Srbija i Balkan
Proglašenje Ustava iz 2006: Neka bude s Božjim blagoslovom, na opšte dobro svima, pa i nama
Srbija je tog 8. novembra posle 103 godine dobila Ustav kao samostalna država, a u preambuli ovog najvišeg pravnog akta potvrđeno je da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo naše zemlje
Aklamacijom i intoniranjem državne himne "Bože pravde" u Skupštini Srbije na današnji dan pre 17 godina proglašen je novi Ustav Republike Srbije sa preambulom u kojoj je potvrđeno da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo naše zemlje.
Proglašenju novog Ustava prisustvovali su tog 8. novembra 2006. godine predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, ministri u vladi, patrijarh Pavle sa članovima Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, predstavnici verskih zajednica, članovi diplomatskog kora.
"Ovo je danas svečani čin, ali ne samo to, već i istorijski. Srbija posle 103 godine dobija Ustav kao samostalna država, dobija jedan dobar, demokratski ustav. Do njega nije došla brzo, već temeljno, najširim političkim konsenzusom", rekao je povodom proglašenja novog Ustava tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica.
Ovaj najviši pravni akt zemlje, prethodno je usvojila Narodna skupština Srbije na posebnoj sednici održanoj 30. septembra 2006. godine, a zatim su ga svojim glasovima podržali i građani na referendumu, koji je trajao dva dana, 28. i 29. oktobra. Nakon toga usledilo je svečano proglašenje u Skupštini Srbije.
Danas se proglašenje novog Ustava verovatno najviše pamti po tome što je na referendumu svoj glas podrške dao tadašnji patrijarh srpski Pavle. Bio je to prvi i jedini put da je poglavar Srpske pravoslavne crkve iskoristio svoje građansko pravo i izašao da glasa.
"Neka bude s Božjim blagoslovom, na opšte dobro svima, pa i nama", rekao je patrijarh Pavle ubacujući svoj glasački listić u kutiju.
Prethodno je i najviše telo Srpske pravoslavne crkve, Sveti arhijerejski Sabor pozvalo građane da glasaju na referendumu. Sam poglavar srpske crkve, glasao je drugog dana u trenutku kada je bilo neizvesno da li će dovoljan broj građana izaći na referendum.
Naime, prvog dana glasanja na referendum je izašlo oko 17 odsto glasača, da bi drugog dana procenat bio višestruko uvećan. Na kraju, na referendum je izašlo 54 odsto građana, a 53 odsto njih podržalo je novi Ustav.
Mnogi danas navode da je upravo patrijarh svojim izlaskom na glasanje podstakao brojne građane da učine isto, dok je deo političkih stranaka, poput LDP-a, smatrao da je velika izlaznost popodne i uveče drugog dana proizvod izborne krađe.
Iako optužbe kakve je tada izneo LDP nisu strane ni danas u političkim životu Srbije i uvek ostavljaju prostor za sumnju, treba se setiti sahrane patrijarha Pavla i nepregledne kolone ljudi koja se protezala od Saborne crkve duž Knez-Mihailove ulice i u kojoj su građani satima stajali da se oproste od poglavara SPC. To je samo jedan vidljivi znak ogromnog ugleda i poverenja koje je uživao u srpskom narodu.
Donošenje novog Ustava pratila je burna rasprava o pojedinim njegovim odredbama i načinu na koji je donet.
Deo stranaka, Liberalno-demokratska partija (LDP), Liga socijaldemokrata Vojvodine, Građanski savez Srbije i Socijademokratska unija, pozvale su građane da bojkotuju referendum, a zamerke je imao i deo nevladinih organizacija.
Ocenjivalo se u tim kritikama da je Ustav donet na netransparentan način, da se prebrzo usvaja, da Vojvodini nije dato dovoljno autonomije, ali i da je nepotrebna preambula o Kosovu i Metohiji. Citirali su se zapadni mediji koji su zlurado tvrdili da je novi Ustav "smokvin list za gubljenje Kosova i Metohije" i da su pokušaji da se ovaj deo teritorije Ustavom sačuva i učvrsti kao deo teritorije naše zemlje osuđeni na neuspeh.
Sedamnaest godina kasnije, bez obzira na široko podržavanu samoproglašenu nezavisnost, tzv. Kosovo nije ostvarilo svoje ciljeve da postane nezavisna država, a visoki srpski zvaničnici, kada iznose pozicije Srbije o tome da nikad neće priznati "Kosovo" pozivaju se, između ostalog, upravo na Ustav iz 2006. godine.
