Izborna hronika: U biračkom spisku građani upisani na osnovu prijave adrese

Republička izborna komisija je saopštila je juče da ukupan broj birača na predstojećim izborima iznosi 6.500.165.

Pošto će lokalni izbori biti održani istog dana kada i parlamentarni, Zakonom o lokalnim izborima predviđeno je da se glasa na istim biračkim mestima, a glasanje sprovode isti birački odbori.

Martinović: U biračkom spisku građani upisani na osnovu prijave adrese

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović izjavio je danas da jedinstveni birački spisak u koji je u Srbiji upisano 6.500.165 građana sa pravom glasa podrazumeva da su ti građani upisani, odnosno prijavljeni na određene adrese i da se tako vode u tom spisku.

Razlika između broja popisanog stanovništva i broja birača koji imaju pravo glasa na decembarskim izborima, predstavlja zapravo faktički i pravni popis i ona je u manjem ili većem broju uvek postojala, rekao je Martinović za Tanjug.

"Popis stanovništva predstavlja popis faktičkog stanja, a jedinstveni birački spisak podrazumeva da su građani upisani, odnosno prijavljeni na određene adrese i tako se vode u jedinstvenom biračkom spisku", objasnio je Martinović.

On je napomenuo da zbog toga uvek, a ne samo sada, postoji izvesna razlika u brojevima između popisa stanovništva i birača koji su upisani u birački spisak.

"Da pojasnim, popis stanovnika je faktičko stanje, a birački spisak je pravno stanje. Između pravnog i faktičkog stanja uvek postoji veći ili manji jaz, ali ono što je važno da građani znaju je da se jedinstveni birački spisak danas vodi kao elektronska baza podataka i svi građani Republike Srbije imaju mogućnost uvida u birački spisak", rekao je on.

Dodaje i da su povezane matične knjige sa jedinstvenim biračkim spiskom i da je sve ažurno, kao i da građani mogu da elektronskim putem izvrše, ne samo uvid, već i da zatraže upis u birački spisak ili izmenu svojih podataka.

Martinović je ocenio i da je Srbija mnogo napredovala kada je u pitanju proces digitalizacije i u ovom trenutku ima više od dva miliona građana koji imaju svoj nalog na portalu eUprava i koji mogu da koriste sve aplikacije koje su tu nalaze.

Prema podacima RIK-a, ukupan broj birača u Srbiji koji mogu da izađu na izbore 17. decembra je 6.500.165.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, broj stanovnika Republike Srbije je 6.647.003.

Petković: Predstavnici opozicije u Gračanici dobili prezir i ignorisanje

Član Predsedništva Srpske napredne stranke Petar Petković ocenio je danas da su predstavnici izborne liste "Srbija protiv nasilja" prilikom posete Gračanici od srpskog naroda dobili prezir i ignorisanje.

"Đilasovi borci za takozvano nezavisno Kosovo danas su se u Gračanici proveli kao bosi po trnju, jer nije bilo čestitog Srbina koji je želeo da se slika ili razgovara sa njima. Aleksić, Ćuta, Milivojević koji su od strane Đilasa poslati na ekskurziju po Kosovu i Metohiji da na muci srpskog naroda skupe neki jeftin politički poen i podrže Kurtijevu antisrpsku politiku dobili su od Srba ono što i zaslužuju - prezir i ignorisanje", navodi se u saopštenju Petkovića.

Kako kaže, među jednocifrenim brojem onih koji su bili sa njima našao se i Srbin koji je prodao zemlju Albancima i to u najteže vreme za srpski narod - odmah posle 1999. godine.

"To je, uz tzv. nezavisno Kosovo, politika za koji se Aleksić, Ćuta i Milivojević zalažu, da što više srpske zemlje pređe u ruke Albanaca, dok država Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem gradi nove kuće i stanove za naše ljude da podrži njihov ostanak i opstanak na ovim prostorima", navodi Petković.

On smatra da zbog toga Kurti dozvoljava ulazak na KiM za "Đilasove opozicionare", ne bi li preko njih ostvario svoju ideju i san o, kako je rekao, "obesrbljenom" Kosovu i Metohiji, dok u isto vreme brani ulazak svim predstavnicima države Srbije.

Kandidati koalicije "Srbija protiv nasilja" u Gračanici

Kandidati za poslanike ispred koalicije "Srbija protiv nasilja" na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji posetili su danas Gračanicu, gde su pozvali birače da glasaju 17. decembra i poručili im da su protiv kosovske nezavisnosti i francusko-nemačkog sporazuma.

Grupa od desetak kandidata za poslanike najpre je prisustvovala liturgiji u manastiru Gračanica povodom praznika Vavedenje presvete Bogorodice, a nakon toga Miroslav Aleksić je poručio da je na Kosovu potrebna normalizacija života i da se stvore uslovi za bezbedan život svih građana, prenosi Kossev.

"Svaki dogovor koji podrazumeva kršenje Ustava Republike Srbije, koji podrazumeva bilo kakvu vrstu priznanja Kosova i Metohije ili stolicu u Ujedinjenim nacijama je neprihvatljiv za listu 'Srbija protiv nasilja' i mi nećemo to prihvatiti", rekao je Aleksić i dodao da se ta koalicija protivi usvajanju francusko-nemačkog plana.

Među kandidatima koji su posetili Gračanicu bili su i Srđan Milivojević, Aleksandar Ivanović, Žarko Ristić i drugi.

Dodik: Ko god drži do jedinstva srpskog naroda, neka ne glasa za listu "Srbija protiv nasilja"

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je najvažnije da Srbija ostane snaža, a da bi ostala snažna ne sme da padne u ruke autošovinista.

"Gledam ovu listu "Srbija protiv nasilja", šta to znači, da oni koji nisu na toj listi su za nasilje?! Ja na toj listi vidim mnoge koji misle da je Republika Srpska eksces, da ne treba da postoji. Oni nama nisu politički protivnici, oni su nama neprijatelji", rekao je Dodik.

"Možete misliti šta bi bilo sa nama da takvi ljudi dođu na vlast! Žive u krugu dvojke i oni kažu da je u Srebrenici bio genocid?! Ko god drži do jedinstva srpskog naroda, nemojte glasati za tu listu. Oni su patološki protiv srpskog naroda, oni bi sutra otkačili Republiku Srpsku, KiM, a kad bi im neko tražio Vojvodinu i Sandžak, dali bi i to", naglasio je.

NADA: Razvojna banka Srbije bila bi pokretač razvoja domaće privrede

Srpska koalicija NADA, koju čini Novi DSS i POKS, zalaže se za formiranje Razvojne banke Srbije koja bi bila pokretač razvoja domaće privrede.

"Napravićemo ozbiljnu Razvojnu banku i spojiti je sa tri institucije, Fondom za razvoj, Agencijom za osiguranje i finansiranje izvoza i Srpskom bankom, u jednu instituciju", rekao je predsednik Nove DSS Miloš Jovanović i napomenuo da bi ta banka favorizovala domaće privrednike, poljoprivrednike i domaći kapital.

On je istakao da će forsirati razvoj namenske i prehrambene industrije i smatraju da strani kapital ne može da razvija našu privredu.

"Njihov interes je da zarade novac, ostvare profit i odu u manje razvijene zemlje. Moramo se osloniti pre svega na sopstvenu pamet i preduzetništvo. Naravno, omogućiti i strancima ulaganje, ali ne po povoljnijim uslovima od domaćih preduzetnika", rekao je Jovanović i dodao da se na taj način čuva politička nezavisnost naše zemlje.

Obradović: Jaka porodica je temelj uspeha našeg društva

Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović rekao je na konvenciji Nacionalnog okupljanja u Čačku da je jaka porodica temelj uspeha našeg društva u budućnosti.

On je na predizbornom skupu poručio da porodica mora da dođe na prvo mesto u društvu i državi, a ne da bude na poslednjem.

"Na prvo mesto moraju da dođu mladi bračni parovi, porodice sa decom, posebno porodice koje se bore za potomstvo, deca sa hendikepom", rekao je Obradović i dodao da su to teme kojima bi se trebalo baviti, a ne, kako je rekao, nacionalnim stadionom ili Ekspom.

Šešelj: Radikali će voditi srpski narod putem suvereniteta i slobode

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i kandidat za narodnog poslanika na listi "Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka" Aleksandar Šešelj je poručio da će radikali voditi srpski narod putem suvereniteta i slobode, a to, kako je rekao, znači bez Evropske unije, kolonizacije i potčinjavanja.

"Nećemo da budemo ničije sluge. Nikoga iz Brisela, iz Vašingtona, iz zapadnih ambasada u Beogradu. Nećemo ultimatume, nećemo njihove planove, nećemo diktat", rekao je on.

Dodao je da radikali hoće srpsko Kosovo i Metohiju, slobodnu Srbijuu, kao prvu evropsku zemlju koja se pridružuje BRIKS-u.

Vacić: Izmestiti Titove zemne ostatke sa Dedinja

Kandidat za gradonačelnika Beograda i nosilac liste "Da se vojska na Kosovo vrati" Miša Vacić kaže da posmrtne ostatke Josipa Broza Tita treba izmestiti sa Dedinja, iz Kuće cveća, i sahraniti ga na neko "adekvatnije mesto".

"Nema potrebe da on više bude na Dedinju, Srbi Tita ne vole", rekao je Vacić, a saopštila Srpska desnica.

Vacić smatra da Titove ostatke treba predati porodici da ga sahrane gde žele, a ukoliko to odbiju, da ga treba sahraniti o trošku Grada na neko od beogradskih groblja u običnu grobnicu.

Vacić je takođe rekao da Muzeju Jugoslavije, Muzeju 25. maj, treba promeniti namenu i pretvoriti ga u muzej Drugog svetskog rata gde bi bila predstavljena oba oslobodilačka pokreta, ali i druge stvari vezane za taj period istorije.