Brnabić: Srbija napredovala u svim oblastima u izveštaju Evropske komisije

"Izveštaj Evropske komisije predstavlja presek onoga šta smo mi uradili poslednjih 12 meseci da približimo naš pravni okvir evropskom, najvažnija stvar je da je EK prepoznala Srbiju u procesu evropskih integracija i da u izveštaju ne postoji oblast u kojoj je zabeleženo nazadovanje Srbije", izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić govoreći o Izveštaju EK o Srbiji.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre predao je danas predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić Izveštaj EK o Srbiji.

Evropska komisija je prepoznala jasan napredak Srbije u procesu evropskih integracija, dodala je ona. 

"U izveštaju ne postoji nijedna oblast gde je zabeleženo nazadovanje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, u svim oblastima je zabeležen neki napredak. Izveštaj predstavlja presek stanja stvari, šta smo uradili u poslednjih godina dana da približimo naše zakonodavstvo evropskom pravnom okviru i evropskom zakonodavstvu", objasnila je Brnabić.

Kako je dodala u tri oblasti imamo stagnaciju, a jedna od njih je ribarstvo.

Što se tiče reforme pravosuđa, konstatovan je izvestan napredak, što je viša ocena u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. Preduzet je niz koraka kako bi se smanjio prostor za politički uticaj na pravosuđe.

Ona je navela da će joj u fokusu biti donošenje Strategije za borbu protiv korupcije, napominjući da se u izveštaju konstatuje ograničen napredak u borbi protiv korupcije.

Naš izbor

RT Balkan analiza: Koliko je značajan godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju?

Brnabić je navela da je što se tiče ekonomije, Srbija na dobrom nivou pripremljenosti i ostvarila je izvestan napredak, kako se navodi u izveštaju, dodajući da je to bolje nego prošle godine.

"Prema ekonomskim kriterijumima povećana je ocena za evrointegracije. Srbija je ostvarila dobar napredak u transformaciji u privredi i ovo je prvi put da je konstatovan napredak u ovoj oblasti na ovaj način", istakla je Brnabić.

Ona je rekla da se u izveštaju konstatuje da je došlo je do reformi u upravljanju društvenim preduzećima 2023, a posebno u sektoru energetike.

"Rekli su nam da je Zakon o upravljanju državnim preduzećima korupcionaški, a mi smo dobili najviše ocene od EU za njega. Svi oni koji govore da su proevropski nastrojeni koriste tu agendu za sopstvene političke svrhe, napadaju nas i kada radimo na reformama sa EU", navela je Brnabić.

Što se tiče spoljne politike, kako je napomenula, tu u izveštaju EK nema ni napredovanja, ali ni nazadovanja.

"To je zbog toga što nismo uveli sankcije Ruskoj federaciji, ali nemamo nazadovanja, prošle godine smo imali nazadovanje, ove ne. Donekle to je pozitivan osvrt u ovom izveštaju", rekla je premijerka.

Napomenula je i da se konstatuje, kada je u pitanju dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, da je Srbija ostala posvećena i angažovana u dijalogu.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da je u osnovi svih odluka koje je Evropska komisija donela, a vezano je za izveštaj EK o Srbiji za 2023. je da proširenje zauzima centralno mesto u politici EU, i dodao da prilika postoji i treba je iskoristiti.

"Moramo da radimo više i napornije unutar EU u zemljama kandidatima kako bismo ostvarili cilj - poruka je da prilika postoji i da treba da je iskoristimo", rekao je Žiofre i dodao da je to deo mnogo šireg paketa proširenja koji je danas EK usvojila.

Žiofre je rekao da je premijerki predao sa ovim izveštajem i novi Plan rasta za Zapadni Balkan koji je bio deo ovog paketa, a za koji je EK predložila da se opredeli 6 milijardi evra, 2 milijarde bespovratne pomoći dok su četiri povoljni zajmovi.

"Ključna poruka koja je došla iz Brisela je da ovo nije paket kao svake godine, drugačiji je, istorijski je. Komisija je preporučila otvaranje pregovora sa dve zemlje, Ukrajinom i Moldavijom i spremnost za otvaranje pregovora sa njima po određenim uslovima, kao i da se dodeli kandidatski status Gruziji i ovaj Plan rasta za Zapadni Balkan", rekao je Žiofre.

Upitan o medijskim zakonima oko kojih je bilo mnogo rasprave u srpskoj javnosti, Žiofre je istakao da se u izveštaju jasno kaže da su preduzeti određeni pozitivni koraci kada je reč o nezavisnosti REM-a, transparentnijem sufinansiranju, kodifikaciji Saveta za štampu.

"Moraju da se poštuju pravila državne pomoći i ona koja se tiču koncentracije koja moraju da se primene na medijski sektor. Gledaćemo kako će se sprovoditi ovaj zakon. Postoje određene pravne tekovine EU koje nisu integrisane u ove zakone, a takođe očekujem nove zakona na nivou EU koji će imati uticaja i na Srbiju", rekao je Žiofre.

On je istakao da je "ključno da je Vlada Srbije usvojila medijski strategiju, to je dobar dokument, počećemo da radimo na budućem akcionom planu".