RT Balkan analiza: Kakva je budućnost pregovora Beograda i Prištine?

Dramatičan razvoj jučerašnjih događaja u selu Banjska na KiM, koji je rezultirao ubistvom jednog kosovskog policajca i trojice Srba, dodatno je zaoštrio situaciju na terenu, ali je stavio znak pitanja i na budućnost pregovora Beograda i Prištine. 

Ni dve nedelje nisu prošle od sastanka u Briselu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija, a napetosti na severu južne srpske pokrajine planule su takvom žestinom, kao da pregovora nikada nije ni bilo.

Zvanični Beograd je poručio da je za sve odgovoran Kurti, koji, kako su naveli, sprovodi politiku etničkog čišćenja Srba sa KiM, dok iz Prištine uzvraćaju tvrdnjama da je jučerašnje napade finansirao Beograd.

U međuvremenu, posrednici u dijalogu zahtevaju da se dijalog nastavi po svaku cenu - mada cenu, svakako, ne plaćaju oni. 

Beograd nema čemu da se nada

Diplomatski pregovori, ipak, podrazumevaju kakav-takav stepen poverenja između strana, a takvo poverenje između Beograda i Prištine u ovom trenutku ne postoji, ocenjuje za RT Balkan predsednik Pokreta za odbranu Kosova i Metohije Miloš Ković.

Neophodno je, prema njegovim rečima, i da se postavi pitanje poverenja Beograda prema Briselu i Vašingtonu, "da ne spominjemo Berlin, London ili Pariz".

"Zemlje koje su bombardovale SR Jugoslaviju, koje drže oružane snage na tlu KiM - a KiM su de fakto i de jure deo Srbije - to su zemlje koje danas glume nepristrasne posrednike u pregovorima. I upravo su najnoviji događaji pokazali koliko su predstavnici tih NATO zemalja brzi u osudama Srba, a koliko su spori u osudama albanskog terorizma, koji se gotovo svakodnevno dešava nad Srbima na KiM", ističe Ković.

Kaže da nije optimista kada je u pitanju budućnost briselskog procesa, mada dijalog mora da se vodi, bar da bi se umanjile tenzije. 

"Najgore je to što se Srbija neprekidno suočava sa istim onim modelom ponašanja sa kojim se suočila Rusija posle Minskih sporazuma, što znači da se sporazumi ne poštuju. Ako je sve počelo Briselskim sporazumom koji prištinska strana ne poštuje, onda nema nikakvog razloga da Srbija i dalje insistira na Zajednici srpskih opština, koja je deo tog paketa iz 2013. godine", navodi naš sagovornik.

S obzirom da Priština ne razmatra čak ni taj najmanji činilac (ZSO), te da ni najmanje popuštanje ne dolazi u obzir, to pokazuje da "Beograd u pregovorima ovakvog formata nema čemu da se nada". Dodaje i da je očigledno da nekome odgovara stalna eskalacija sukoba i da "to nije samo Aljbin Kurti". 

Pregovaračka pozicija Srbije je potpuno uništena

Da su prognoze za nastavak dijaloga prilično mračne, ističe za RT Balkan Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji navodi da "nije ništa očekivao ni od dosadašnjeg dijaloga, koji je rezultirao francusko - nemačkim planom i Ohridskim dogovorom".

Proroković kaže da ne vidi način da Aleksandar Vučić izađe iz ove situacije. 

"On je ucenjen čovek i naša pregovaračka pozicija posle ovog juče je potpuno uništena. Ne znam šta to više može da se brani i na koji način. Mnogo je teška situacija za Srbiju i jedini način je da se potpuno menja celokupan koncept, ali ova vlast to ne može. Oni iz ovih cipela ne mogu da izađu", smatra naš sagovornik. 

Biće to jedna velika agonija za Srbiju, dodaje, jer "zbog pristajanja na francusko-nemački plan nema prostora da se bilo šta uradi". Događaje od juče ocenjuje kao "tragediju i političku blamažu".

"Već drugi dan naši mediji više izveštavaju o događajima u Donbasu nego o dešavanjima na KiM. Da se ovako ćuti, da se ne zna ni šta se desilo... to će nas skupo koštati", predviđa Proroković. 

Kopromis je već napravljen 

S obzirom da ionako neizdrživa situacija za Srbe na severu KiM preti da postane sve gora, ako ne i pogubna, potrebno je ipak naći način da se napetost smiri. 

Za to je, nesumnjivo, potreban dijalog, ali glavna tema razgovora ne bi trebalo da budu Briselski sporazumi, smatra Ković, već ispunjenje Rezolucije 1244 UN.

Podseća da u toj Rezoluciji - koja je jedini zvanični međunarodno-pravni dokument koji se odnosi na ovu materiju - jasno stoji da Srbija ima pravo na svoje oružane snage u ograničenom broju na KiM i "da je budućnost KiM u suštinskoj autonomiji u sastavu (nekada) SR Jugoslavije, a danas Srbije".

"To je jedini cilj i jedini dokument i jedini kompromis - koji je već napravljen, jer Rezolucija 1244 je kompromis", ističe Ković, dodajući da to što se situacija iz dana u dan pogoršava i to što srpska strana neprekidno popušta ne znači da je Rezolucija 1244 izgubila na pravnoj utemeljenosti i realnosti.

Međunarodno pravo i Ustav Srbije ne gube relevantnost, poručuje naš sagovornik.

"Moraju jasno da se definišu ciljevi Srbije i crvene linije ispod kojih se ne ide. U ovom trenutku to je nevidljivo", sumira Ković osnove na kojima bi trebalo da se postavi pregovaračka pozicija Srbije. 

On podseća i da Srbija sve vreme govori samo o severu KiM, a da se gotovo nigde ne pominje srpski narod južno od Ibra, gde živi većina našeg naroda na KiM i gde se nalaze naše glavne svetinje.

"Dakle, mora u fokus razgovora da se vrati celina KiM i Savet bezbednosti UN i njegova Rezolucija. To je polazna tačka. Srbija bi možda trebalo da postavi svoje prioritete u pregovorima na još višu lestvicu, da bi imala u čemu da popušta. Ukoliko je to samo zahtev za formiranje ZSO, unutar kosovskog pravnog sistema, to nije nikakav kompromis - to je kapitulacija", zaključuje Ković.