Temperatura, kašalj, glavobolja: Sezonski grip stigao u Srbiju, simptomi traju najmanje nedelju dana

Sezonski grip stigao je u Srbiju, a trenutno cirkuliše virus tip A, tačnije njegovi podtipovi A(H1N1) i A(H3N2). Pored tipa A, postoje četiri tipa virusa koji uzrokuju sezonski grip - B, C i D, a do epidemija dovode tipovi A i B, dok A može da izazove i pandemiju.

Kako objašnjava u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" virus gripa tip A se klasifikuje na podtipove, u zavisnosti od kombinacije hemaglutinina (HA) i neuraminidaze (NA), proteina koji se nalaze na površini virusa, prenosi "Telegraf".

"Trenutno u humanoj populaciji cirkulišu podtipovi A(H1N1) i A(H3N2). Podtip A(H1N1) se, takođe obeležava i kao A(H1N1)pdm09, jer je prouzrokovao pandemiju 2009. godine i zamenio sezonski virus gripa A(H1N1) koji se nalazio u cirkulaciji pre 2009. godine. Samo virusi influence tipa A mogu izazvati pandemije", objašnjavaju u "Batutu".

Virusi gripa tip B nisu klasifikovani u podtipove a mogu biti "jamagata" i "viktorija".

"Virusi gripa tip C se retko detektuju i obično dovode do blagih infekcija, koje nemaju javnozdravstveni značaj, a za D nije poznato da dovodi do infekcija kod ljudi, već samo kod životinja", navode u "Batutu".

Simptomi i znaci gripa

Sezonski grip karakteriše iznenadni početak povišene temperature, kašalj, koji je obično suv, zatim glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, malaksalost, bol u grlu, curenje iz nosa.

Kašalj može biti težak i da traje dve i više nedelja. Većina ljudi koji imaju grip se oporave unutar sedam dana od početka simptoma, ali grip može predstavljati i ozbiljno oboljenje sa teškom kliničkom slikom, kao i mogućim smrtnim ishodom, naročito kod osoba koje su u povećanom riziku od razvijanja teških formi bolesti ili komplikacija. Oboljenje može varirati od blage do teške forme bolesti, pa i smrtnog ishoda. Hospitalizacije i smrtni ishodi se najčešće registruju kod osoba koje su u povećanom riziku.

Svake godine se širom sveta registruje od tri do pet miliona slučajeva obolelih od teških formi bolesti i od 290.000 do 650.000 smrtnih ishoda.

Od gripa mogu da obole osobe u svim uzrastima.

U posebnom riziku od komplikacija su osobe starije od 65 godina života, mala deca, osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja bez obzira na uzrast, osobe sa oslabljenim imunitetom i trudnice.

Virus gripa se lako prenosi sa zaražene na osetljivu osobu kapljičnim putem, zatim direktnim kao i indirektnim kontaktom preko sveže kontaminiranih predmeta. Do brzog prenošenja virusa najčešće dolazi u uslovima kolektivnog boravka ili smeštaja, kao što su škole, vrtići, domovi za stara lica. Do razvoja simptoma dolazi najčešće nakon dva dana od izlaganja virusu, odnosno period inkubacije može da varira u rasponu 1–4 dana.

Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Vreme neophodno za sticanje imuniteta je dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi šest do 12 meseci, pa iz toga proizlazi potreba za vakcinacijom svake godine, kao i zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine odnosno sezone.

Pored vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, kao što su:

• pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže
• redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola
• izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta
• izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama u slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima