Srbija i Balkan
Izborna matematika: Koliko je (ne)stabilno biračko telo vladajućih stranaka (GRAFIKA)
Iako politikologija spada u grupu društvenih nauka, kada na red dođu izbori pretvara se u matematiku u kojoj često dva plus dva ne budu četiri, već dobiju neku drugu vrednost
Srbija se sprema za nove parlamentarne izbore 17. decembra, raspisane tri godine pre redovnog glasanja.
U poslednjih 10 godina pet puta se glasalo za poslanike, a vlast je formirana oko Srpske napredne stranke (SNS) uz Socijalističku partiju Srbije (SPS) i Savez vojvođanskih Mađara (SVM).
Biračko telo ovih stranaka nije svih tih godina bilo isto. Glasači često od izbora do izbora menjaju svog favorita. Stručan naziv za ovu izbornu kolebljivost je izborna volatilnost.
Postoji način da se kolebljivost izračuna, na osnovu Pedersenovog indeksa. Međutim, ako bismo počeli da ga objašnjavamo, ne samo da bi mnogi odustali od daljeg čitanja teksta, nego bi možda odustali i od izlaska na izbore.
Važno je ipak napomenuti da što je manja kolebljivost birača, to je veća stabilnost partijskog sistema neke države.
Kako se menjalo biračko telo poslednjih 10 godina
SNS je na vlast došla 2012. godine, a nosilac liste bio Tomislav Nikolić, koji je bio i kandidat za predsednika države. Nakon toga, nosilac svih izbornih listi je Aleksandar Vučić.
Najveći broj glasova su osvojili 2020. godine – skoro dva miliona, dok je na prethodnim izborima SNS zabeležio nešto lošiji rezultat.
Druga stranka koja je u poslednjih 10 godina konstantno na vlasti je SPS koja je na izbore išla u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom.
SPS ima stabilno biračko telo koje se broji do 440.000 glasova. Najveći izborni uspeh su zabeležili 2012. godine, kada su osvojili skoro 567.000 glasova.
Najlošiji rezultat zabeležen je 2020. godine kada su imali nešto više od 334.000 glasova. Lider Ivica Dačić je tada bio ministar spoljnih poslova, ali nije uspeo da kod birača naplati trud uložen u povlačenje priznanja "Kosova".
Na izborima 2022. SPS je uspela da povrati čak 100.000 glasača, uprkos tome što je Dačić na tim izborima učestvovao sa pozicije predsednika Skupštine, koja je manje vidljiva biračima.
SVM deo je vlasti u poslednjih pet izbornih ciklusa. Broj njenih glasača varira od 60.000 do preko 70.000 glasova. Najbolji rezultat zabeležila je 2014. godine od preko 75.000. Njen dosadašnji lider Ištvan Pastor bio je prepoznatljivo lice stranke, a na novim izborima predstavljaće je Balint Pastor.
Glasanje na Kosovu i Metohiji
Koliko se stanovnika iselilo iz južne srpske pokrajine govore i brojevi o glasačima na tom prostoru. Pravo glasa 2012. godine imalo je više od 113.000 ljudi, dok je 2022. taj broj pao na nešto više od 93.000.
Srbi su na izbore na KiM izlazili u brojkama do čak 55.000, ali se to promenilo na prošlim izborima.
Naime, 2022. godine samoprozvani premijer u Prištini Aljbin Kurti nije dozvolio održavanje izbora na prostoru Kosova i Metohije.
Srbi sa Kosmeta su morali da glasaju u Vranju i Raškoj. To je uticalo na izlaznost, pa je glasalo manje od 20.000 ljudi.
Najviše glasova dobio je SNS, nešto više od 12.000. Ovo je osetan pad u broju glasova SNS-a koji je na prethodnim izborima na KiM imao više od 46.000 glasača što je doprinelo i lošijem ukupnom rezultatu te stranke.
