Srbija i Balkan
Vladika Grigorije, ProGlas i "Vikiliks": "Ekstremno prepreden", "može da bude koristan"
Neki su episkopa diseldorfskog videli kao Đilasovog predsedničkog kandidata na izborima, on sam izjavio je da hoće da okupi mlade koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju, a sada je poželeo da prestanemo da budemo društvo u kojem od pojedinca zavisi sudbina celog naroda
Vladika diseldorfski i sve Nemačke Grigorije nije izostao ni iz ove izborne kampanje u Srbiji.
Ovog puta podržao je "zabrinute građane", poput akademika Vladimira Kostića, sudije Miodraga Majića, glumca Dragana Bjelogrlića, glumice Svetlane Bojković, i "ProGlas" čiji su oni zaštitna lica. U njemu se građani pozivaju na promene, a na to ih poziva i vladika Srpske pravoslavne crkve uz opasku: "da prestanemo da budemo društvo u kojem od nekog pojedinca zavisi sudbina celog naroda".
Zvuči kao politički slogan, a ne kao zabrinutost jednog episkopa za budućnost naroda jer narod svoju sudbinu, ovu koju pominje vladika Grigorije, bira na izborima koje raspisuje država i sa kojima crkva, ni u Nemačkoj ni u Srbiji, niti drugde u svetu nema ništa.
Zazvučalo je kao politički program i kada je episkop diseldorfski u januaru 2021. godine izjavio za "Njuz maks adrija" da ima plan za svoj narod, da skupi što više mladih, obrazovanih, poštenih, pametnih i hrabrih ljudi, između 30 i 60 godina, "koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju".
Na stranu rastegljiv pojam mladosti, ova izjava vladike Grigorija nekako se baš uklopila sa medijskim spekulacijama i razmatranjima koja su se pretresala mesecima pre o tome da će se srpski episkop kandidovati ispred stranke Dragana Đilasa na predsedničkim izborima. Vladika je to nazvao tračem malo ili nimalo obaveštenih ljudi.
Čitamo, zatim, u januaru 2022. godine, uoči opštih izbora u našoj zemlji, u autorskom tekstu vladike Grigorija da bi "spasonosna ruka" koja bi mogla da oživi gotovo oslepljeni Beograd mogao da bude Vladeta Janković.
Kandidat za gradonačelnika na beogradskim izborima koji je dobio javnu podršku episkopa, Janković je bio na listi "Ujedinjeni za pobedu Beograda", koalicije koju su činile Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija.
Nedugo potom, Sveti Arhijerejski Sinod poslao je dopis arhijerejima u kojima im skreće pažnju "da je nedopustivo bilo kakvo učešće u stranačkim nadmetanjima, davanje javnih izjava u korist ili na štetu pojedinih stranaka ili kandidata u izbornim procesima i van njih jer tako stvaraju smutnju i razdore u vernom narodu".
Objašnjenje se činilo sasvim razumnim, Crkva ne deli svoju pastvu, naročito ne javno, ni na jedan način, ni po nacionalnoj pripadnosti, a kamoli po političkoj, niti sebi sme da dozvoli da ponese bilo čije partijske boje.
Ali, "progresivni", građanski, prozapadni, slobodarski mediji u glas su počeli da brane građansko pravo vladika, pa i sveštenika (iako sveštenike niko nije ni pominjao) da učestvuju u političkom životu i izbornoj kampanji. Zagovarajući da Crkva, odnosno patrijarh Porfirije lično, krši njihova građanska prava.
Da, to su oni isti mediji koji bi kad god se Crkva oglasi o Kosmetu, duhovnoj vezi s njim i tome da nikad ne treba priznati njegovu samoproglašenu nezavisnost, uglas povikali da se Crkva meša u poslove države.
Takve "neprimerene" izlete u pozivanje na očuvanje celovitosti države, što jeste jedno od ključnih pitanja za sudbinu svakog naroda, vladika Grigorije ne pravi. Dok je vatreni zagovornik političkih promena, po pitanju KiM vladika Grigorije je "umereno krilo koje razvija apolitičnu poziciju", kako ga precizno opisuje jedna od američkih depeša iz 2006. koju je objavio "Vikiliks".
Umereno krilo SPC, kako se navodi u depeši, u koje uvrštavaju i vladiku Irineja (Dobrijevića), "pokušava da razvije apolitičnu poziciju koja bi odgovarala specifičnim interesima SPC na Kosovu, poput imovine i crkvene misije".
Slično kao i prozapadna opozicija, ni vladika Grigorije u svojim predizbornim aktivnostima i osvešćivanju naroda, gotovo nikad ne govori o Kosmetu. Sve drugo je tu: užasi vladavine jednog čoveka, borba za ponosnu Srbiju, mladi i obrazovani, izlazak na izbore, preuzimanje sudbine u svoje ruke...
Kao što bi Grigorije iz 2021. da sa mladima menja Srbiju, tako su i Amerikanci 2006. i 2009. godine izgleda želeli da sa mladim episkopima menjaju srpsku Crkvu, a u jednoj od depeša koje je objavio "Vikiliks" kao predvodnika mlađe struje vladika naznačili su Grigorija.
"Grigorije je izuzetno prepredena politička životinja“, navodi se u jednoj od depeša iz 2009. "On će biti značajan sagovornik u vremenu koje dolazi, bilo u sopstvenoj eparhiji ili u nekoj moćnijoj ulozi u Beogradu.
Njegova nastojanja, međutim, daleko su od demokratskih i zahtevaju otvoren i srdačan, ali ne previše prijateljski pristup s naše strane. Uvek spreman da kaže 'pravu stvar' na sastancima, Grigorije može biti koristan", zaključuje se u depeši.
"Koristan" je bio izvestiocu Evropskog parlamenta za Kosovo Violi fon Kramon da joj objasni da SPC ne postoji. "Postoje autonomne eparhije, pitajte episkopa i bićete iznenađeni", pojasnila je poslanica nakon susreta sa vladikom diseldorfskim koji je kasnije demantovao da se o ovome uopšte vodio razgovor.
Znao je da kaže "pravu stvar" kada je uputio sabraći arhijerejima pismo početkom decembra 2008. godine u kojem je protestovao što nije usvojena molba patrijarha Pavla da se povuče sa svetosavskog trona i da bude izabran novi patrijarh.
Pominjao je tada da je crkva u blokadi jer nema aktivnog patrijarha, da su se problemi nagomilali, da se kriju iza nemoćnog patrijarha Pavla, pita se i šta je narod i šta je većina…
"Kad se podsetim na sva naša služenja nacijama, ideologijama i ljudima, skrivanjima iza ideje srpstva, svetosavlja, nacionalne Crkve, 'čuvarke narodnog bića' itd. kojim izrazima se branimo od navodnih 'nesvetosavskih' i kojekakvih drugih uticaja, a u stvari u licima Episkopa projavljujemo nespremnost i nesposobnost za pastirske izazove vremena u kome nas je Bog postavio za pastire slovesnoga stada", piše 2008. godine vladika Grigorije.
