Ko kontroliše nebo iznad Balkana? Srbija nadzire Crnu Goru, Mađarima "Kosovo" na tenderu

Na nebu iznad Balkana prilična je gužva – od istoka ka zapadu, severa ka jugu i obrnuto, svakoga dana preleću hiljade aviona. A da nebo nema granice, pokazuje i činjenica da zemaljske međe, kada je reč o vazdušnom prostoru ne znače ništa, pošto se jurisdikcije kontrole letenja ne poklapaju uvek sa državnim granicama.

Srbija i Crna Gora odavno su se tako, izdelile koliko su mogle, ali nebo cepkale i graničile nisu. I dan danas vazdušni prostor dve države, nadzire SMATSA, odnosno zajednička Kontrola letenja Srbije i Crne Gore. Pero, iz čuvene serije "Volim i ja nerandže no trpim" najverovatnije, dakle, radi baš u ovoj službi.

"Osnovna delatnost SMATSA je pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi. One obuhvataju upravljanje vazdušnim saobraćajem (usluga kontrole letenja pripada upravljanju vazdušnim saobraćajem), vazduhoplovno tehničke usluge, usluge vazduhoplovnog informisanja i vazduhoplovno-meteorološke usluge. SMATSA pruža usluge kontrole letenja u vazdušnom prostoru Republike Srbije, u vazdušnom prostoru Crne Gore, kao i u delu vazdušnog prostora iznad međunarodnih voda južnog Jadrana", kažu za RT Balkan iz Kontrole letenja Srbije i Crne Gore.

Još jedno objašnjenje haosa u avio-saobraćaju: Nema dovoljno kontrolora leta

Srbija i Crna Gora još pre izglasavanja nezavisnosti dogovorile su se da će kontrola nad nebom ostati zajednička, objašnjava za RT Balkan osnivač i glavni urednik specijalizovanog portala za avijaciju "Eks Ju aviejšn njuz" Luka Popović.

"Srbija i Crna Gora solidno sarađuju, prihoduju zajedno više novca nego što bi to bilo odvojeno i u obe države se ulaže relativno podjednako. Podgorica je tako kontrolni toranj dobila pre petnaestak godina, pre tri godine je rekonstruisan toranj u Tivtu, a sada je i Beograd dobio novi", objašnjava Popović dodajući da su razlozi za ovaj produženi ortakluk verovatno bili nedostatak kadrova u Crnoj Gori, kao i nedostatak tehnologije.

Uprkos dobroj saradnji ponekad se dešavaju i pomalo bizarne situacije. Tako je na primer, prošle godine ruskom šefu diplomatije Sergeju Crna Gora zabranila prelet avionom kako bi posetio Srbiju.

Pa se bivši premijer Dritan Abazović, čudom čudio "kako smo zabranili Sergeju Lavrovu da prođe". 

Tada je ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić upozorio i da će Evropska unija zahtevati od Crne Gore da kada bude članica ima sopstvenu kontrolu letenja.

"Mi već imamo problem sa susedima koje smo priznali, kao što je Kosovo, zbog toga što imamo zajedničku kontrolu sa drugom državom, pa ne možemo da dobijemo letove sa Kosova. Treba da se pozabavimo time što pre čime bismo i uvećali prihode po tom osnovu", rekao je tada Krivokapić.

Da se bez Srbije ipak ne može tako lako, pokazuje i podatak da je SMATSA, koja tokom letnje sezone nadzire više od 3.600 letova, a zimi oko 2.000 i koordinira sa službama kontrole letenja susednih država, do 2019. godine pazila i na polovinu vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine - i to ortački sa Hrvatskom.

Sarajevo je kontrolu nad svojim nebom zvanično preuzelo 2019. godine, a ovaj posao poveren je agenciji BHANSA. Kako stvari međutim stoje, BiH se nije najbolje u ovom poslu snašla, pa je tako tamošnji delegat u Domu naroda Džemal Smajić juče rekao da je država ponovo izgubila kontrolu nad svojim vazdušnim prostorom, te da je plan da se nadzor ponovo prepusti Beogradu i Zagrebu.

Nije stigao bošnjački ministar odbrane Zukan Helez, ovakve tvrdnje pošteno ni da demantuje i uveri da BiH vidi "svaki avion i svaku letelicu" koja uđe na njihovu teritoriju, a packa je stigla i od Evropske komisije.

"BiH hitno mora da obrati pažnju na nedostatak adekvatno obučenog i kvalifikovanog osoblja, kao i institucionalno struktuiranje u Direktoratu civilne avijacije BiH, zbog povećanog rizika od propusta. Iako je novi menadžment imenovan pre više od dve godine, sa ovim pitanjima se još nije bavio. Ne postoji nikakav napredak u harmonizaciji zakonodavstva sa regulativom EU o pravima putnika. Kako bi obrnula ovaj negativni trend, zvanično Sarajevo mora da poveća stepen nezavisnosti regulatora civilne avijacije", piše u izveštaju Evropske komisije.

Popović potvrđuje da u BiH postoji dosta problema i da "i dalje tu pripomažu i Srbija i Hrvatska iako zvanično Bosna kontroliše nebo".

Uz izuzetke Slovenije, Albanije, Hrvatske i Makedonije, država koje same kontrolišu svoje vazdušne prostore, pitanje kontrole neba Balkana je prilično, dakle, zamršeno.

"Nadležnost kontrole letenja uglavnom prati nacionalne granice, ali to u našem regionu nije uvek slučaj. Razlog su, kako nedostatak kadrova, tako i politički razlozi. Tako na primer Kosovo kontroliše prostor do određene visine, dok viši prostor u kome ima najviše kretanja kontroliše Mađarska, koja je pobedila na tenderu. Sve je to kompjuterizovano, i prati se iz Budimpešte", objašnjava naš sagovornik.

Vazdušni prostor iznad južne srpske pokrajine, naime, prema Vojno-tehničkom sporazumu iz 1999. godine, u nadležnosti je zapovednika KFOR-a, odnosno NATO-a, koji je kontrolu letenja delegirao "Hungarkontrolu".