Srpsko groblje u Prištini i zapadno licemerje: Lekcije o pomirenju sa oskrnavljenih grobova

Da su ambasadori Francuske i Nemačke, Olivije Gero i Jern Rode, pre neki dan, kad su se mirili na srpskom pravoslavnom groblju u Prištini, krenuli samo nekoliko desetina metara dalje, levo ili desno, stazama između aleja, mogli su da se suoče da desetinama porušenih, devastiranih, razorenih grobova, spomenika Srbima iz Prištine i okoline.

Nisu čak morali ni da se pomeraju, zamaraju, i sa onog mesta odakle su poslali francusko-nemačku poruku - "Naučili smo da je pomirenje uvek moguće" - vide se porušeni srpski grobovi i spomenici, posebno ovih poznih jesenjih dana kada je lišće sa drveća opalo, kad je trava požutela, pa više ništa ne zaklanja pogled.

I kratka jutrošnja anketa sa Srbima koji su nekad živeli u Prištini, koji su sada rasuti širom Kosova i Metohije, centralne Srbije, sa Srbima u Severnoj Mitrovici, pokazala je da se ljudi ne sećaju da su sadašnji ambasadori Francuske i Nemačke u Prištini, njihovi prethodnici, kolege iz zemalja NATO-a ili EU makar i jednom, ozbiljnije, ljudski, svih ovih godina osudili rušenje spomenika na srpskim grobljima po Kosovu i Metohiji.

"Možda je nekad bilo neko blago saopštenje, da se Albanci ne uvrede. Za ove godine koliko su na Kosovu, nisu uhvatili niti osudili ni jednog od onih koji su ubijali Srbe, masakrirali, podmetali eksploziv pod autobuse, a kamoli da nađu nekog ko je rušio spomenike po grobljima", kaže jutros jedan od naših sagovornika iz Gračanice.

Ono što Srbi iz Prištine dobro pamte, što se ne zaboravlja do kraja života je da iz godine u godinu na srpskom pravoslavnom groblju u Prištini svaki put kad dođu na Zadušnice zateknu nove porušene spomenike i grobove. Isprave, poprave što se popraviti može, sledeći put sve iz početka.

Boje li se Boga ako se ne boje ljudi: Strašne slike na preoranom groblju u Severnoj Mitrovici

"Dođu ambasadori na naše groblje, nepozvani, nenajavljeni, uklone spomenik podignut nad kostima naših predaka, postave svoj spomenik, a za to vreme prave se da ne vide naše porušene spomenike samo tridesetak metara dalje. I drže nama Srbima lekciju o pomirenju.", kaže jutros za RT Balkan jedan od Srba iz Prištine, sada stanovnik Severne Mitrovice.

Ako već dođu na naše groblje da nas uče, zar nije pre toga trebalo da osude rušenje naših spomenika na tom istom groblju, da pohvataju počinioce, da pošalju poruku da je takvo ponašanje neprihvatljivo, necivilizacijski čin, kaže naš sagovornik.

"Zar nije trebalo da našu crkvu i nas, čiji su preci na tom groblju, pitaju za dozvolu da pomere spomenik i stave svoj? Kako može pomirenje da se gradi na tako strašnoj nepravdi, neljudskosti? Ko je gori, oni koji ruše spomenike, razaraju grobove ili onaj ko se pravi da to ne vidi, ne primećuje?", pita jutros jedan od naših sagovornika.

Nemcima i Francuzima ovo, inače, nije prvi put da se mire na devastiranom i oskrnavljenom srpskom groblju u Prištini, da sa srpskog groblja Srbima drže lekcije o pomirenju. Pre šest godina, ispred spomen-obeležja, a spomenik srpskim vojnicima tada je još stajao na svom mestu, tadašnji ambasadori Kristijan Held i Didije Šaber emotivno su govorili o pomirenju Francuza i Nemaca, o žrtvama i tome kako se njihove države više nikada neće sukobljavati.

"Ovo je primer koji dve nedavno odvojene države, Srbija i Kosovo, moraju preuzeti i uložiti napore da postignu puno pomirenje kao dve susedne države, potpuno suverene, spremne za zajednički rad u izgradnji zajedničke budućnosti", rekao je tada Šaber.

O porušenim srpskim spomenicima, par desetina metara dalje, o dva velika kratera od NATO bombi, koje su tada uništile desetine spomenika, ambasadori nisu rekli ni reč.

Profesorka Mitra Reljić, koja decenijama već obilazi porušena srpska groblja po Kosovu i Metohiji, koja je popisala hiljade i hiljade porušenih spomenika, i dalje u svojoj arhivi čuva komad papira, koji je pre 18 godina našla na jednom spomeniku na prištinskom groblju. "Poštovani prolaznici, oni su Albanci sa juga, molimo vas, ne skrnavite", pisalo je na belom, velikom, pokislom listu hartije.

Francuska ambasada u Prištini: Ispitaćemo mogućnosti za vraćanje spomenika

Nije se, naravno, ni tada a ni do sada niko od zapadnih predstavnika, ambasadora u Prištini, dosetio da sličnu poruku stavi na kapiju groblja, da zamoli da se barem kosti i spomenici poštede u vreme kad za žive Srbe nema milosti.

Sada je spomenik srpskim vojnicima iz balkanskih i Prvog svetskog rata na srpskom groblju u Prištini, skrajnut, pomeren u stranu, stavljen novi, znak zahvalnosti francuskim vojnicima stradalim na Kosovu.

Jedino što se nije promenilo za sve ove godine, što je ostalo isto, je strašno zapadno licemerje. I, nije istina ako bismo rekli da je ovo što se sad dešava bez presedana. Nije. Pamtimo mi još mnogo toga.