Veliki kašalj se vraća u Srbiju: Bebe najugroženije, pretnja stiže i iz Hrvatske

U Srbiji raste broj obolelih od velikog kašlja, "bolesti od 100 dana" ili magarećeg kašlja, kako je u narodu poznat, koji najviše pogađa decu uzrasta do dvanaest meseci, ali sve je više i školske dece od deset do četrnaest godina koja su obolela.

Situacija bi dramatično mogla da se pogorša "uvozom" slučajeva iz Hrvatske, gde je do sada u Splitu i Zagrebu registrovano 400 obolele dece i tinejdžera.

Od početka godine do danas u Srbiji je prijavljeno ukupno 157 slučajeva velikog kašlja, pri čemu je najveći broj obolelih registrovan kod nevakcinasane i nepotpuno vakcinisane dece mlađe od 12 meseci, kao i kod osoba uzrasta od 10 do 19 godina, kod kojih je od poslednje doze vakcine sa komponentom protiv velikog kašlja prošlo više od 10 godina, kažu za RT Balkan iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". 

Prošle godine broj obolelih je bio svega pet osoba, i to svi u Vojvodini. 

Naš izbor

Broj obolelih od denga groznice u Evropi raste: Ima li razloga za strah u Srbiji?

Iz ove ustanove navode da je jedan od potencijalnih uzroka broja prijavljenih slučajeva obolevanja od velikog kašlja unapređeni laboratorijski kapaciteti za potvrdu dijagnoze, uz napomenu da se i pre pandemije kovida-19 broj prijavljenih slučajeva na godišnjem nivou u period od 2016. do 2019. godine kretao između 148 i 350.

Bebe najugroženije

Pedijatar Saša Milićević za RT Balkan kaže da ima po dva pacijenta nedeljno sa simptomima velikog kašlja.

U pitanju je, kako kaže, ozbiljna, zarazna bolest disajnih puteva koja se najčešće javlja kod dece, izazivaju je bakterije (Bordetella pertussis i Bordetella parapertussis) a stepen prenosa je značajno veliki.

"Počinje kao banalna infekcija, prve dve nedelje izgleda kao obična prehlada. Mogu da se jave povišena temperatura, malaksalost, curenje sekreta iz nosa i kašalj. Posle pojave prvih simptoma usled sve intenzivnijeg kašlja koji prerasta u zacenjivanje i gušenje, od preteranog napinjanja mogu da se pojave crvene beonjače, petehije, odnosno tačke i popucali kapilari na vratu i gornjem delu tela, pa čak i kila", objašnjava pedijatar.

Dodaje da su najteži pacijenti bebe do 12 meseci života jer kod njih stanje može da postane fatalno.

"Njih moramo da hospitalizujemo i pratimo stanje jer može da dođe do komplikacija, upale pluća, upale uha, upale moždanih ovojnica, konvulzija i encefalopatija", navodi pedijatar.

Prema njegovim rečima, ugrožena su i starija deca školskog uzrasta do 10-12 godina.

"Bolest se lako prenosi kapljičnim putem, ali i dodirivanjem igračaka, ruku i sl.", navodi dr Milićević.

Zbog olakšanog kretanja ljudi, veliki kašalj bi mogao znatno da se raširi i u čitavom regionu. 

Zašto se više niko ne plaši novih varijanti kovida?

"S obzirom da je vakcina najbolja preventiva, savet je da se sprovodi obavezna imunizacija, da roditelji ne puštaju decu u vrtić ili u školu ako vide da ona kašlju, i da umesto toga dođu na pregled kako bi se pravovremeno donela dijagnoza putem brisa, krvne slike i serološki", navodi naš sagovornik.

Poštovati Kalendar imunizacije

Epidemiolog Zoran Radovanović za RT Balkan podseća da je vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja obavezna i da se prema kalendaru imunizacije prve tri doze daju od detetovog drugog meseca do šestog meseca života, posle čega slede revakcinacije (u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole, tj. najkasnije u toku prvog razreda).

"Bolest se decenijama sporadično pojavljivala, ali moguće da je sada češća usled smanjenog obuhvata dece vakcinacijom. Takođe, moguće je i da je došlo do porasta obolelih jer je komponenta u vakcini za pertusis najslabija i daje zaštitu od četiri do šest godina, za razliku od one štiti od tetanusa i do 20 godina. Nekada su u vakcine stavljane mrtve klice, što je dovodilo do neželjenih posledica, ali je zaštita bila bolja nego današnje moderne vakcine. Izmenila se i sama bakterija, pa su se pojavili drugačiji sojevi bolesti", objašnjava Radovanović razloge za veći broj zaraženih.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, 2018. godine bilo je 29 registrovanih slučajeva, 2019. 14, 2020. svega tri, 2021. zajedan manje, dok 2022. nije bilo pojave obolelih.

Vakcinacija je u Srbiji obavezna prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, usvojenog u martu 2016. godine, a kojim se za roditelje i staratelje koji ne vakcinišu svoju decu prepisuju kazne od 30.000 do 150.000 dinara.

Hrvatska otvorila punktove za testiranje i vakcinaciju

Inače, Hrvatski zavod za javno zdravlje otvorio je punkt za testiranje na veliki kašalj, kao u slučaju epidemije kovida-19.

"Isto kao kod korone, drajv in, dođe se s autom na uputnicu i uzima se bris. Rezultati budu isti dan ili najkasnije 24 sata od testiranja. Oko 70 posto je pozitivnih nalaza", napomenula je Dijana Mayer, specijalista epidemiologije.