Srbija i Balkan
Hoće li 30. novembra početi popis u CG: Spajić prihvata sve sem odlaganja, šta traži opozicija?
U 17 zahteva koje je početkom oktobra ispostavio DPS traži se, pored ostalog, i "prisustvo predstavnika opozicije prilikom obilaska domaćinstava pri vršenju popisa"
Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je da su i Vlada Crne Gore kao i agencija za statistiku Monstat "apsolutno spremni da prihvate sve zahteve opozicije u vezi sa popisom stanovništva, osim datuma", jer, u vladi "nisu naišli na validne razloge zašto bi taj proces trebalo odložiti".
Spajić je na pitanje novinara da li će do 30. novembra, za kada je popis zakazan, vlada, odnosno Skupština stići da izmene Zakon o popisu rekao da vremena ima dovoljno, da je izmena zakona potrebna prvenstveno radi softvera kao i da bi provera podataka građanima "bila ograničena na tri do četiri škakljiva pitanja za koja imaju posebno interesovanje".
Spajić je precizirao i da bi novim konkursom za popisivače bili obuhvaćeni oni koji nisu bili u prva dva poziva i da će biti dopunjene popisne komisije. Dodao je i da "ako postoji politička volja da se ide u drugom pravcu, ne može ništa da uradi po tom pitanju".
Iz redova opozicije za sada nema odgovora na Spajićevu novu ponudu koja je došla posle niza sastanaka u Podgorici između predstavnika vlasti i opozicije, nevladinog sektora, nacionalnih manjina.
Barem u ovom trenutku nije do kraja jasno ni koje su sve zahteve predstavnici opozicije izneli Spajiću, posebno na sastanku koji je održan 1. novembra, nekoliko sati pošto je u Skupštini izglasana nova Vlada Crne Gore. V.d. predsednika DPS-a Danijel Živković posle tog sastanka rekao je tek da će "bojkotovati popis ako ne budu ispunjeni svi njihovi uslovi".
"Osnovni cilj je da se dobiju tačni i relevantni podaci. To smo saopštili Spajiću. Naš cilj je da se popis održi", rekao je Živković koji nije govorio detaljnije o uslovima.
Sem opaske da je "sastanak kod premijera bio koristan", ni drugi predstavnici opozicije nisu govorili o detaljima niti o konkretnim zahtevima. Preneli su, pored ostalog, da žele "da imaju maksimalno poverenje u popisivače i mehanizme kontrole popisnih komisija, kao i da imaju adekvatno softversko rešenje da kontrolišu proces" ne navodeći šta to konkretno znači za tehnička i zakonska rešenja.
Ni ministar za ljudska i manjinska prava Fatmir Đeka nije ulazio u detalje, rekao je da su na sastanku date "različite ideje kako bi se došlo do konsenzusa", odnosno do rešenja "koja su prihvatljiva za sve".
Jedini konkretni zahtevi opozicije koji su do sada izašli na svetlo dana su oni koje je DPS 12. oktobra ove godine, najavljujući bojkot popisa, objavio i koji su sadržani u 17 tačaka, "koji bi trebalo da budu ispunjeni kako bi odustali od bojkota". Za sada se ne zna u kojoj su meri zahtevi opozicije izneti Spajiću 1. novembra saobrazni zahtevima DPS-a.
Prema onome što je objavljeno, u prvoj od 17 tačaka, DPS traži odlaganje popisa za najmanje šest meseci, odnosno "dok se ne steknu uslovi za uspešno sprovođenje, kako rezultati ne bi bili osporavani ni u domaćim ni u međunarodnim krugovima". Dalje, traži se ocena ustavnosti Zakona o popisu, zatim usklađivanje sa drugim pravnim aktima CG istog ranga kao i sa međunarodnim standardima i propisima. Zahteva se i da se posebna pažnja obrati na preporuku 77 Evropske komisije UN iz 2020. godine u kojoj se navodi da "popis treba izbegavati u izbornim godinama kao i u periodu političke nestabilnosti".
DPS dalje podseća da je Zakon o popisu donet pre gotovo godinu dana a da još uvek nema podzakonskih akata ili javnost sa njima nije upoznata. Traži se ispunjavanje člana 22 Zakona o popisu prema kome je Uprava za katastar dužna da najkasnije tri meseca pre popisa pripremi tehničku dokumentaciju i podseća da granice između opština Podgorice, Tuzi i Zete još uvek nisu jasno određene.
DPS dalje traži uvođenje obaveznog internog i eksternog monitoringa procesa popisa uz unutrašnju kontrolu svih opozicionih, naročito parlamentarnih partija kao i eksternu kontrolu Eurostata.
"Omogućiti predstavnicima opozicionih partija paritetno učešće u sprovođenju popisa u popisnim komisijama (najmanje dva predstavnika opozicije) na mestu preuzimanja rezultata na nivou lokalnih uprava kao i na nivou Uprave za statistiku ali i kroz njihovo prisustvo prilikom unošenja i brojanja rezultata popisa", stoji u zahtevima DPS-a i posebno naglašava da treba omogućiti "prisustvo predstavnika opozicije prilikom obilaska domaćinstava pri vršenju popisa".
Traži se i da vlasti "pristupe zaštiti građana od političkog uticaja od strane različitih organizacija na njihovo opredeljivanje tokom sprovođenja popisa".
O uslovima popisa bilo je reči i na opozicionom protestu, 30. oktobra uveče, odmah po izboru Andrije Mandića za predsednika Skupštine Crne Gore. Uz zahtev da se popis, u tom trenutku još uvek zakazan za 1. novembar odloži, rečeno je da će "popis bez kontrole biti iskorišćen za falsifikovanje rezultata naročito u oblasti nacionalnog i verskog izjašnjavanja". Na skupu se čula poruka Spajiću da ima dve mogućnosti – "ili da odloži popis i ispuni sve zahteve opozicije ili će se suočiti sa žestokim bojkotom popisa".
Inače, kampanja bojkota popisa koji predvodi DPS i dalje traje. "Bojkotujem falš popis – dakle postojim", "Nijesmo doma, dođite dogodine", "Na popis ćemo kad se vojska na Kosovo vrati", parole su koje su i dalje u opticaju u pozivima na bojkot.
