je vera, a ko je nevera", rekao je tokom večere sa svojim vitezima srpski knez Lazar. 

Branković, dokazi ukazuju, nevera bio nije.