Srbija i Balkan
Izborna matematika: Koliko je (ne)stabilno biračko telo prozapadnih stranaka (GRAFIKA)
Decenijama se Srbima obećava brz ulazak u Evropsku uniju, "samo" dok ispuni milion i jedan uslov, što je uticalo na pad podrške strankama koje zastupaju prozapadnu politiku
Demokratska stranka (DS) decenijama je bila okosnica proevropske politike u Srbiji, ali je poslednjih godina zbog mnogobrojnih partijskih raskola postala politički beznačajna.
Zavedeni idejom o brzom ulasku Srbije u Evropsku uniju, birači su od izbora do izbora glasali za izmenjen DS ili partije nastale iz nje.
Deo članstva je zbog ličnih loših odnosa osnivao svoje partije koje su nicale i gasile se od izbora do izbora. Sve to je uticalo na biračko telo.
Od Đinđića i Tadića, do Đilasa i Marinike Tepić
U poslednjih deset godina, odnosno na pet poslednjih parlamentarnih izbora, podrška birača strankama koje promovišu prozapadnu politiku značajno opada.
Na izborima 2012. okosnicu ove opcije činio je DS pod vođstvom Borisa Tadića.
Tada je ova stranka osvojila više od 860.000 glasova. Čedomir Jovanović, koji se predstavljao kao autentični naslednik Zorana Đinđića u koaliciji sa Vukom Draškovićem imao je više od 255.000 glasova, što će biti neponovljivi uspeh.
Jednu od prozapadnih struja predvodio je Mlađan Dinkić koji je svoju G17 plus preimenovao u Ujedinjene regione Srbije i osvojio više od 210.000 glasova.
DS će promeniti lidera, pa Dragan Đilas na izborima 2014. beleži veliki pad podrške.
Tadić će na birališta u koaliciji sa Nenadom Čankom i zajedno osvajaju više od 204.000 glasova. I Dinkić beleži pad od 109.000 glasova, dok je novo lice u politici Saša Radulović odneo 74.000 glasova.
Ovaj dotadašnji ministar napraviće veliko iznenađenje na izborima 2016. kada će osvojiti više od 227.000 glasova i iza sebe ostaviti DS koji je tada vodio Bojan Pajtić.
Tadić će na izbore u koaliciji sa Čankom i Čedomirom Jovanovićem, ali beleži pad od 189.000 glasova.
Novo lice na ovim izborima je bivši član DS-a Borko Stefanović sa 35.000 glasova.
Propali bojkot
Uprkos sastancima uz evropske posrednike o izbornim uslovima na Fakultetu političkih nauka, ovaj deo opozicije ujedinjen u Savez sa Srbiju donosi odluku da bojkotuje izbore 2020. godine.
Napominjemo da je deo Saveza za Srbiju bio i Pokret Dveri koji je zbog približavanja Draganu Đilasu ostao bez dela članstva.
Predstavnici prozapadne opozicije su se nadali da će njihov bojkot i to što su izbori održani u vanrednom stanju, uvedenom zbog pandemije korona virusa, biti dovoljno veliki da ospori legitimitet skupštinskog saziva, ali se završilo bez predstavnika prozapadne pozicije u parlamentu.
Član DS-a Goran Ješić kasnije je priznao da je bojkot bio najveća glupost na svetu.
Prozapadne stranke na izborima 2022. nastupaju u koaliciji Ujedinjeni za pobedu Srbije, a nosilac liste je bila Marinika Tepić. Osvajaju više od 520.000 glasova. Tadić je učestvovao i na ovim izborima, ali beleži tek nešto više od 63.000 glasova.
Novu opciju na izborima predstavljala je koalicija Moramo čiju okosnicu čini pokret "Ne davimo Beograd", a koja osvaja 178.000 glasova.
Prozapadne stranke će na izborima 17. decembra nastupiti na listi "Srbija protiv nasilja", po nazivu protesta koji su prisvojili, a nosioci su Miroslav Aleksić i Marinika Tepić.
