Srbija i Balkan
Čekajući odgovore na mnoga pitanja: Čemu i kome služi SANU danas?
Znamo li stav SANU o povećanju broja obolelih od raka u Srbiji i mogućoj vezi sa NATO bombardovanjem? Koliko smo mogli čuti SANU u vreme epidemije virusa korona u našoj zemlji, a da nisu bila u pitanju kratka, štura saopštenja?
Srpska akademija nauka i umetnosti daće konstruktivne i primenljive zaključke o evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, o kojem se već vodi rasprava u dva odbora, za Kosovo i Metohiju i za srpsko pitanje.
Ovo je u aprilu ove godine izjavio novi predsednik SANU Zoran Knežević koji je izabran na tu funkciju mesec dana ranije, nakon što je istekao mandat dotadašnjem predsedniku Vladimiru Kostiću.
"Važno nam je da SANU bude prepoznata u javnosti kao institucija koja ima šta da kaže", rekao je tada u intervjuu Tanjugu Knežević čije je polje naučnog delovanja astronomija.
Reč najviše naučne i umetničke ustanove u Republici Srbiji strpljivo se iščekuje, često zahteva i traži, pažljivo meri, ali javnost je, barem za sada, više prepoznaje po periodičnim nagađanjima ko će biti novi članovi SANU nego po njenim stavovima, od kojih se i dalje kao najpoznatiji izdvaja Memorandum iz sada već daleke 1986. godine.
Sa 182 godine istorije iza sebe, Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava danas svoj dan u znak sećanja na 19. novembar 1841. godine kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti sa ciljem da proučava srpski jezik i propagira nauke. Danas, kako kaže njen predsednik, promišlja, između ostalog, budućnost čovečanstva u celini, bavi se proučavanjima veštačke inteligencije, blokčejn tehnologije, bezbednosti na internetu…
Javnost, međutim, i onu širu, ali i stručnu i političku, mnogo više zanima šta će SANU reći o problemima naše sadašnjosti: pre svega Kosovu i Metohiji. U tom smislu, zaključci o evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koje je najavio Knežević, još uvek se čekaju.
Dok se to ne dogodi, ostaje i dalje u sećanju šta je na temu statusa Kosmeta rekao prethodni prvi čovek SANU, Vladimir Kostić, kao i lavina nezadovoljstva koje je njegova izjava izazvala.
Kostić je u intervjuu iz 2015. godine izjavio da je jedina politička mudrost kako "sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo jer ono ni defakto ni dejure nije u rukama Srbije".
Izjašnjavanje SANU o ovom stavu njenog prvog čoveka, zatražio je tada predsednik Srbije Tomislav Nikolić, grupa od 100 intelektualaca zahtevala je Kostićevu ostavku, ispred zgrade akademije organizovani su protesti, kažu prvi u njenoj dugoj istoriji protiv ove institucije, a oštro je reagovao i deo akademika tražeći da se raspravlja o ovim rečima.
Do toga nije došlo, a iz same akademije, kao i od samog Kostića, čulo se objašnjenje da je iznosio svoj lični stav.
Kada je u novembru prošle godine saopštio da se neće kandidovati za treći mandat, u oproštajnom govoru naveo je da "ne bežeći od odgovornosti, pa i pretenciozne slutnje da sam i sam postao smetnja i kamen o vratu Akademije, nadam se da će se mojim odlaskom vrata saradnje šire otvoriti".
Koliko će ta vrata biti široko otvorena "ostaje da se vidi", kako se to u lošem novinarskom maniru kaže, ali valja napomenuti da je novi predsednik SANU Zoran Knežević u jednoj od prvih izjava medijima od stupanja na funkciju, naveo da će okosnicu njegovog programa činiti dve stvari.
"Prva je neka vrsta kontinuiteta i kopče sa prethodnim periodom, a druga je upravljanje Akademijom u skladu sa visokim standardima koji su joj primereni", rekao je Knežević.
Kao pitanja koja treba što pre rešavati naveo je podmlađivanje članstva SANU i povećanje broja članova. U čitavom regionu bivše Jugoslavije Srpska akademija nauka i umetnosti je ne samo jedna od najstarijih po starosnoj dobi svojih članova, već i jedna od najmalobrojnijih u odnosu na broj stanovnika.
Po podacima SANU iz maja ove godine, Akademija ima ukupno 122 člana: 91 redovnog i 31 dopisnog, prosečna starost članova je 73 godine, a jedna četvrtina je mlađa od 65 godina.
Treba li u tome tražiti razloge zbog čega SANU nije aktivnija u društvu, zašto nije prepoznata kao krovna naučna i umetnička institucija koja i naučnoj, ali i široj javnosti pruža uvide, zaključke i odgovore na brojna pitanja.
Možda su pitanja koja zanimaju javnost u domenu odeljenja Akademije sa kritično malim brojem redovnih članova, poput Odeljenja za društvene nauke koje ima svega pet članova ili Odeljenja za jezik i književnost koje stoji nešto bolje sa devet redovnih, dok jednog više ima Odeljenje istorijskih nauka.
Inače, od osam odeljenja SANU najveće po broju redovnih članova je Odeljenje medicinskih nauka (20), čiji je član bivši predsednik Kostić, za kojim sledi Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke (16) iz kojeg je aktuelni predsednik.
I tu bi, kad smo kod brojnosti, moglo da se postavi nekoliko pitanja.
Znamo li stav SANU o povećanju broja obolelih od raka u Srbiji i mogućoj vezi sa NATO bombardovanjem? Koliko smo mogli čuti SANU u vreme epidemije virusa korona u našoj zemlji, a da nisu bila u pitanju kratka, štura saopštenja?
Ili: Koliko je SANU uključena u podršku i rad sa talentovanim đacima iz Matematičke gimnazije koji osvajaju medalje na svetskim takmičenjima?
