RT Balkan analiza: Koliko je značajan godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju?

Evropska komisija objaviće danas godišnji izveštaj o Srbiji za 2023. godinu u kome se analiziraju različiti aspekti procesa proširenja i stepen napretka Srbije na "evropskom putu".

U pitanju je dokument od najveće važnosti za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji, što objašnjava veliki stepen zainteresovanosti sa kojim se takvi izveštaji dočekuju. 

Od 2020. godine, kada je prihvaćena nova metodologija pristupnih pregovora, pregovaračka poglavlja su grupisana u šest klastera, od kojih je Srbija za sada otvorila dva. 

Interes javnosti postoji, ali neizvesnosti uglavnom nema. To su pokazali i delovi izveštaja u koje su pojedini mediji imali uvid. Tako je Radio Slobodna Evropa (RSE) preneo da se, pored napretka ili ograničenog napretka na nekim poljima (pravosuđe, mediji...), od Srbije i dalje zahteva dodatni napor u normalizaciji odnosa sa Prištinom i uvođenje restriktivnih mera Rusiji. 

Glavni uslovi: KiM i sankcije Rusiji

Izveštaji EK su veoma važni, jer na osnovu njih donosi odluka o napretku, odnosno o otvaranju novih klastera, ističe za RT Balkan bivši diplomata Zoran Milivojević.

On navodi da "ograničeni napredak" suštinski i nije neki napredak, to jest predstavlja "najniži napredak u smislu kvaliteta, ali da je ipak primećen u poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, bezbednosti, kriminala, korupcije i slično. 

Po njegovim rečima, "ograničeni napredak" je istaknut i u prethodnom izveštaju, ali on samo pokazuje da postoji neka dinamika. S druge strane, Srbija ima poseban status i posebne političke uslove koje drugi nemaju. 

"Kad bi se držali Kopenhaških kriterijuma onda bi, ako postoji politička volja, mogli da nam otvore jedan klaster. Međutim, glavni uslovi u našem slučaju su sa jedne strane Kosovo i Metohija, a sa druge sankcije Rusiji i odnosi sa Kinom, tako da tu nema napretka i ne treba ništa očekivati na Samitu u decembru", ističe Milivojević.

Srbija spremna za novi klaster, nedostaje politička volja

Izveštaji EK predstavljaju najvažnije godišnje analize svega što se radi u reformskom procesu i na osnovu njih će se sprovoditi reforme i u narednoj godini, potvrđuje za RT Balkan i Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.

To je značajan alat vlastima, civilnom društvu, međunarodnim organizacijama, članicama EU i samoj Evropskoj komisiji, da prate u kojoj meri se neka zemlja približava i harmonizuje sa evropskim zakonodavstvom i šta se od nje očekuje, objašnjava Mijačić.

"Najvažniji je klaster koji se zove Osnove, koji uključuje poglavlje 23 i 24: to su osnovna ljudska prava, bezbednost, pravosuđe, dakle sve ono što je vezano za funkcionisanje države u smislu pravičnosti. Kod Srbije postoji dodatni zahtev - normalizacija odnosa sa Prištinom i uspeh u dijalogu koji vodi Miroslav Lajčak. Dodatni uslovi postoje i kod drugih zemalja npr. za BiH ili Gruziju, dok se za Ukrajinu i Moldaviju preporučuje početak pregovora bez ikakvih uslovljavanja", navodi naš sagovornik. 

S obzirom da su njima vrata otvorena zbog geopolitičke situacije i rata u Ukrajini, očekuje se da će to povući i zemlje Balkana, naročito Srbiju, da malo brže rade na reformama.

Prema njegovim rečima, za sva poglavlja koja je Srbija otvorila postoje akcioni planovi i takozvana merila koja treba da ispuni.

"To je najsimptomatičnije u poglavljima 23 i 24 gde su data jasna merila, po kojima se ide birokratski: dok se merila ne ispune, poglavlje se ne zatvara. Zatim bi trebalo da zatvorite sva poglavlja da biste uopšte došli do mogućnosti za članstvo", kaže Mijačić.

Zbog toga, dodaje, taj proces oduzima puno vremena i prilično je "iscrpljujući". 

U narednim danima možemo da očekujemo više javnih čitanja izveštaja i konferencija za štampu koje se tiču tog dokumenta, tokom kojih će se analizirati "svako napisano slovo".

Mijačić ističe da na osnovu izveštaja Evropske komisije, Evropski savet donosi političke odluke.

"Srbija se nada da će dobiti mogućnost da pregovara o klasteru koji se odnosi na konkurentnost. Ona je spremna da otvori taj klaster, ali nedostaje politička volja. Ako bude došlo do nekog progresa u procesu dijaloga, onda će otvoriti taj klaster, u suprotnom, ne verujem da će Srbiji u decembru dati tu mogućnost. Najverovatnije ćemo čekati još šest meseci, ili godinu dana", zaključuje Mijačić.