Srbija i Balkan
Staro sajmište: Dušegupka u Beogradu i dve i po godine zatvora za komandanta logora
Sajmište je najveći nacistički logor na teritoriji današnje Srbije kroz koji je prošlo 40.000 zatvorenika, a 17.000 njih je ubijeno, podsetila je na otvaranju naučnog skupa posvećenog ovom logoru v.d. direktora Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov
Radovi na jednom od najprepoznatljivijih simbola Starog sajmišta koji su počeli u julu prošle godine, Centralnoj kuli, uskoro će biti završeni i to je samo prvi od objekata nekadašnjeg nacističkog logora na kojem će se raditi, rekla je v.d. direktora Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov.
U organizaciji ove ustanove, osnovane pre nešto više od godinu dana, danas je počeo trodnevni naučni skup "Logor na Sajmištu 1941-1944" koji se održava u Narodnoj biblioteci Srbije.
"Sajmište je najveći nacistički logor na teritoriji današnje Srbije kroz koji je prošlo 40.000 zatvorenika, a 17.000 njih je ubijeno. Iako imamo vrlo konkretnu sliku logora na osnovu prethodnih istraživanja, ima još mnogo aspekata koje treba istražiti i zbog toga su nam naučnih skupovi poput ovog veoma značajni", istakla je Vidaković Petrov na otvaranju.
"Jevrejski logor Zemun", kasnije "Prihvatni logor Zemun", nalazio se u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, na teritoriji ustupljenoj nacističkoj Nemačkoj koja je osnovala krajem 1941. logor na beogradskom Sajmištu i upravljala njime.
Njegov komandant bio je SS potporučnik Herbert Andorfer tvrdokorni nacista kojeg su njegovi saborci opisivali kao besprekornog, pouzdanog i lojalnog, podsetio je u svom predavanju prof. dr Valter Manošek sa Univerziteta u Beču. Andorfer je sa svojim ađutantom u posebnim kolima redovno pratio kamion dušegupku, specijalno monstruozno vozilo u kojem su gasom ubijani Jevreji koji su dovođeni na Sajmište. Bilo je to u poslednjoj fazi "rešavanja jevrejskog pitanja" u okupiranoj Srbiji, u proleće 1942. godine. Procenjuje se da je više od 6.000 Jevreja ubijeno na ovaj način.
Manošek je u svom predavanju naveo da je dušegupka, u koju je moglo da stane između 50 i 80 ljudi, vozila dva puta dnevno svakoga dana osim nedelje. Žrtve su ispočetka u nju ulazile misleći da ih transportuju na neko manje užasno mesto od "Jevrejskog logora Zemun" u kojem se dobijalo oko 80 grama hrane dnevno, gde se spavalo na golom betonu, a bolesni padali tamo gde su se zatekli.
Krajem maja 1942. godine, "jevrejsko pitanje" u okupiranoj Srbiji je rešeno, a već naredne godine Andorfer je na novom zadatku u Italiji.
Mnogo godina nakon završetka Drugog svetskog rata, 1968, sud u Dortmundu pokrenuo je postupak protiv Andorfera zbog saučesništva u ubijanju 6.400 Jevreja u Beogradu. Osuđen je na svega dve i po godine zatvora, pa je poslednje decenije života proveo na slobodi i u miru. Umro je početkom 2008. godine.
Andorfer je jedan od ne malog broja nacista koji su izvedeni pred sud i osuđeni na veoma blagu zatvorsku kaznu ili čak pomilovani. Posebnu opasnost predstavlja i posleratna interpretacija istorijskih događaja koji dobijaju nova tumačenja i novi kontekst koji ne odgovara činjenicama.
Na to je prvog dana naučnog skupa ukazao dr Lorens Vajnbaum koji je govorio o "iskrivljavanju Holokausta" navodeći tri pojma koje je u vezi s tim skovao Majkl Šafir, a koji bliže određuju ovu pojavu.
"Prvi je selektivno negiranje, gde možete čuti argument da se Holokaust desio, ali ne u mojoj zemlji, kakav sam ja čuo od jednog rumunskog zvaničnika. Zatim imate stav 'nismo mi učestvovali, to su radili Nemci', a primer za to su Poljaci. Postoji veliki broj studija koje, oslanjajući se na istorijske činjenice, ukazuju da su Poljaci učestvovali u donošenju antijevrejskih zakona, ali i u njihovom sprovođenju", naveo je Vajnbaum.
Poljaci umanjuju broj onih koji su direktno učestvovali u Holokaustu, a uvećavaju broj onih koji su pomagali Jevrejima, dodao je on.
"Konačno, tu je i komparativna trivijalizacija, poređenje stradanja Jevreja sa drugima, izjednačavanje, na primer, žrtava nacizma i totalitarizma čime se zamagljuje razlika između njih. Tako, na primer, imate u Evropi nedavno ustanovljen dan sećanja na žrtve totalitarizma, posvećen i žrtvama Holokausta i staljinizma, čime se ne uvažavaju razlike između njih", napomenuo je Vajnbaum.
