Srbija i Balkan
Partijska previranja: Zašto će opozicija u više kolona na izbore
Loši lični odnosi lidera partija, intrige i dogovori iza zatvorenih vrata obeležili su početak izborne kampanje u Srbiji, a strah od cenzusa naterao mačku i miša da zajedno idu na izbore
Politička scena u Srbiji uzburkala se u susret predstojećim vanrednim izborima zakazanim za 17. decembar. Skupljaju se potpisi, užurbano prave koalicije, a mnogi za koje se mislilo da su politički penzionisani su se aktivirali.
Zaboravljeni politički asovi na čija vrata se pokucalo su Tomislav Nikolić, Vojislav Šešelj, Boris Tadić, koji će uz bivšeg ministra Sašu Radulovića trčati izbornu trku, kao i Čedomir Jovanović koji se budi iz političke hibernacije.
Trka za cenzus naterala stranke na predizborna iznenađenja
Cenzus je i dalje tri odsto, ali je i on za mnoge nedostižan, pa će izbori, kao u izreci o hladnoj noći, naterati mačku i miša na koalicije koje su neočekivane.
Za sada su najveća iznenađenja dogovor SNS-a i SRS-a i koalicija Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića i Suverenista Saše Radulovića.
Iza dogovora naprednjaka i radikala se krije matematika, a ne sentiment, jer će izbori u Beogradu biti najneizvesniji, saglasni su naši sagovornici.
Radikali su uzeli 1,7 mandata po prirodnom pragu na izborima u Beogradu i to je ono što SNS želi da "prebaci" na svoju stranu u trci u glavnom gradu, kaže za RT Balkan politikolog Boban Stojanović.
Radikali u Beogradu imaju tradicionalne birače i naprednjacima mogu u mehaničkom zbiru da daju glasače, ocenjuje za RT Balkan politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
"Radikali će na republičkim izborima ići samostalno da bi kvarili igru desničarima, a sigurno neće biti previše ambiciozni u zahtevima prema naprednjacima", kaže Stanković.
Sa druge strane, dogovor Tadića i suverenista rezultat je toga što nisu uspeli da dođu do sporazuma sa Draganom Đilasom i Miroslavom Aleksićem, a samostalno ne bi imali šansu za prelazak cenzusa, smatra Stojanović.
"Ovo je poslednji trzaj i Tadiću i Raduloviću da pređu cenzus makar u Beogradu. Ne znam koliko će koalicija imati sinergetski efekat, u pitanju je surovi pragmatizam", napominje naš sagovornik.
Stankovića je pak iznenadila koalicija "Ne davimo Beograd" i Ekološkog ustanka sa Draganom Đilasom jer su ranije hteli da naprave otklon od bivšeg lidera Demokratske stranke.
"U pitanju je brak iz računa, napravljen jer Đilas ima novac i medijske resurse. Ako uđu u parlament, razdvojiće se prvom prilikom", smatra Stanković.
Zbog ličnih odnosa propala zamisao opozicije o dve kolone
Uprkos tome što je sama tražila izbore, opozicija nije uspela da napravi dogovor o dve kolone: prozapadnu "Srbija protiv nasilja" i desničarsku, odnosno konzervativnu.
Propasti ukrupnjavanja kumovali su lični animoziteti, ali i nepremostive prepreke iz prošlosti, saglasni su sagovornici našeg portala.
Opozicija rizikuje da deo glasova bude bačen, što je neodgovorno i neozbiljno, jer ti mandati mogu da budu presudni u formiranju vlasti, kaže Stojanović.
"'Srbija protiv nasilja' je izuzetno široka lista koja je uhvatila sve relevantne stranke na tom polu, ali su mogli da uključe i manje partnere koji će samostalno na izbore", kaže Stojanović.
Umesto zajedno, Novi DSS i POKS, kao i Dveri i Zavetnici će na izbore odvojeno. Sudeći po tvrdnjama aktera pregovora, smetnja dogovoru bio je zahtev Novog DSS-a o saradnji sa Đilasom nakon izbora.
To je potvrdio i lider Narodne stranke Vuk Jeremić, koji je istakao da se ta partija zalagala "da bude jedna kolona državotvornih parlamentarnih stranaka, da bi to bio najodgovorniji korak u ovom trenutku imajući u vidu neposrednu opasnost od sprovođenja u delo francusko-nemačkog plana za nezavisnost 'Kosova'".
Ipak, Novi DSS i Zavetnici imali su nepremostive razlike, objasnio je Jeremić za TV Prva.
"Novi DSS je insistirao da u koalicioni sporazum uđe klauzula da ćemo sa Đilasom i njegovom listom posle izbora praviti vlast u Beogradu, nije hteo od toga da odustane. Zavetnici nisu hteli ništa i uprkos naporima da se postigne zajednički plan iz nacionalnih interesa, prevagnuli su nažalost neki drugi, stranački interesi i sad nastupamo kako nastupamo", rekao je Jeremić.
Stanković ukazuje da je zanimljivo to što je Miloš Jovanović spreman na saradnju sa Đilasom, uprkos što je veliki animozitet DSS-a i Demokratske stranke obeležio jedan politički period u Srbiji.
"Desnica nije ni mogla da ide zajedno, to je bilo više očekivanje nekih intelektualaca. Jovanović ima neskrivene liderske ambicije, sa druge strane Obradović i Stamenkovski ne misle tako", ističe Stanković.
Stojanović pak smatra da je to mogla i morala da bude zajednička lista, zajedno sa Narodnom strankom Vuka Jeremića i suverenistima, ali i svim akterima tog političko-ideološkog spektra.
"Ona je trebalo da se ujedini još u januaru kada je prihvaćen francusko-nemački plan i da to bude okosnica dogovora", kaže Stojanović.
Ni SNS nije uspeo da ukrupni snage pred ove izbore, iako je dosadašnji lider naprednjaka Aleksandar Vučić više puta najavljivao formiranje Narodnog pokreta za državu.
Ipak, izgleda da je vladajuća stranka jedina spremno dočekala izbore, pa je proteklog vikenda već održala prvi predizborni skup u Leskovcu.
