Boje li se Boga ako se ne boje ljudi: Strašne slike na preoranom groblju u Severnoj Mitrovici

Preorano je još jedno srpsko groblje na Kosovu i Metohiji. Buldožer je krajem prošle nedelje prešao preko spomenika, grobova i kostiju u pristranku iznad centra Severne Mitrovice, blizu crkve Svetog Dimitrija.

Tek juče i prekjuče kad je vest o preoranim grobovima počela da se širi, kad su ljudi videli strašne slike, neko je pokupio i odneo kosti koje su bile po putu, virile iz zemlje.

Oni koji su ćutali kad je prekopavano i preoravano srpsko groblje u Južnoj Mitrovici, preko Ibra, na susednom bregu, kad su otvarani dečji grobovi a kosti bacane okolo, po stazama, da ih razvlače psi lutalice, ćutali su i juče, ćute i danas. Ni reči, ni slova osude, one ljudske, civilizacijske, jer, grobovi i tuđi svoji se ne diraju. Oni su svetinja. Svuda, sem na Kosovu i Metohiji.

Slika u  pristranku iznad centra Severne Mitrovice gde su teške mašine prekopale put preko starog groblja jutros je, prenosi mi prijatelj, još tužnije i još strašnije. Put je prokopan posred groblja, oko puta nadgrobni spomenici i mukla tišina.

U ljude okolo,  uvukla se tuga i strah. Tuga, ona teška koja se uvuče u srce i u dušu kad se čovek suoči sa nečim nepojmljivim. A strah? Strah od Boga i njegovog gneva.

"Prolaze ljudi i gledaju. Nisam nikoga od komšija video da se usudio da i jednu stopu kroči na taj put. Boje se ljudi da gaze po kostima, grehota je. I jedno pitanje na koje nemamo odgovor – `Boje li se Boga, ako se ljudi ne boje, ovi koji ovo rade`. Slušam komšije kako pričaju da je ovo strašna poruka nama Srbima da nam ni grobove, ni groblja ni kosti neće ostaviti, a kamoli da će nas poštedeti", veli mi prijatelj.

Profesorka Mitra Reljić, koja godinama obilazi razorena srpska groblja po Kosovu, koja se proteklih decenija nagledala strašnih slika, priča da je ovih dana išla da gleda razoreno groblje, da su je slike kostiju koje vire iz zemlje iznova potresle do srži.

Preorano groblje u Severnoj Mitrovici po podacima Crkve, na crkvenoj je zemlji.

"Sveštenik crkve Svetog Dimitrija pričao mi je da su tu uglavnom sahranjivani meštani Suvog Dola nadomak Mitrovice. Tako ga ljudi ovde i zovu – Suvodolsko groblje. Vidim informacije na medijima da su tu ljudi sahranjivani od 1912. do 1945, ne znam od koga je taj podatak. Međutim, ono što ja vidim jeste da su to spomenici mnogo stariji. Taj tip spomenika je, barem po onome što ja obilazim, mnogo stariji. Već od kraja 19. veka, imate masovno natpise na spomenicima, a ovde su svi istog tipa, ali su svi različito dekorisani, to su kameni ukrasi kakve recimo nalazimo u Gornjoj Brnjici", kaže profesorka Reljić.

Prema njenim rečima, ovih dana preorano i prekopano Suvodolsko groblje u Severnoj Mitrovici, znatno je starije od velikog gradskog srpskog groblja u južnom delu Kosovske Mitrovice koje je takođe posle 1999. godine devastirano, preorano.

"Videli ste kako izgleda veliko srpsko groblje u Mitrovici, noviji spomenici. To groblje, koje je preko Ibra, u južnom delu Mitrovice, staro je ravno 124 godine. Čuvaju se podaci, zna se da je u tom groblju prva sahranjena Marija Hadžić, 1899. godine, a poslednja Radmila Pantović 14. 7. 1999. godine, tačno 100 godina kasnije", priča profesorka.

Ono što je urađeno na Suvodolskom groblju je grehota, to je strašno, nepojmljivo...

"Kad sam ono videla, drhtala sam ceo dan, do same srži, bila van sebe. Gledate kosti svojih predaka... Prekjuče sam i juče ponovo išla, kako je sve krenulo po društvenim mrežama oni su se setili, otišli i pokupili kosti, ne vidi se više da vire iz zemlje", kaže profesorka.

Teška je i strašna sudbina srpskih grobalja na Kosovu i Metohiji, naročito od 1999. i dolaska međunarodnih snaga. Po proceni, podacima profesorke Reljić, po grobljima, po gradovima, selima KiM od tada do danas porušeno je više desetina hiljada srpskih spomenika, zatrto na stotine grobalja.

"Zašto to rade, zašto ubijaju srpska groblja? Cilj je jasan da bi nam zatrli tragove, odnosno da ponište srpski identitet kosovsko-metohijskog prostora", reči su profesorke Reljić.